Možda deluje trivijalno, ali koliko brzo možete hodati od tačke A do tačke B može otkriti mnogo o unutrašnjem funkcionisanju vašeg tela i uma.

 

Istraživanjasu pokazala da brzina kojom hodate do prodavnice, lokalnog parka ili autobuske stanice može predvideti vaše šanse za hospitalizaciju, srčani udar, pa čak i smrt. U stvari, brzina hodanja može se koristiti za otkrivanje brzine kognitivnog starenja, piše BBC.

 

Test brzine hoda je način da se proceni nečija funkcionalna sposobnost: njihova sposobnost da obavljaju svakodnevne zadatke kod kuće i održavaju nezavisnost, prenosi Tportal.

 

Takođe može otkriti koliko je osoba krhka i predvideti koliko će se dobro oporaviti od moždanog udara.

 

Iako je normalno da ljudi sporije hodaju kako stare, nagli pad brzine hoda može ukazivati na nešto ozbiljnije.

 

„Kada se uobičajeni tempo hodanja osobe smanji, to je često povezano sa opštim pogoršanjem zdravlja“, kaže Kristina Dieli-Konrajt, profesorka medicine na Medicinskom fakultetu Harvard, koja proučava efekte vežbanja na prognozu kancera.

 

Ona dodaje da „osoba može imati hronično stanje koje je uzrokuje da se manje kreće ili više sedi, to znači da verovatno ima smanjenu snagu mišića i pokretljivost zglobova, što, nažalost, dovodi do daljeg pogoršanja zdravlja“.

 

Jednostavna tehnika

Da biste izvršili test brzine hodanja, sve što vam je potrebno je štoperica i način za merenje udaljenosti, kao što je metar.

 

Ako ste napolju i imate dosta prostora, možete isprobati test hodanja od 10 metara. Prvo, uradite to pet metara, zatim još 10 metara. Preporučuje se da počnete tako što ćete hodati pet metara da biste došli do svog uobičajenog tempa, a zatim hodajte 10 metara svojom uobičajenom brzinom.

 

Da biste izračunali brzinu hodanja, jednostavno podelite 10 metara sa brojem sekundi koje su vam bile potrebne da pređete tu razdaljinu.

 

Ako ste kod kuće i imate ograničen prostor, možete isprobati test hodanja od četiri metra. Prvo, uradite to jedan metar, zatim još četiri metra. Ideja je da koristite prvi metar da biste dostigli svoju uobičajenu brzinu, a zatim izmerite koliko vam je vremena potrebno da pređete četiri metra svojim uobičajenim tempom.

 

Da biste izračunali brzinu, podelite četiri metra sa brojem sekundi koje su vam bile potrebne da pređete tu razdaljinu.

 

Prosečne brzine hodanja

Poređenja radi, prosečna brzina hodanja za ženu starosti od 40 do 49 godina je 1,39 m/s, a za muškarca istih godina je 1,43 m/s.

 

Ako imate između 50 i 59 godina, prosečna brzina hodanja je 1,31 m/s za žene i 1,43 m/s za muškarce.

 

Za ljude starosti od 60 do 69 godina, prosečna brzina hodanja pada na 1,24 m/s za žene i 1,43 m/s za muškarce.

 

Za ljude starosti od 70 do 79 godina, prosečna brzina hodanja je 1,13 m/s za žene i 1,26 m/s za muškarce.

 

Konačno, za ljude starosti od 80 do 89 godina, brzina hodanja je oko 0,94 m/s za žene i 0,97 m/s za muškarce.

 

Postoji i mnogo aplikacija za merenje brzine hodanja, uključujući fitnes trakere kao što su Walkmeter, MapMyWalk, Strava i Google Fit, koji koriste GPS za praćenje udaljenosti i vremena.

 

Studije su pokazale da je brzina hodanja značajan prediktor očekivanog životnog veka kod starijih osoba.

 

Na primer, istraživači sa Univerziteta u Pitsburgu analizirali su rezultate devet studija koje su pratile više od 34.000 odraslih starijih od 65 godina tokom perioda od šest do 21 godine.

 

Studija je otkrila da je brzina hodanja značajno povezana sa dugovečnošću. Dakle, muškarci sa najsporijom brzinom hodanja u 75. godini imali su 19 odsto šanse da žive još 10 godina u poređenju sa onima sa najbržom brzinom hodanja, koji su imali 87 odsto šanse za preživljavanje.

 

Jedno objašnjenje za ovo je da su ljudi koji su već bolesni manje pokretni. Međutim, studija iz 2009. godine u Francuskoj otkrila je da su čak i među zdravim odraslima starijim od 65 godina, učesnici sa sporom brzinom hodanja imali oko tri puta veću verovatnoću da umru od kardiovaskularnih bolesti tokom perioda studije nego oni koji su brže hodali.

 

„Hodanje deluje kao tako jednostavna stvar - većina nas ne razmišlja o tome, ali „i dalje to radimo“, kaže Line Rasmusen, viši istraživač na Odeljenju za psihologiju i neuronauku na Univerzitetu Djuk u Severnoj Karolini.

 

Ona dodaje da „hodanje zapravo zahteva da mnogi telesni sistemi rade zajedno: kosti i mišići vas nose i pokreću, oči vam pomažu da vidite kuda idete, srce i pluća cirkulišu krv i kiseonik, a mozak i živci sve to koordiniraju“.

 

Nedavno istraživanje pokazuje da sporije hodaju osobe koje imaju manji mozak i fundamentalne razlike u ključnim strukturama, kao i da telo i mozak osoba koje hodaju sporije stare brže od onih koji hodaju brže .