“Odbor za ljudska prava Vranje”, poslednjih 25 godina bavi se zaštitom ljudskih prava na jugu Srbije, ali je posebno prepoznatljiv po zaštiti ženskih ljudskih prava.
Foto: OK Radio
Krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, “Odbor za ljudska prava Vranje” imao je program zastupanja i odbrane novinara na jugu Srbije pred sudovima i to uglavnom po različitim optužbama lokalnih političara.
Među njima je bilo žena i devojaka.
Suzana Antić Ristić iz “Odbora za ljudska prava”, kaže da je to bila velika i organizovana odbrana u saradnji sa Medija centrum iz Beograda.
- Zastupajući novinare na jugu Srbije, imali smo tim advokata van Vranja, to nam je bio princip.
Bilo je tada preko 20 tužbi protiv lokalnih novinara iz Bujanovca, Vranja i Vladičinog Hana.
Bili smo jako uspešni u odbrani i zaštiti ljudskih prava novinara.
To su bile političke tužbe, jer se recimo političarima nije svidela neka rečenica, kako je napisana, nije služila njihovoj promociji .
Kasnije, u godinama koje su usledilie, mi kao “Odbor za ljudska prava”, tematski nismo radili ovakve programe, jer su novinarska udruženja preuzela to - navodi Antić Ristić.
Danas kroz program za žene i devojke “SOS telefon”, novinarke za pomoć i zaštitu mogu da se jave i “Odboru za ljudska prava”.
- Nama se ljudi javljaju zbog kršenja ljudskih prava, a naša uloga je u tome da mi kontaktiramo druge tematske organizacije u Srbiji, da povezujemo , da naše sugrađane upućujemo gde može da im se pruži stručna pomoć.
A što se tiče novinarki, direktno nemamo poziv i prijavu, ali indirektno u razgovoru sa mnogim novinarkama, pre svega mlađim koleginicama, koje su krenule da grade novinarsku karijeru ovde, u ovim lokalnim sredinama, imamo saznanja da je bilo i pritisaka, vređanja, pretnji.
Imamo njihove izjave da su se političari neprimereno ponašali prema njima, dok su obavljale svoj novinarski posao.
Čak je bilo i seksualnih tendencija prema njima, pošto su žene.
Ali to se završilo na taj način što one to nisu zvanično prijavile.
Mi smo ih ohrabrivali da to može biti jako važno za njih, zbog njihovog ličnog osećaja, ali i zbog sredine u kojoj živimo, da mogu biti primer drugim ženama, ali međutim, za sad, ni jedna od njih se nije odlučila da ta uznemiravanja i pretnje zvanično prijavi.
Meni je žao što one javno ne istupe - ukazuje Antić Ristić.
Podaci novinarskih udruženja pokazuju da su novinarke češće meta internet napada, ali i da su napadi koje dožive žene posebno okrutni i često veoma seksualizovani.
Zadnje četiri godine su pokazale da je sve više novinarki na meti tokom velikih događaja i da se njihov pol koristi kako bi se još više maltretirale.
Do jula ove godine zabilježeno je 109 napada na novinarke širom Evrope.
Polugodišnji izvještaj Komiteta novinarki pokazuje da se radi o četverostruko većem broju napada u odnosu na godinu ranije kada je zabilježeno samo 27 slučajeva.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
