„Neću otkriti Ameriku ako kažem da bismo svi bili na gubitku u slučaju eliminacije. Velikom! Naši navijači bi drugu sezonu za redom evropske utakmice gledali jedino na televiziji, klub bi ostao bez planiranih prihoda, a mladi igrači bez dragocenog iskustva i afirmacije. Neulazak ni u jedno UEFA takmičenje smanjilo bi interesovanje za Partizanove fudbalere na evropskom tržištu, verovatno nam i snizilo cenu, kao što je bio slučaj posle prošlogodišnjeg ispadanja od Šamroka, čije reperkusije još trpimo. O očekivanim komplikacijama u domaćem prvenstvu da ne pričam. Zbog svega nabrojanog uopšte se ne postavlja pitanje našeg motiva i angažmana u ovih 90 minuta. Idemo na sve ili ništa, do poslednjeg atoma snage. Bukvalno. Nadam se do pobede, koja bi nas u poslednji čas izvukla iz „živog blata“. O svim mogućim problemima u slučaju neuspeha ne želimo čak ni da razmišljamo. Nema i ne sme biti mesta defetizmu i negativnim emocijama uoči meča koji će, kako reče trener, odrediti sezonu već na njenom početku“, priznaje desni bek crno-belih Aleksandar Miljković na početku razgovora za MOZZART Sport.

 

Bojan Zajić, bivši Partizanov igrač na privremenom radu u Norveškoj, poručio vam je da bi trebalo da se „ubijete“ ako ne prođete Tromse. I naša fudbalska javnost ga je doživela kao prosečnu ekipu, s mnogo slabosti. A vi?

„Ne bih da ih potcenim, ali ni precenim. Tromse je korektna ekipa, koja je uspela da iskoristi sve naše slabosti na njenom terenu. I zasluženo pobedi, mada je ishod mogao biti i skroz drugačiji. Ali to ne znači da su bolji od nas. Štaviše, posle svega viđenog tamo smatram da je Partizan kvalitetniji tim. Naročito individualno. Na žalost, tamo je to samo na trenutke demonstrirao. Ovog puta mora biti drugačije. Mnogo bolje. I konstantno, od prvog do poslednjeg minuta. Ne smemo da primimo gol da bismo počeli da igramo svoju igru. Ni da padamo na gluposti“.

 

Zašto crno-beli od prve ozbiljne pripremne utakmice ovog leta primaju jeftine golove?

„Stvarno ne znam šta bih vam rekao, a da ne zađem u posao trenera. Struka je jedina merodavna da objasni sve nedostatke, pa i taj za koji me pitate. I zajedno sa nama igračima nađe izlaz iz problema, koji je očigledan. I, što je najgore, ponavlja se. Nije sve u koncentraciji. Jasno je da moramo popraviti neke bitne detalje u defanzivi. Ne mislim samo na postavljanje kod prekida, koji su nam u Norveškoj došli glave. I nemam na umu jedino nas iz zadnje linije. Odbrana je obaveza svih 11 igrača“.

 

Zbog čega vaš tim od prvog jakog test meča u Sloveniji ima probleme s realizacijom, čak i u prilikama koje je teže ne iskoristiti nego ih pretvoriti u gol?

„Još jedno nezgodno pitanje, na koje odgovor takođe morate potražiti na drugoj adresi. Ali neću ni taj problem negirati. U Evropi se teško dolazi do zicera, pa svaki promašaj automatski umanjuje šanse za uspeh, a mi smo ih imali nekoliko protiv Tromsa i AEL-a, pre toga. Ponoviću ono što sam rekao u vezi lako primljenih golova. Kao što kiksevi u odbrani nisu isključivo krivica odbrambenih fudbalera, tako ni greške u napadu ne mogu ići na dušu samo napadačima. Odgovornost je zajednička“.

 

Da li ćete menjati nešto u koncepciji igre u revanšu?

„Videćemo kakvu je taktiku i formaciju šef spremio. Ne morate, međutim, čekati četvrtak da biste shvatili da ni na ovoj utakmici nećemo odustati od naše pas igre. Dugo sam u Partizanu, skoro celu karijeru, i ne pamtim kada smo se „gađali“ dugim loptama, preskačući sredinu terena. Ni u revanšu nećemo pristati na Tromsov stil. Samo moramo naći odgovor na njegov skok šut“.

Očekujete li da će i Grobari promeniti pristup, pa vas ostaviti na miru makar prvih pola sata?

„Ne sumnjam u njihov ljubav u Partizanu i dobre namere, ali bih apelovao da se ovoga puta uzdrže i strpe. Ne mogu vam opisati koliko bi nam značilo kada bi nas sve vreme nosili u ovom tako bitnom meču za sve koji vole ovaj klub. Verujem da i oni vide koliko se u našu mladu ekipu uvukao strah od greške i zvižduka, a on je loš saveznik, jer često ume da sputa. Ne kažem da su bolni porazi koji su nam se desili u poslednje vreme bilo čije delo do nas samih, nego pokušavam da objasnim koliko bi nam bilo lakše i lepše kada bismo stalno osećali taj „vetar u leđa“ s tribina. Iskreno se nadam toj simbiozi u četvrtak uveče. Pa da, Bože daj, zajedno pevamo na kraju utakmice“.

 

Malo ko je verovao da će te dobro odmeniti Ostojića na vama neprirodnoj poziciji štopera, a vi ste uspeli i više od toga. Jel ste imali frku od tako odgovornog zadatka na tako važnom meču?

„Odavno nisam „zelen“ i nov u prvom timu da bih se bilo čega ili koga plašio, pogotovo što spadam u igrače koji najviše vole takve, „na nož“, „biti ili ne biti“ utakmice. Nije bilo frke, samo pojačane doze adrenalina i odgovornosti. Igranje u zadnjoj liniji je samo po sebi osetljivo, a svaka promena rizična, pa sam na teren Alfhajm stadiona istrčao s većom opreznošću i jačom koncentracijom nego što bih u nekim drugim, „normalnim“ situacijama. Drago mi je ako ljudi misle da se jedan bek dobro snašao na štoperskom poslu. Trudio sam se.

 

Zato ste valjda i uspeli da spasite Stojkovićevu mrežu u nekoliko situacija. Na šta ste mislili kada ste se tri puta prekrstili posle izbacivanja lopte sa gol linije u 45. minutu? Možda na kikseve protiv Genka i Sampdorije, koji su „žigosali“ vašu karijeru punu uspona i padova?

„U tom trenutku samo sam imao potrebu da se zahvalim Bogu što mi je pomogao da budem u pravom trenutku na pravom mestu jer nema ništa gore od primljenih golova u poslednjih pet minuta, bilo kog poluvremena. A malo pre toga nas je pogodak Saše Markovića vratio u život posle vođstva domaćina. Ko zna, možda ste u pravu kada kažete da su taj detalj i uopšte kompletna igra te večeri bili odložena nagrada za sve loše što sam doživeo i preživeo u karijeri. A bilo je i lepih i ružnih trenutaka. Bitno je da sam u svakom zadržao glavu iznad „površine“, da nikada nisam potonuo ili poleteo“, zaključuje naš sagovornik oko kojeg nema kompromisa jer ga ljudi ili veoma poštuju ili surovo kritikuju.