Izvor: B92 - Sport - Sreda 14.11.2012 - 16:48

Na način na koji je počeo sezonu, Novak Đoković uspeo je i da je okonča – trijumfalno.

Od januara i Melburna mnogo toga se dogodilo, pozitivnog i negativnog, a Novak je u Londonu potvrdio da dileme nema, on je najbolji teniser na svetu.

Upornost i psihička stabilnost bili su odlučujući činioci u osvajanju titule na završnom Mastersu (WTF), a Đoković je još jednom iskazao osobinu koja ga i čini brojem jedan svetskog tenisa – najbolji je kada je najpotrebnije.

Loš početak i furiozna završnica, tako bi se u najkraćem mogle opisati Đokovićeve partije u Londonu. Sa izuzetkom meča sa Berdihom, Novak je u svakom duelu bio podređeni rival na početku (protiv Marija i Del Potra izgubio je i prvi set), ali je pronalazio način da se izvuče i svaki put dođe do pobede.

To je činjenica koja istovremeno ohrabruje i zabrinjava. Novak pokazuje da je mentalno stabilan kada se nađe u zaostatku, ali se sa druge strane postavlja pitanje zašto od starta ne igra onako kako ume i očigledno može.

Ako pogledamo celu sezonu, videćemo da se Novaku često dešavalo da nešto ’sporije’ započne velike mečeve i da ga to košta poraza ili da mu bar znatno oteža posao. Finale Rolan Garosa sa Nadalom, finale US opena sa Marijem i polufinale Vimbldona sa Federerom jesu primeri duela koje je izgubio, ali to se događalo i u mečevima koje je kasnije dobijao – finale Australijan opena sa Nadalom, finale Šangaja sa Marijem, pa čak i polufinale Garosa sa Federerom u kojem je zaostajao na početku prvog seta, ali je ipak uspeo da dobije u tri.

Ukoliko na neki aspekt igre Đoković uopšte i treba da obrati pažnju posle izvanredne sezone koju je imao, onda je to koncentracija na početku najznačajnijih mečeva.

Polufinale sa Del Potrom do početka drugog seta delovalo je kao preslikan meč sa Olimpijskih igara u Londonu. Đoković je prvi imao šanse za brejk, nije ih iskoristio, a onda je Delpo osvojio prvi set i napravio brejk u ranoj fazi drugog.

Međutim, Argentinac je do tada pogađao praktično sve, posebno forhendom, i pravio je neuobičajeno mali broj grešaka za svoj način igre. Đoković momentalno uzvraća brejkom za 2:2, podiže nivo igre, Delpo donekle pada i bio je to trenutak kada se situacija okrenula u korist srpskog tenisera.

Novak je u tom intervalu uradio ključnu stvar – uspeo je da promeni tok poena, više se igralo po širini, a manje po dužini, što u duelu sa Del Potrom odgovara Đokoviću. Naravno, Novak može da se nosi sa njime i u otvorenoj borbi sa osnovne linije (prsa u prsa, što bi rekli komentatori), tako je i dobio drugi set na US openu, ali ipak su mu šanse manje u takvoj vrsti poena.

Sa druge strane, kada se igra po širini, kada se skraćuju uglovi, šalju kratke dijagonale, često menja ritam i kada finese i osećaj za lopticu igraju presudnu ulogu, Đoković je u ozbiljnoj prednosti u odnosu na Delpa. Upravo je takve razmene Novak uspeo da nametne od sredine drugog seta i to je umnogome doprinelo njegovom trijumfu.


U finalu sa Federerom Novak je izgubio prvih devet poena i brzo je zaostajao sa 3:0. Malo vremena bilo mu je potrebno da vrati brejk, zatim da napravi novi i da servira za set. Međutim, a i to mu se dogodilo više puta ove sezone, Đoković nije uspeo da odservira i morao je da igra taj brejk kako bi došao do vođstva.

Kao i svi Rodžerovi suparnici, Novak je forsirao njegovu bekhend stranu i u tome je bio naročito i čini mi se nekarakteristično uporan u prvom setu, uzevši u obzir da je Đoković teniser koji voli da ’šeta’ rivale i da ih nadmudri.

Očekivao sam češće promene ritma bekhendom po paraleli (jednu takvu videli smo u taj brejku, nešto češće u drugom setu) ili spinovanom dijagonalom iz forhenda, ali jednostavna taktika koju je Novak isplanirao na kraju se ispostavila perfektnom – dočekao je Federerove greške iz bekhenda onda kada su bile najpoželjnije, u završnici taj brejka prvog seta.

Prvu set loptu Rodžer je spasao neverovatnim volejom, ali je na drugoj Đoković odlično odservirao i munjevitim ’insajd-aut’ forhendom okončao set.

U ovom trenutku najprikladnije je spomenuti značaj Novakovog servisa jer da nije njega verovatno ne bi ni bilo taj brejka. Nekoliko minuta ranije, Federer je posle dva dobijena gema u nizu imao prednost 6:5 i 0:30. Međutim, Đoković je od naredna četiri poena tri dobio servisom i tako je prebrodio period lošije igre. Zvuči kao nešto što bi Federeru pošlo za rukom, ali to je sada učinio Novak, baš kao i nekoliko puta tokom celog turnira.

Đoković je izgubio gem na svoj servis na samom početku drugog seta – gem je trajao 11 minuta i posle njega se činilo da je psihološko preimućstvo na strani Federera.

Novak je pravio i suviše grešaka, nije koristio šanse i polušanse koje su mu se ukazivale, a činilo se da je poslednju priliku u drugom setu propustio pri rezultatu 4:3. Tada je Federer očajno servirao, sa izuzetkom poena na jedinoj brejk lopti, ali Đoković nije uspeo da napravi brejk.

Verovatno bi protiv svakog drugog protivnika Švajcarac rutinski okončao set, ali Đokoviću je i najmanji ’prozor’ dovoljan za povratak. Federer je došao do dve vezane set lopte, a prvu je protraćio brzopletim forhendom koji je završio u autu.

Manirom najboljeg na svetu, Novak je ’namirisao krv’, u sledećem poenu je ušao u teren i bio agresivan, pa je oštrim bekhendom po paraleli iznudio grešku Federera i spasao drugu set loptu.

Đokoviću je tada poraslo samopouzdanje, loptice su mu momentalno dobile na dubini i napravio je brejk. Scenario iz petog seta prošlogodišnjeg US opena već se mogao naslutiti.

Novak je odservirao za 6:5, a zatim i posle tri greške Federera došao do 30:40 i loptice za titulu. Federer je napao na kraću lopticu Đokovića i izašao na mrežu, ali je Novak ’pasingom’ iz teške pozicije, bekhendom po paraleli, osvojio titulu. Savršen poen za kraj odlične sezone.

Kakvo je Vaše mišljenje – šta je bilo odlučujuće za Novakov trijumf u Londonu? U narednim danima na stranicama našeg sajta moći ćete da pročitate rezime cele sezone.

Komentari