Zivot i stil - Četvrtak 07.03.2019 - 14:24
Papa Franja dozvolio je da se otvore tajni arhivi Vatikana iz vremena Drugog svetskog rata kada je papa bio Pije XII. Izraelska vlada i Memorijalni centar holokausta „Jad Vašem“ pozdravljaju tu odluku.
„Crkva se ne boji istorije. Naprotiv – ona je voli“ FOTO: Pixabay
Papa Franja najavio je da će dokumenta iz perioda od 1939. do 1945. godine biti dostupna naučnicima od marta sledeće godine.
Pije XII bio je papa od 1939. do smrti 1958. Nakon rata bio je kritikovan zbog toga što se nije dovoljno odlučno usprotivio nacističkim zločinima i što je ćutao o holokaustu.
U vremenima najveće tame
„Crkva se ne boji istorije. Naprotiv – ona je voli“, rekao je papa Franja, Cilj je da „ozbiljna i objektivna“ istraživanja mogu da procene i u pravom svetlu prikažu „briljantne trenutke tog pape, kao i trenutke njegovih najvećih teškoća“. Pije je u vremenima najveće tame i okrutnosti pokušao da „održi mali plamen humanitarnih inicijativa“, ocenio je papa Franja.
Povod za tu odluku je 80. godišnjica izbora italijana Eugenija Pačelija za papu u martu 1939. godine. Istoričari se odavno spore o njegovoj i ulozi Vatikana tokom nacističke ere. Pre nekoliko godina, otvorene su vatikanske arhive za period do 1939. godine.
„Sa gorućom zabrinutošću“
Poslednjih godina Vajmarske republike, Katolička crkva nastupala je kao kritičar nacionalsocijalizma. Adolf Hitler je stoga želeo da oslabi njenu uticajnu poziciju, sklapajući sa Vatikanom konkordat. Vatikan se nadao da će konkordat, koji je dogovoren 1933. godine, zaštititi Katoličku crkvu. Pačeli je tada bio kardinalski državni sekretar, a time i najviši diplomata Vatikana.
Ubrzo je, međutim, postalo jasno da se nacistički režim neće držao obećanja. U jednom cirkularnom pismu pape Pija XI iz marta 1937. pod naslovom „Sa gorućom zabrinutošću“, on osuđuje kršenje konkordata i distancira se od nacističke ideologije. Međutim, Jevreji u tom pismu nisu bili posebno pomenuti.
Proces beatifikacije
Kritičari su kasnije Piju XII zamerili da se „nije uopšte“ ili „nije dovoljno“ usprotivio deportaciji stanovnika jevrejskog geta u Rimu u Aušvic u jesen 1943. godine.
Zagovornici pape sa druge strane naglašavaju da je on „hiljadama Jevreja pružio crkveni azil“. Međutim, kontroverze su i dalje prisutne. Protiv planirane beatifikacije Pija XII protestovali su Izrael i Centralni savet Jevreja u Nemačkoj. U međuvremenu se taj proces beatifikacije, koji je svojevremeno pokrenuo nemački papa Benedikt – nastavlja.
DW, OK Radio
Vrati se na kategoriju Zivot i stil
