Svetske vesti - Nedelja 30.01.2022 - 12:17
Dok zapadne sile nameravaju da pojačaju vojno prisustvo u istočnoj Evropi, ukrajinski predsednik Zelenski kaže da takvi postupci loše utiču na privredu zemlje i moral.
Na ukrajinskoj granici raspoređeno je desetine hiljada ruskih vojnika FOTO: Reuters
Velika Britanija planira da udvostruči broj vojnika raspoređenih u istočnoj Evropi, dok ministri razmatraju opcije za povećanje pritiska na Rusiju usred pojačanih napetosti oko Ukrajine, piše
BBC na srpskom.
Britanski premijer Boris Džonson rekao je da bi moguće raspoređivanje poslalo „jasnu poruku Kremlju".
Ministri odbrane i spoljnih poslova pripremaju se za sastanak sa kolegama u Moskvi kako bi podstakli deeskalaciju.
Džonson će telefonirati ruskom predsedniku Vladimiru Putinu narednih dana.
Prethodno je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, pozvao je Zapad da ne stvara „paniku", naglašavajući da upozorenja o sve izvesnijem napadu Rusije dovode u opasnost ukrajinsku privredu.
Reagovao je na izjavu američkog predsednika Džozefa Bajdena ranije ove nedelje da veruje da veruje da će Rusija u februaru napasti Ukrajinu.
Načelnik Generalštaba američke vojske, general Mark Mili, rekao je u subotu da ovakva koncentracija ruskih trupa nije zabeležena još od Hladnog rata.
„Uzimajući u obzir okupljene jedinice - mobilne kopnene snage, artiljerija, balističke rakete, vazduhoplovstvo - ako se sve to zajedno upotrebi protiv Ukrajine, desiće se nešto veoma ozbiljno, što će dovesti do značajnog broja žrtava.
„Možete samo da zamislite kako bi upotreba takve snage izgledala u gusto naseljenim područjima, u blizini puteva. Moglo bi da bude zastrašujuće", rekao je Mili.
Britanski premijer, koji je najavio posetu istočnoj Evropi sledeće nedelje, rekao je da Velika Britanija neće tolerisati rusku „destabilizujuću aktivnost" i da će „uvek biti uz naše NATO saveznike".
„Ako predsednik Putin izabere put krvoprolića i uništenja, to će biti tragedija za Evropu. Ukrajina mora biti slobodna da bira sopstvenu budućnost.
„Naredio sam našim oružanim snagama da se pripreme za raspoređivanje širom Evrope sledeće nedelje, kako bismo bili u mogućnosti da podržimo naše NATO saveznike na kopnu, na moru i u vazduhu", rekao je Džonson.
Rusija je postavila oko 100.000 vojnika, tenkova, artiljerije i projektila u blizini ukrajinske granice, ali poriče da planira invaziju na bivšu sovjetsku republiku, koja se graniči i sa Rusijom i sa Evropskom unijom.
Velika Britanija ima više od 900 vojnog osoblja sa sedištem u Estoniji, više od 100 u Ukrajini kao deo misije obuke, dok je eskadrila lake konjice koja broji oko 150 raspoređena u Poljskoj.
Vladimir Putin, predsednik Rusije, optužio je Zapad da je ignorisao zabrinutost njegove zemlje za nacionalnu bezbednost.
Amerika je odbacila ključni zahtev Moskve da Ukrajina nikad ne bude primljena u NATO alijansu, ali je Bela kuća saopštila da RUsiji nudi diplomatski put za rešenje krize.
Ukrajinski predsednik Zelenski je na konferenciji za novinare u Kijevu kazao da ne vidi kako sada rusko raspoređivanje vojske na granici predstavlja veću pretnju nego u sličnoj sitaciji prošlog proleća.
„Šalju se signali, pa čak i od uglednih državnika, da će eto već sutra da počne rat.
Ovo je panika - koliko će to da košta našu državu", zapitao se Zelenski.
On je kritikovao odluke Amerike, Velike Britanije i Australije da povuče porodice diplomata iz Ukrajine, nazvavši to greškom.
Najveća pretnja za Ukrajinu je „destabilizacija situacije u Ukrajini", istakao je Zelenski.
Šta je rekao Putin?
U razgovoru sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u petak, Putin je rekao da problemi nisu rešeni.
„SAD i NATO u odgovorima nisu uzeli u obzir ključne ruske zabrinutosti kao što su sprečavanje širenja NATO-a, neraspoređivanje sistema naoružanja u blizini ruskih granica ili vraćanje vojnog potencijala i infrastrukture alijanse u Evropi na pozicije koje su postojale 1997", navodi se u saopštenju Kremlja o razgovoru Putina i Makrona.
Ranije je iz Moskve saopšteno da vidi „malo osnova za optimizam" u rešavanju krize pošto su SAD odbacile glavne zahteve Rusije.
Ubrzo posle Putinovih komentara, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da je alijansa spremna da pojača prisustvo u istočnoj Evropi kako bi pokazala u odlučnost.
Stoltenberg je rekao da Rusija raspoređuje hiljade vojnika spremnih za borbu i raketnih sistema u Belorusiju, koja se takođe graniči sa Ukrajinom.
SAD su prethodno odbacile zahtev Rusije da zabrani ulazak Ukrajine u NATO, usred upozorenja da bi Rusija mogla da izvrši invaziju na njenog suseda.
Moskva je tražila da se NATO obaveže da se neće širiti u Ukrajinu i druge bivše sovjetske republike i da neće raspoređivati oružje na tim teritorijama.
