Zivot i stil - Sreda 12.03.2025 - 10:10
Uobičajeno pogrešno shvatanje je da je zavisnost rezultat slabe volje. Ali znanje i tehnološki napredak u oblasti molekularne genetike u poslednjoj deceniji radikalno su promenili naše osnovno razumevanje zavisnosti.
Foto: Shutterstock/Lopolo
Mnogi ljudi prirodno teže nagradama i pozitivno reaguju na njih.
Na primer, mozak doživljava hranu kao nagradu kada smo gladni, a vodu kada smo žedni.
Međutim, supstance koje izazivaju zavisnost, kao što su alkohol i droge, mogu da preplave prirodne puteve nagrađivanja mozga, što rezultira ogromnom žudnjom i smanjenom kontrolom impulsa, prenosi
24sata.hr.
Uobičajeno pogrešno shvatanje je da je zavisnost rezultat slabe volje. Ali znanje i tehnološki napredak u oblasti molekularne genetike u poslednjoj deceniji radikalno su promenili naše osnovno razumevanje zavisnosti.
Naučnici i zdravstveni radnici se sada slažu da zavisnost ima snažnu neurobiološku i genetsku osnovu.
Tokom proteklih deset godina, bolje razumevanje dinamičke regulacije gena u mozgu promenilo je naš pogled na molekularne mehanizme zavisnosti, pružajući nove uvide koji bi mogli da oblikuju pristupe lečenju.
Svaka moždana ćelija sadrži genetski kod uskladišten u dugim lancima DNK. Da bi se sva DNK uklopila u ćeliju, ona mora biti čvrsto spakovana oko proteina koji se nazivaju histoni.
Aktivni geni, koji kodiraju proteine sa važnim funkcijama unutar ćelije, nalaze se u regionima gde je DNK odmotana. Promene u aktivnosti gena menjaju proteine koje ćelije prave, utičući na neuronske veze i ponašanje.
Ovo dinamično prilagođavanje gena svakodnevnim potrebama odražava sposobnost mozga da uči i da se menja.
Istraživanja na životinjskim modelima ukazuje na to da zloupotreba alkohola i droga direktno utiče na ekspresiju gena u delovima mozga odgovornim za pamćenje i sisteme nagrađivanja.
Supstance koje izazivaju zavisnost mogu da promene način na koji se geni aktiviraju, proces čitanja DNK i njenog prevođenja u proteine i način na koji ćelije koriste energiju za svoje funkcije.
Na primer, alkohol može izazvati alternativnu ekspresiju gena u memorijskim krugovima, što dovodi do promena u dopaminskim receptorima i funkcijama vezanim za nagradu.
Iako još nije jasno kako tačno ove supstance izazivaju promene u regulaciji gena, poznato je da produkt razgradnje alkohola u jetri, acetat, može da pređe krvno-moždanu barijeru i odmota DNK u memorijskim krugovima miševa.
Pored toga, alkohol, nikotin, kokain i opioidi aktiviraju ključne signalne puteve koji regulišu metabolizam, što može uticati na funkciju neurona i ekspresiju gena.
Složenost načina na koji supstance koje izazivaju zavisnost menjaju funkciju ćelije podstiče istraživače da istraže načine na koje ove promene mogu biti reverzibilne.
Lekovi kao što su antidepresivi i stabilizatori raspoloženja već utiču na modifikaciju DNK i ekspresiju gena.
Takođe, mRNK terapije nude mogućnost specifičnih promena u ekspresiji gena, što bi moglo pomoći u lečenju zavisnosti u budućnosti.
Način života takođe može uticati na ekspresiju gena u mozgu. Na primer, promene u ishrani, kao što je dijeta sa visokim sadržajem šećera, mogu preoblikovati percepciju slatkoće kroz mrežu gena uključenih u razvoj.
Intenzivna meditacija smanjuje ekspresiju gena povezanih sa upalom, dok vežbanje povećava aktivnost gena ključnih za plastičnost neurona, poboljšava učenje i pamćenje i smanjuje rizik od demencije.
Praktikovanje zdravih životnih navika, poput smanjenja konzumiranja alkohola i droga, meditacije i redovnog vežbanja, može stabilizovati moždane funkcije i doneti dugoročne koristi fizičkom i mentalnom zdravlju, piše
msn.
Vrati se na kategoriju Zivot i stil
