U fokusu - Ponedeljak 24.09.2012 - 07:53
Bio jednom jedan car. On svoje carstvo nije nasledio, kao što se to dešava u mnogim pravim carstvima. On je naime od svog naroda dobio carstvo na poklon.
Ilustracija
Vrlo brzo je zaboravio to dobro svog naroda, nekako se otuđio od njega. Zanemario je svoje obaveze i nije ga bilo briga za narodne nevolje.
Car je imao i ime, ali zar je važno carevo ime, kad je on jednostavno car. Uostalom niko ga nije ni zvao po imenu već su ga svi oslovljavali sa –Care, ili sa –Vaše Visoko Precarstvo.
Uživao je u svom carstvu i zvanju i niko mu ne beše drag, osim možda najbližih mu iz njegove skromne carske svite. Uspevao je „umejatno“ kažu, da bude sa svojim narodom dok iskamči svoju apanažu, a onda opet da se vešto skrije u svoje carske dvore i oćuti do sledeće naplate.
A nikome i nije odgovarao, moglo mu se, jer on je pobogu vladar, iako je duboko u sebi strepeo da mu narod ne traži carstvo nazad. To ne bi mogao da podnese, verovatno bi umro od tuge.
Takav je gradio svoju porodicu i dobio prelepu kćer. Čuvao je kao malo vode na dlanu, kao što se čuva ćerka. Ipak je iako sebičan i bezvoljan imao mnogo ljubavi za nju.
Došlo je vreme kad je kćer porasla i naučila razne domaće radinosti i morala da se uda. Car je dugo razmišljao, što je opteretilo njegovu inteligenciju, čak mu je ugrozilo i zdravlje i rešio je da napravi posebne carske igre na kojima će pobednik dobiti ruku njegove jedinice.
Osmišljavajući igre, hteo je da izbegne borilačke i one u kojima snaga presuđuje, jer je trebalo naći zeta koji će uspešno nastaviti njegovo „Carsko živlenije“, i koji će vešto obmanjivati narod, svoj, i živeti na grbači svojih robova.
Došao je na ideju. Igre će se sastojati u sledećem. Ko od prosaca najlepše otpeva i otcvrkuće i to kao ptica Carić.
Nikome nije bilo jasno, zašto Carić kad je on malen, slabog glasa, a i nije neki pevač, i od njega ima mnogo boljih pevača. Ali car je bio nepokolebljiv u svojoj odluci, ne želeći da je obrazlaže.
Čak je smislio da će potencijalni prosci morati da se popnu na drvo u dvorištu tik ispred carskog dvora. To beše stari, Crni dud, koji je tih dana sazreo, pa se onaj koji bi se na njega penjao sav i izmazao, tako da je nastale fleke teško mogao oprati i očistiti.
E, ali je caru to bilo zanimljivo, jer je rastao pored tog duda i nekako se sa njim srodio i prirastao mu za srce. Tu je ispod njega i u njegovoj hladovini priređivao mnoge carske priredbe i ugostio mnoge druge careve sa kojima je kasnije fine carske poslove posvršavao.
Iako ga je ipak dud nervirao, jer kad izađe iz dvora naleti na njega, pa mora da izbegava i pazi gde će da nagazi, a i otpadne po koja dudinka pa ga čukne po carskoj glavi, a nekad i upadne u carski vrat.
Navikao je on na to, pa je hteo i da budućeg zeta odmah pripremi na moguće situacije, jer je smatrao da dud, naročito Crni, ima po carskim pričama moć, obeležava i daje snagu, i što je najvažnije psihički te priprema za Cara.
Nagrnuše prosci. Dosta ih je u startu odustalo. Nekima su se uslovi igre činili besmislenim, čak i nemogućim, nekima glupim a neki nisu ni razumeli igre, je su li zbilja ili ih Car ismejava i zeza.
Doduše car je sedeo na tremu svog carskog dvora i odatle iz polutame vrlo ozbiljno ocenjivao kandidate. Caru se u njegovom samoljublju i egoizmu niko nije dopadao.
Negde na kraju dana kad svi izgubiše nadu, čak i car postade zlovoljniji nego prepodne, pojavi se naočit, lep mladić sa šalom oko vrata. Nije se snalazio u pesmi Carića, ali je bio vičan u pentranju na drveće.
Prvo je motkom umlatio dudinke i sve ih počistio, a onda se vešto popeo na dud, izbegavši da se umaže. Naravno tu i tamo su ga zaostale, ali slabo sazrele dudinke i dotakle, što je bilo neizbežno.
Caru je skrenuo pažnju svojom snalažljivošću, a i kćer koja je sve posmatrala kroz prozor svojih raskošnih odaja, nije bila ravnodušna.
Sposoban mladić nema šta. Slabije imitira i ne peva kao Carić, ali naučiće, ima vremena. Car ga odabra i posadi pored sebe. Mlađan, neiskusan i premoren, zadihan, zet se prosto iskrsnu, kad odatle sagleda svo carstvo i kakve ga blagodeti sve očekuju.
Vide car da je vrag odneo šalu, da će zeta izgubiti i pre no što mu preda carstvo, pa ga potapša po ramenu i reče.
-Vidiš sinko, ja celog života izbegavam da me dudinke umažu, i opet sam ponegde umazan, ali je poenta da ih prvo dobro smlatiš i počistiš. Ti si se jedini toga dosetio. Od tebe će biti dobar car, još samo da naučiš da pevaš kao Carić.
Žikica Dimitrijević
Žikica Dimitrijević rođen je u Vranju. Studirao je prava na Beogradskom univerzitetu.
Objavio tri knjige pesama za decu. Pojedine njegove pesme ušle su u antologije pesništva za decu, a neke su i muzički obrađivane.
Objavljuje pesme i priče u mnogim časopisima.
Živi i radi u Vranju.
OK RADIO
Vrati se na kategoriju U fokusu
