Izvor: Ebart - Nacionalni sport - Utorak 07.08.2012 - 12:31
Nakon nešto više od nedelju dana od početka XXX Letnjih olimpijskih igrada u Londonu tim Srbije može da se pohvali i prvim uspesima: Andrija Zlatić se izborio za bronzu u gađanju iz vazdušnog pištolja, dok je Ivana Maksimović osvojila srebrnu medalju u disciplini 50 metara malokalibarskom puškom trostav. To je ukupno 100. odličje koje su sportisti iz Srbije osvojili u istoriji Olimpijskih igara.
Međutim, ove Olimpijske igre nećemo pamtiti samo po uspesima naših sportista: naime, Srbija je po prvi put učestvovala na Olimpijskim igrama pre tačno 100 godina, 1912. godine u Stokholmu u Švedskoj.
Što se sportova tiče, važimo za zemlju koja je tradicionalno dobra u ekipnim sportovima, pa uspehe domaćih timova rado pratimo i tokom Olimpijskih igara, ali i inače za vreme svih značajnijih sportskih manifestacija. U skladu sa tim i mediji su najviše zainteresovani upravo za timske sportove, naročito ako uzmemo u obzir broj objava iz štampe od 2004. godine do danas: najviše se pisalo o fudbalu (prosečno po godini 8.307 tekstova, ukupno 74.761), zatim o košarci (prosečno po godini 3.922 teksta, ukupno 35.299) i tenisu, koji je doživeo procvat sa pojavom novih nada “belog sporta” Novaka Đokovića, Jelene Janković, Ane Ivanović, Janka Tipsarevića, Nenada Zimonjića, Viktora Troickog i Ilije Bozoljca (godišnji broj tekstova progresivno raste, tako da je 2011. objavljeno 500 % više tekstova o tenisu nego 2004.). U navedenom periodu objavljeno je nešto manje tekstova o odbojci (ukupno 8.571) i vaterpolu (ukupno 7.058).
Zanimljivo je da na pojedine sportove obratimo naročitu pažnju baš tokom Olimpijskih igara, tako da se, recimo, tokom 2008. godine, kada su održane Letnje olimpijske igre u Pekingu, broj tekstova u štampi o plivanju povećao sa prosečnih 229,11 godišnje na 486 (za 112,12 %), a o stonom tenisu sa prosečnih 100,56 godišnje na 178 (za 77,01 %). O konjičkim sportovima pisalo se za 45,85 % više (ukupno 176 tekstova u odnosu na prosečno 120,67 godišnje), dok su se novine za streljaštvo interesovale upola više (ukupno 164 teksta u odnosu na prosečno 109,33 godišnje).
Interesantno je uporediti i broj tekstova iz štampe o pojedinim sportovima sa brojem učešća predstavnika Srbije i ukupnim brojem sportista koji su se nadmetali na Olimpijskim igrama.
Evo još nekih interesantnih detalja o Olimpijskim igrama u poslednja tri održavanja:
- 2004. Letnje olimpijske igre u Atini, Grčka
Učestvovale su 202 zemlje, odnosno 11.099 sportista.
Bilo je zastupljeno 28 sportova.
75 zemalja je osvojilo medalje.
Najviše medalja osvojili su sportisti iz SAD-a, ukupno 103.
Prvi i poslednji put naši sportisti su nastupali za olimpijski tim Srbije i Crne Gore.
Takmičilo se 87 naših sportista u 14 sportova.
Osvojene su dve medalje: Jasna Šekarić je dobila srebrnu medalju u streljaštvu, a vaterpolisti su takođe izvojevali srebro.
- 2008. Letnje olimpijske igre u Pekingu, Kina
Učestvovale su 204 zemlje, odnosno 10.708 sportista.
Bilo je zastupljeno 28 sportova. - 87 zemalja je osvojilo medalje.
Najviše medalja osvojili su sportisti iz Kine, ukupno 100.
Takmičilo se 92 naših sportista u 11 sportova.
Srbiji su pripale tri medalje: Milorad Čavić je osvojio srebro u plivanju, a bronzanim odličjima okitili su se Novak Đoković i vaterpolo reprezentacija.
- 2012. Letnje olimpijske igre u Londonu, Velika Britanija
London je izabran za domaćina ovogodišnjih igara, iako su među kandidatima bili još i Pariz, Madrid, Njujork i Moskva.
Prvobitni planirani budžet za organizaciju Igara od 2,4 milijarde funti brzo je probijen, a troškovi su se još 2007. godine popeli na 9,3 milijarde funti.
Igre obezbeđuje oko 10.000 policajaca i 13.500 vojnika. Troškovi obezbeđenja iznose nešto preko pola milijarde funti.
Za potrebe Olimpijskih igara uglavnom su samo obnovljene postojeće gradske strukture. Svi sportski objekti u kojima se odigravaju nadmetanja podeljena su u tri zone: Olimpijska zona, Zona central i Zona river.
Srbiju predstavlja 115 sportista u 15 sportova.
Komentari
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni.
Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
