Bezbednost novinara, tema je koja je ponovo aktuelna, kao da je reč o devedesetim godinama prošlog veka, kada su novinari ubijani, zatvarani i kada im je svakodnevno prećeno.
Foto: G.Mitić/OK Radio
Uprkos demokratskim promenama, novim zakonskim rešenjima koja regulišu ovu oblast, društveno politička klima u Srbiji je takva, da je sasvim legitimno pretiti novinaraima.
Vranje i slučaj OK Radija jedan je od najilustrativnijih primera za ovu pojavu.
Prema podacima Nezavisnog udruženje novinara Srbije, koje prati i beleži slučajeve napada na novinare, u periodu 2016. do kraja oktobra 2023. godine u javnim tužilaštvima, na osnovu podnetih krivičnih prijava/izveštaja, formirano je 516 predmeta u vezi sa događajima na štetu lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja.
U tom novinarskom udruženju napade klasifikuju kao fizičke napade, napad na imovinu, pretnju imovini, pritisak i verbalne pretnje. Napadi na novinare, pokazuju podaci, u porastu su od 2013. godine.
A jedan od najilustrativnijih primera napada na imovinu i zaposlene u medijima, uprava se desio u Vranju i to u slučaju OK Radija, čija agonija traje više od dve godine.
OK Radio se našao na meti lokalnog kriminalca Dejana Nikolića Kantara, čiji su ljudi, prvo uništili kafić, koji posluje u okviru radija, a potom krenuli i sa ličnim pretnjama vlasnici i zaposlenima.
Dragana Bjelica, članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara iz Udruženja novinara Srbije (UNS) smatra da su novinari u lokalu ugroženiji, da je jako važno da statistika napada na novinare postoji, ali i da je poptrebno motivisati ljude koji rade u medijima da te napade prijavljuju.
- Kad dođemo do toga da lokalni novinari ne mogu da rade svoj posao, onda imamo problem.
Jer bez lokalnih demokratioja, bez lokalnih medija koji izveštavaju o lokalnim temama, ne postoji demokratija u društvu.
Jako je važno znati da novinari treba da se izbore za spoja prava i da ne očekujemo da će se za našu dobrobit boriti ni neke NVO, niti bilo ko, do nas samih - poručuje Bjelica.
Bjelica je u Stalnoj radnoj grupi u poslednje dve godine i kaže da je to dobabar mehanizam, jer su novinari i predstavnici medijskih udruženja u prilici da direktno upitaju zvaničnike na visokim funkcijama u tužilaštvu i policiji šta se dešava u konkretnim slučajevima.
- UNS je pre 4 godine uspeo da izmeni Krivični zakonik, ali u delu gde se novinarima preti i gde oni uživaju zaštitu kao najviši državni funkcioneri.
Zaštita koju uživaju predsednik republike, sudije, policajci, u delu u kom im se preti.
Sada je ispalo nekako paradoksalno, kako su sudovi to primenjivali, prvo se tražila ta neka kvlifikovana pretnja i uopšte se po tome ne sudi.
Ispalo je tako da je zakonski predviđeno da se pretnja strože kažnjava i predviđena je zatvorska kazna od jedne do pet godina.
Takvih presuda gotovo da nema, a sa druge strane, fizički napad nije uveden u taj sistem.
Mi smo krenuli sa izmenama Krivičnog zakonika, ali je to opet zastalo sa nekim neslaganjima - navodi Bjelica.
Jedan značajan broj novinara i medijskih radnika iz lokala prijavljuju slučajeve napada i pretnji.
Novinari u lokalnim medijima su izloženiji pritiscima i pretnjama i oni se i trude da prijavljuju sve što im se događa.
Njen je utisak da je sada mnogo teže raditi u lokalnim medijima nego 90-ih godina, da su to redakcije koje su usitnjenije, manji je broj uposlenika, više je posla, u ekonomskom smislu su ranjiviji.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
