U polufinalu Australijan opena odigrao je savršen meč, jedan od najboljih u karijeri, i završio je posao za sat i po vremena – 6:2, 6:2, 6:1.

 

Od prvog do poslednjeg poena Đoković je držao potpunu kontrolu, svi udarci su mu funkcionisali besprekorno, a stigao je i da se ’igra’ skraćenim lopticama. Ovoga puta nije škodilo.

 

Novaku je sa Fererom posebno dobro funkcionisao servis na T liniju sa djus (desne) strane, a munjevitom bekhend paralelom kažnjavao je svaki barem mali prostor koji je Španac ostavljao izvlačeći se na forhend. 

 

Đoković voli da ima Ferera za rivala jer mu Španac daje ritam sa osnovne linije i omogućuje mu da igra svoju igru. Sve Novakove loptice imale su potrebnu dubinu, lepo je otvarao teren i nemilosrdno završavao poene vinerima sa obe strane – imao je 15 direktnih poena forhendom, devet bekhendom i šest asova, uz samo 16 neiznuđenih grešaka.

 

Možda je izlišno navoditi statističke podatke kada je pobeda tako ubedljiva, ali treba istaći tri parametra koja najadekvatnije ilustruju izuzetnost Novakove igre u polufinalu – realizacija brejk lopti (7/7), igra na mreži (13-16) i činjenica da je Ferer u celom meču na Đokovićev servis uzeo samo sedam poena. 

 

Ukoliko je i postojala neka sumnja da će Novak biti svež za finalni okršaj zbog maratona sa Vavrinkom, sada je više nema. Uz samo 90 minuta na terenu, dan više odmora od direktnog rivala u finalu i potencijalno dug meč Federera i Marija, jasno je da će Đoković sa fizičkog aspekta biti u odličnoj poziciji u borbi za trofej.