Fudbalski savez Švedske naveo je da je Johanson umro u utorak posle kraće bolesti.

 

Johanson je za 17 godina na čelu Uefe bio najzaslužniji za osnivanje Lige šampiona.

 

"Lenart Johanson je bio naš najveći međunarodni fudbalski lider svih vremena, nijedan Šveđanin nije imao sličan uticaj u svetu fudbala. Njega su poštovali kao predsednika Uefa i potpredsednika Fife, njegovo liderstvo izazvalo je divljenje širom sveta", navodi se u saopštenju FS Švedske.

 

Johanson je od 1990. do 2007. godine bio na čelu Uefe, sve dok ga na predsedničkim izborima nije pobedio Mišel Platini. Johanson je tada izabran za počasnog predsednika evropske kuće fudbala.

 

On je bio i potpredsednik Fife, a 1998. godine izgubio je na izborima za predsednika od Sepa Blatera. Blater je odbacio navode da je kupio glasove, a njih dvojica se posle toga više nikada nisu videli.

 

Johanson je rekao da je najponosniji na stvaranje Lige šampiona, koja je zamenila Evropski kup i da je to njegovo najveće dostignuće u Uefi. Liga šampiona je postala najunosnije i najprestižnije takmičenje, a proširena je u odnosu na prethodno takmičenje jer su mogli da učestvuju i klubovi koji nisu šampioni.

 

"To je najveće takmičenje za fudbalske klubove, koje se gleda širom sveta. Poslali smo je u 200 zemalja, a kada čujete fudbalere da pričaju o budućnosti, uvek kažu: 'Voleo bih da igram u finalu Lige šampiona' ", rekao je Johanson za Asošiejted pres 2010. godine.

 

Pod Johansonom, Uefa se transformisala od administrativnog tela do komercijalnog preduzeća koje upravlja najboljim evropskim klupskim i reprezentativnim takmičenjima. Sedište je prebačeno iz Berna u Nion.

 

Johanson se protivio uvođenju tehnologije u fudbal, kao pomoć sudijama, a jednom prilikom je rekao: "Ovo je igra za ljude, a ne za robote".

 

Rođen u Stokholmu, Johanson je uvek ostao veran svom klubu AIK-u, čiji je bio predsednik od 1967. do 1980. godine. On je prošao kroz sve rangove Fudbalskog saveza Švedske, čiji je bio predsednik, pre nego što je došao na čelo Uefe 1990. godine.

 

Doveo je Evropsko prvenstvo u Švedsku 1992. godine, a trofej prvaka Švedske nazvan je po njemu 2001. godine.