Crveni karanfili, simbol prolivene krvi radnika koji su 1. maja 1886. na ulicama Čikaga stradali tražeći osmočasovno radno vreme, danas, čini se, odlaze u zaborav. Nema više ni sletova, ni parada. Sve je zamenio Prvomajski uranak uz miris roštilja i nadu da baš na taj 1. maj neće biti kiše.
Nekada je bilo drugačije FOTO: Medija centar
Ipak, nekada je bilo drugačije. Beograd je proslavljao Prvi maj kao veliki praznik, kao pobedu radničke klase, kao dan koji mora ostati u sećanju generacija, pišu na sajtu 011info.
Međunarodni praznik rada u Beogradu je počeo da se obeležava 1893. godine. “Proslavljen” je, u duhu Čikaga, protestnim skupovima i mitinzima na kojima se tražilo poboljšanje prava radničke klase.
Posleratna euforija donela je izmene i u načinu na koji je Prvi maj dočekivan. Beograd je pretrpeo ogromna razaranja u bombardovanjima, a narod podneo velike žrtve. Nije bilo nikoga protiv koga bi se protestvovalo, pa je odlučeno da u duhu nove slobode Prvi maj postane svetkovina proleterijata.
Prvomajski uranak
Sve do sedamdesetih godina prošlog veka, Međunarodni dan rada je uglavnom obeležavan različitim kulturnim manifestacijama. Duh kolektivizma i solidarnosti dominirao je proslavom Prvog maja, neradnog dana u celoj državi. Zapravo, oni koji su radili tokom praznika dobijali su za to posebnu naknadu koja je išla i do polovine mesečne plate.
Prvi maj je bio jedan od najpopularnijih praznika i svečanosti su počinjale još noć pre uz logorske vatre i druženje. Tako je nastao Prvomajski uranak, doček praznika i zbor radnih ljudi u rano jutro.
Sedamdesetih se ovaj običaj malo izmenio zahvaljujući dolasku i popularizaciji automobila. Umesto celonoćnog bdenja, ljudi su počeli da, rano izjutra, kolima dođu u prirodu i, dok je sa radija u autu dopirala muzika, založe roštilj i naspu hladno piće i tako započnu svoj mini odmor.
Tokom osamdesetih i devedesetih, pred kraj Hladnog rata, kapitalistička ekonomija počela je krči put ka tadašnjoj socijalističkoj državi Jugoslaviji. U tom periodu počela su prva kašnjenja plate i pad u platežnoj moći radnika.
Prvomajske parade više nisu održavane, a slobodni dani za ovaj praznik počeli su da se koriste za odlazak u šoping ture do Grčke i Trsta, kako bi se pazarilo više za manje para.
Ovo je bio uvod u ono što će uslediti. Pred kraj 20. veka radnička klasa bila je na kolenima, a umesto na radno mesto, ljudi su odlazili u rat.
Za platu mogla se kupiti vekna hleba, a radni dani nisu se razlikovali od neradnih.
Prvi maj ljudi su počeli da obeležavaju sa prijateljima kod kuće, a tek retko ko bi se odlučio za odlazak na izletište.
Novi vek je doneo malo promena. Veliki broj ljudi ostao je bez posla i za velike proslave para nije bilo. Za Prvi maj, ako je imalo odakle, vadio se tek po koji dinar, reda radi. Tranzicija je bila u toku.
Poslednjih godina situacija je bolja. Vraća se vreme Prvomajskih uranaka i roštilja, odlazak do obližnjih izletišta sa prijateljima, muzika i pesma.
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni.
Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
Nekada je bilo drugačije FOTO: Medija centar
