Izvor: OK Radio - U fokusu - Četvrtak 17.10.2024 - 19:50

Stručnjaci definišu vršnjačko nasilje kao agresivno ponašanje u kojem akter ili nasilnik koristi svoje telo ili neki predmet , uključujući i oružje, da bi naneo povredu ili neprijatnost drugoj osobi.

Ovakve neprijatne situacije svakako utiču i na mentalno stanje žrtve, pa se sve više govori o vršnjačkom nasilju, ne samo kao o fizičkom povređivanju, već i o psihičkom i mentalnom zlostavljanju.

Kasnije se ta definicija proširila i na digitalno i verbalno nasilje. Zbog digitalnog nasilja, koje je najviše karakteristično za ovaj uzrast, nadležne institucije i ustanove u Vranju, republičke i lokalne, dodatnu pažnju posvećuju i digitalnom nasilju.

Nakon sve prisutnijeg vršnjačkog  nasilja u svakodnevnom životu, nametnulo se pitanje, da li je nasilje učestalo ili su ga savremene tehnologije samo učinile vidljivijim u odnosu na ranije godine?

Oni koji se u Vranju bave ovom problematikom ukazuju da je nasilje sve prisutnije u odnosu na ranije godine, ali da ga digitalne tehnologije čine ne samo vidljivim, već i da ga kao takve još više i pospešuju.

Sanja Cvetanović, kriminalistička inspektorka za maloletničku delikvenciju i nasilje u porodici PU Vranje, kaže da se pod digitalnim nasiljem podrazumeva korišćenje digitalnih tehnologija, mobilnih telefona i interneta, a sa namerom da se osoba na koju je nasilje usmereno povredi, ponizi i uznemiri, kao i da joj se nanese neka šteta.

- Nasilje putem interneta može da se ispoljava na više drugačijih načina.

Oblici digitalnog nasilja koji su najrasprostranjeniji su pretnje, uznemiravanje, ucenjivanje, zloupotrebljavanje tuđih ličnih podataka i/ili fotografija, pravljenje i korišćenje lažnih profila, seksualno zlostavljanje putem interneta, dečja pornografija, govor mržnje, različite prevare putem interneta.

Kada dete doživi digitalno nasilje, možda će početi da se oseća postiđeno, nervozno, uznemireno i nesigurno u vezi sa onim što ljudi govore ili misle o njemu.

Preskakanje škole je još jedan uobičajeni efekat digitalnog nasilja i može uticati na mentalno zdravlje mladih ljudi koji se okreću supstancama kao što su alkohol i droge ili nasilnom ponašanju kako bi se izborili sa svojim psihičkim i fizičkim bolom.

Razgovor sa prijateljem, članom porodice ili školskim savetnikom kome veruje može biti prvi korak ka dobijanju pomoći - ukazuje Cvetanovićeva.

Digitalno nasilje se može smatrati relativno novim fenomenom, a može se definisati na različite načine.

Pored termina digitalno nasilje možemo pronaći i nasilje na internetu, sajber nasilje, elektoronsko nasilje i td, pojašnjava Danijela Trajković, Viši glavni javni tužilac u Vranju.

Njeno radno iskustvo govori, da je nasilje sada učestalije, a uz pomoć tehnologija i vidljivije.

- Efekti nasilja putem interneta na mentalno zdravlje mogu varirati u zavisnosti od medija kroz koji se dešava.

Nasilje putem tekstualnih poruka ili putem slika ili video zapisa na platformama društvenih medija pokazalo se veoma štetnim za adolescente.

Sajber nasilje ima potencijal da negativno utiče na mentalno zdravlje ljudi.

Digitalno nasilje je najrasprostranjeniji vid nasilja među mladima. Zabrinjava činjenica da ono još uvek nije prepoznato kao ozbiljan problem i da postoje oni koji još uvek smatraju da je u pitanju samo dečija šala – ukazuje Trajkovićeva.

Digitalno nasilje može dovesti do udaljavanja od prijatelja i porodice, negativnih misli i razgovora sa samim sobom, osećaja krivice za stvari koje je uradilo ili nije uradilo, ili osećanja da okolina ima negativno mišljenje o njemu.

Osećaj usamljenosti, preopterećenosti, česte glavobolje, mučnina ili bolovi u stomaku su takođe česti.

Dete može da izgubi motivaciju da radi stvari u kojima obično uživa i oseća se izolovano od ljudi koje voli i kojima veruje. Ovo može produžiti negativna osećanja i misli koje mogu negativno uticati na njegovo mentalno zdravlje i blagostanje.

Istraživanja pokazuju da posledice digitalnog nasilja po psihofizičko zdravlje, emocionalno i socijalno funkcionisanje, kao i ponašanje dece i mladih u nekim slučajevima mogu biti veoma negativne.

Utvrđena je povezanost između izloženosti digitalnom nasilju i suicidalnih ideja. Osobe koje su bile izložene digitalnom nasilju dva puta češće navode da su pokušale samoubistvo.

Svako može da postane žrtva digitalnog nasilja, te je i ovom slučaju prevencija i prijava nasilja veoma važna u sprečavanju posledica.

 

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je sredstvima iz budžeta grada Vranja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

 

Komentari