Zivot i stil - Utorak 23.11.2021 - 13:39
Naoružan detektorom metala Dejvid Hol je krenuo u istraževanje kroz regionalni park Meriboro u blizini Melburna u Australiji. Pronašao je teški crvenkasti kamen u žutoj glini. Bio je ubeđen da je pronašao grumen zlata.
FOTO: Screenshot
Neobičan kamen koji je otkrio 2015. godine u parku Meriboro Dejvid Hol je odneo kući i pokušao da ga iseče ubeđen da se unutar njega nalazi grumen zlata – s obzirom na to da se park Meriboro nalazi u oblasti u kojoj je australijska zlatna groznica bila na vrhuncu u 19. veku.
Kako bi razbio svoje otkriće Hol je koristio testeru za kamen, ugaonu brusilicu, bušilicu, čak je pokušavao kiselinom da ga rastvori. Međutim, ni čekić nije mogao da napravi pukotinu.
Pošto su ga ovi silni neuspeli pokušaji na kraju zaintrigirali, Hol je odlučio da kamen odnese u Muzej u Melburnu i sazna o čemu se radi.
Tako je posle više godina saznao da nije našao zlatni grumen već veoma redak meteorit.
U naučnom radu koji su objavili istraživači iz Muzeja u Melburnu, opisano je da se radi o meteoritu starom 4,6 milijardi godina, koji su nazvali Meriboro, po gradu u čijoj blizini je pronađen.
Radi se o kamenu teškom 17 kilograma koji su uspeli da preseku dijamantskom testerom i utvrdili da u njegovom sastavu ima visok procenat gvožđa, što ga čini običnim hondritom Ha5.
Unutar kamena su vidljive sitne kristalizovane čestice minerala koje se nazivaju hondrule.
„Meteoriti su nam najjeftiniji način da istražimo svemir. Oni nas vraćaju u prošlost i daju nam putokaze o starosi, načinu formiranja i hemiji našeg Sunčevog sistema, uključujući i Zemlju“, objašnjava Dermot Henr, geolog Muzeja u Melburnu.
„Pojedini meteoriti pružaju nam uvid u duboku unutrašnjost naše planete. U nekim meteoritima postoji 'zvezdana prašina' starija čak i od našeg Sunčevog sistema, što nam pokazuje kako se zvezde formiraju i evoluiraju da bi stvorile elemente periodnog sistema“, dodaje geolog.
„Drugi retki meteoriti sadrže organske molekule kao što su aminokiseline – gradivni blokovi života“, naglašava Henri.
Iako istraživači još ne znaju odakle je meteorit došao i koliko je dugo mogao biti na Zemlji, imaju neke pretpostavke.
Naš Sunčev sistem je nekada bio uzavrela gomila prašine i hondrita. Na kraju je gravitacija povukla mnogo ovog materijala ka planetama, ali ostaci su uglavnom završili u ogromnom asteroidnom pojasu.
„Ovaj konkretan meteorit je najverovatnije izašao iz asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera, a odatle su ga izbacili neki asteroidi koji su se sudarali, a onda se jednog dana razbio o Zemlju“, navodi geolog.
Datiranje ugljenikom sugeriše da se ovaj meteorit nalazio na Zemlji između 100 i 1.000 godina.
Istraživači tvrde da je meteorit Meriborou mnogo ređi od zlata. To je jedan od samo 17 meteorita ikada zabeleženih u australijskoj državi Viktorija, i druga je najveća hondritska masa, posle ogromnog primerka od 55 kilograma identifikovanog 2003. godine.
Konkretni primerak čak nije prvi meteorit kome je trebalo nekoliko godina da stigne do muzeja. U neverovatnoj priči koju je Sajens alert objavio 2018. godine, jednoj svemirskoj steni je trebalo 80 godina, dva vlasnika i da služi kao kamen da se potkoče vrata, dok konačno nije otkriveno o čemu se radi.
Zato ipak proverite da li u svom dvorištu imate izrazito teških i teško lomljivih stena – možda sedite na „rudniku zlata“.
RTS, OK Radio
Vrati se na kategoriju Zivot i stil
