Poslednje dve nedelje više ništa nije isto, otkako se virus korona uselio u našu stvarnost. I ljubav je sada na udaru. Mnogi parovi su trenutno fizički razdvojeni, neki provode zajedno više vremena nego ikada pre, ima onih koji su svakog dana zajedno, sami u četiri zida, u izolaciji ili panici. Više niko ne putuje. Kafići, bioskopi, pozorišta su zatvoreni. Sportske aktivnosti onemogućene. Nikad nije bilo više vremena za razgovore, ali za mnoge je to nepoznanica i ne snalaze se najbolje u novim okolnostima, jer je tempo života do pre samo dve nedelje bio daleko brži, a sadržaj raznovrsniji.

 

Koliko vanredno stanje iz temelja menja vezu? Da li zbližava partnere ili ih udaljava? Šta kada su primorani da budu fizički razdvojeni? Kako da ljubav opstane uprkos teškim trenucima?

 

Na vanredna pitanja za “Život plus” odgovara Željka Kurjački Stanić, psiholog i psihoterapeut.

 

STRES OTKRIVA SLABE TAČKE

 

Ako krenemo od toga da je svako vanredno stanje/viša sila, između ostalog, i test za ljubav, koliko se trenutne okolnosti odražavaju na veze?

 

- Definitivno je da ono ima uticaj na partnerski odnos, jer vanredno stanje drastično menja rutinu i uobičajene načine na koje provodimo vreme tokom dana. Više nema bioskopa, druženja sa drugim ljudima i drugih načina na kojima smo do sada strukturirali zajedničko vreme. Neki parovi će u ovoj situaciji biti pod većim stresom, biće napetiji i više se svađati, jer sada ne mogu da izbegnu da pričaju jedno s drugim. Možda će stres koji im je ovakva situacija donela raščlaniti, razmotriti i otkriti slabe tačke veze, ako one postoje. Primorani smo da vreme provodimo zajedno, a da li ćemo ga provesti razgovarajući jedno s drugim, upoznavajući se kroz različite priče, maštanja, planove i sećanja, ili svako uz svoj telefon, to umnogome govori o nama i o kvalitetu veze u kojoj se nalazimo.

 

Šta se događa kada su partneri u strahu da se ne zaraze ili ne zaraze jedno drugo, pa se dogovore da smanje ili na neko vreme sasvim obustave viđanje?

 

- U ovakvim situacijama, naročito kada su uplašeni, ljudi uglavnom teže da se drže jedno drugog, da budu zajedno. Svoju porodicu, a pri tome tu podrazumevam i emocionalnog partnera, momka ili devojku, doživljavamo kao deo sebe, kao deo našeg sveta i veoma je teško odlučiti da se izolujemo od njih kako bismo bili bezbedni. Ljudi se odvajaju od svojih najmilijih samo onda kada ih neko primora na to i to im veoma teško pada.