Zbog većeg broja muškaraca nego žena u Kini, neveste dostižu astronomske cene, a društvo i ekonomija moraju se prilagoditi novonastaloj situaciji, piše The Economist u nedavnom članku.
Kineske neveste dostižu astronomske cene FOTO: ziwuwu.com
Kina je patrijarhalno društvo, što znači da se mlada nakon udaje seli u muževu kuću, gde se mora brinuti o svekrvi i svekru. Kinezi takođe puno više vrednuju sinove od ćerki.
Međutim, za razliku od zemalja u kojima se plaća miraz, u Kini se plaćaju mlade. Od mladoženjinih roditelja očekuje se da plate venčanje i paru daju novac i imovinu, a cene nevesti već godinama vrtoglavo rastu.
Prema navodima pedesetogodišnjeg Rena iz sela Pi u predgrađu Pekinga, njegovi roditelji su za njegovu ženu dali 800 juana. Ren je sinovljevu mladu pre 12 godina platio deset puta više, a za ženu svog nedavno oženjenog mlađeg sina morao je izdvojiti čak 100.000 juana (skoro 13.000 evra).
U svetu se na svakih 100 devojčica rodi 105 dečaka. Budući da je muška stopa smrtnosti nešto viša od ženske, brojke se obično ujednače nakon puberteta.
Međutim, bivša kineska politika jednog deteta narušila je prirodni odnos. Mnoge majke su u želji za sinom pobacivale ženske fetuse, pa je tako 2010. godine na svakih 100 devojčica u Kini rođeno 119 dečaka. Demografi procenjuju da Kini danas fali više od 60 miliona žena.
Istočnokineska provincija Šandong leži između metropola Pekinga i Šangaja. Odnos devojčica i dečaka u provinciji početkom decenije iznosio je 100:123. Tamošnje djevojke na glasu su po neuobičajenoj lepoti i visini, pa često u potrazi za poslom i ljubavi neretko sele u velike gradove. Cene nevesta u toj provinciji su zbog toga astronomske.
Cena neveste u selu Žongdenglou u Šandongu pre deset godina iznosila je 2.000 do 3.000 juana. Danas se kreće između 200.000 i 300.000 juana, a nije neuobičajeno mladenku platiti ni do 500.000 juana (što je oko 64.000 evra). Poređenja radi, pristojna godišnja zarada u provinciji iznosi 50.000 juana.
Brojke su slične i u ostalim selima. Zbog toga u Kini nema usedelica, jer i udovice s lakoćom nalaze nove muževe. Za razliku od njih, muškarci su već nakon 25. godine “lanjski sneg”.
Najizglednije je da će bračna kriza u Kini potrajati nekoliko decenija, a zatim se rešiti sama od sebe. Kineske porodice već se prilagođavaju novonastaloj situaciji.
Prema američkom antropologu Lihong Ši, sve više Kineza sinove počinje smatrati ekonomskim teretom. Prema statistikama kineske vlade, odnos dečaka i devojčica u 2015. godini je pao na 114:100.
Vrati se na kategoriju Zivot i stil
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