U telefonskom razgovoru sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim u četvrtak, Bajden je rekao da bi Rusi mogli da napadnu Ukrajinu u februaru, rekla je portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Emili Horn.
Tokom razgovora, Bajden je „ponovo potvrdio spremnost Sjedinjenih Država da zajedno sa saveznicima i partnerima odlučno odgovore ako Rusija dodatno izvrši invaziju na Ukrajinu", navodi se u saopštenju Bele kuće.
Zelenski je rekao da su „razgovarali o nedavnim diplomatskim naporima na deeskalaciji i dogovorili zajedničke akcije za budućnost".
Pozivajući se na neimenovane izvore, portal Aksios naveo je da se Bajden i Zelenski nisu saglasili oko toga koliko je takav ishod krize neminovan.
Ukrajinska vlada, koja je zabrinuta zbog efekata ovakvih izjava na privrednu i javni moral, tvrdi da je pretnja invazije stvarna, ali ne i veća nego prethodnih meseci.
Neki vojni stručnjaci sugerišu da Rusija možda čeka da se tlo u Ukrajini zaledi kako bi teška oklopna vozila mogla da se kreću.
Pretnje Zapada ruskom gasovodu
U četvrtak su SAD i evropski saveznici upozorili su da bi mogli da ciljaju ključni ruski gasovod ako ta zemlja napadne Ukrajinu.
Portparol američkog Stejt departmenta rekao je da gasovod Severni tok 2 „neće napredovati" ako Rusija napadne.
Kontroverzni energetski projekat je dizajniran da udvostruči protok gasa i ide iz Rusije direktno u Nemačku ispod Baltičkog mora.
On zaobilazi Ukrajinu, koja se za prihod oslanja na postojeće gasovode i pod pretnjom je ruskih snaga.
Izgradnja gasovoda od 1.225 kilometara trajala je pet godina i koštao je oko 11 milijardi dolara.
Ali još nije počeo da radi.
Nemački regulatori su u novembru saopštili da nije u skladu sa nemačkim zakonom i suspendovali su njegovo odobrenje.
Govoreći za televiziju NPR, portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da će njegova zemlja raditi sa Nemačkom kako bi osigurala da projekat ne bude realizovan ako Rusija izvrši invaziju.
„Želim da budem vrlo jasan: ako Rusija na ovaj ili onaj način izvrši invaziju na Ukrajinu, Severni tok 2 neće napredovati", rekao je on.
Dodao je dodao da „neće ulaziti u detalje" kako će biti zaustavljen.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je kasnije rekla nemačkom parlamentu da zapadni saveznici „rade na snažnom paketu sankcija, među kojima Severni tok 2", obećavajući ozbiljne posledice po Rusiju ako napadne.
Izjava je usledila posle tvita Emili Haber, nemačke ambasadorke u SAD, da „ništa nije isklljučeno, pa ni Severni tok 2" ako Rusija prekrši „suverenitet Ukrajine".
Šta je rekao američki diplomata Blinken?
Da je odgovor SAD jasno pokazao njene „ključne principe", pre svega poštovanje suvereniteta Ukrajine i njeno pravo da izabere da bude deo bezbednosnih saveza kao što je NATO.
„Ostaje na Rusiji da odluči kako će da odgovori. Mi smo spremni, ma kakav odgovor bio", dodao je Blinken.
Državni sekretar je rekao da su SAD poslale Ukrajini tri pošiljke vojne „pomoći" ove nedelje - među kojima su projektili Javelin i protivoklopno oružje, zajedno sa stotinama tona municije i opreme.
Negirao je bilo kakav raskol ili razliku u mišljenjima između SAD i njihovih evropskih saveznika.
NATO je, kaže Blinken, pripremio sopstveni set predloga koji „u potpunosti pojačavaju naše i obrnuto".
Rusija, koja optužuje Ameriku i „histeriju Zapada za rast napetosti", poslala je na granicu 100.000 vojnika, dok NATO u odgovoru šalje dodatne ratne brodove i avione u region.
Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je ranije da bi razmatrao i uvođenje ličnih sankcija Vladimiru Putinu ukoliko Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu.
Takva akcija bi imala „ogromne posledice širom sveta" i mogla bi da bude „najveća invazija od Drugog svetskog rata."
Premijer Velike Britanije Boris Džonson najavljuje je da je London spreman da pošalje trupe u pomoć saveznicima u Evropi ukoliko Rusija napadne Ukrajinu.
Rusija „pokušava da destabilizuje Ukrajinu i nažalost, uspeva u tome", ocenio je Oleksej Danilov, ukrajinski sekretar za nacionalnu bezbednost, u intervjuu za BBC.
Ukrajina bi se našla u opasnoj situaciji ukoliko bi se građani uspaničili, upozorio je on.
Dodao je da je Ukrajina spremna da aktivno deluje i da se za to sprema, ali da ne zna hoće li za tim biti potrebe.
Amerika je saopštila da je spremna da u kratkom roku rasporedi 8.500 američkih vojnika, što je u Moskvi ocenjeno kao „veoma zabrinjavajuće".
Evropska unija priprema nove, mnogo oštrije sankcije Rusiji, a Ukrajini šalje 1,2 milijarde evra pomoći.
Džonson je najavio da bi Velika Britanija i njeni saveznici mogli „jedinstveno" da reaguju „oštrim" ekonomskim sankcijama.
BBC News, OK Radio
Vrati se na kategoriju Svetske vesti
