Zivot i stil - Sreda 02.04.2025 - 10:28
Odlazak u krevet oko ponoći ne bi trebalo da bude svakodnevna navika
Foto: Shutterstock/Teerawit Chankowet
Uz pretrpanost obavezama i užurbanu svakodnevnicu, odlazak u krevet oko ponoći ili kasnije je navika koju mnogi smatraju bezopasnom.
Kako bismo uopšte nešto uradili da smo ranije zaspali?
A imamo toliko toga da uradimo tokom dana da nam je žao što rano legnemo i
„protraćimo“ slobodne večernje sate na spavanje.
Kada redovno kasno idemo na spavanje, telo se prilagođava, ali ne bez posledica. Kumulativni efekat ostajanja do kasno može se manifestovati na različite načine – od umora i lošeg raspoloženja do drugih zdravstvenih problema.
Hronični umor i smanjena produktivnost
Kasni odlazak u krevet često znači kraći san, a nedostatak sna direktno utiče na nivo energije i sposobnost koncentracije.
Možda ćete primetiti da vam je teže da se probudite ujutru, da se osećate usporeno i da imate poteškoća da se fokusirate tokom dana. Mozak jednostavno nema dovoljno vremena za regeneraciju, što može dovesti do problema sa pamćenjem i kreativnim razmišljanjem.
Hormonska neravnoteža i povećanje telesne težine
Spavanje ima ključnu ulogu u regulisanju hormona, uključujući one koji kontrolišu glad i metabolizam.
Kasni odlazak u krevet može poremetiti lučenje leptina i grelina, hormona koji regulišu osećaj sitosti i gladi, što može dovesti do povećanog apetita i prejedanja.
Ljudi koji nedovoljno spavaju češće posežu za visokokaloričnom i nezdravom hranom, što dugoročno može izazvati povećanje kilograma.
Povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti
Nedostatak sna je povezan sa povećanim rizikom od visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti i moždanog udara.
Kada se telo ne odmara dovoljno, dolazi do povećanja nivoa stresa, što može rezultirati povećanjem krvnog pritiska i zapaljenskim procesima u telu.
Istraživanja pokazuju da ljudi koji redovno idu kasno u krevet imaju veće šanse da razviju hipertenziju i probleme sa cirkulacijom.
Pored toga, nedostatak sna negativno utiče na nivo šećera u krvi, povećavajući rizik od dijabetesa tipa 2.
Oslabljen imuni sistem
Tokom sna, telo se obnavlja i proizvodi važne imune ćelije koje pomažu u borbi protiv infekcija. Ako redovno idete kasno u krevet, vaš imunološki sistem postaje slabiji, što vas čini podložnijim prehladama, gripu i drugim bolestima.
Nedostatak sna takođe usporava oporavak od bolesti i povreda, jer telo nema dovoljno vremena da regeneriše tkivo.
Problemi sa raspoloženjem
Spavanje i mentalno zdravlje su usko povezani, a ostajanje do kasno može povećati rizik od anksioznosti i stresa.
Kada ne spavate dovoljno, vaš mozak proizvodi više hormona stresa, poput kortizola, što može dovesti do osećaja anksioznosti i razdražljivosti.
Dugoročno, hronična deprivacija sna može negativno uticati na sposobnost donošenja odluka i emocionalnu kontrolu.
Prerano starenje kože
San je vreme kada se koža obnavlja i proizvodi kolagen, ključni protein za elastičnost i mladalački izgled.
Ljudi koji nedovoljno spavaju često primećuju tamne krugove ispod očiju, beživotnu kožu i preuranjene bore.
Nedostatak sna povećava nivoe kortizola, hormona stresa, koji može razgraditi kolagen i smanjiti prirodnu sposobnost kože da zadrži vlagu.
Ako želite blistavu i zdravu kožu, rano odlazak u krevet može biti vaš najbolji saveznik.
OK Radio, Zadovoljna hr
Vrati se na kategoriju Zivot i stil
