Vranje - Zbog opšte krize i nemaštine sve je više prekršajno osuđenih Vranjanaca koji su prinuđeni da novčanu kaznu zamene zatvorskom.
nemaju da plate pa idu u zatvor-ilustracija
Nekima je svejedno s koje su strane rešetaka, pa u zatvor odlaze i zbog najbizarnijih stvari - nenošenja lične karte, nevezivanja pojasa ili vožnje u pijanom stanju.
Sve više građana Vranja odlučuje se poslednjih godina da iskoristi mogućnost alternativne sankcije i novčanu kaznu zameni zatvorom, a razlog je u većini slučajeva siromaštvo, kažu za portal OK radija u Prekršajnom sudu u Vranju.
Predsednik ovog suda Dragan Stanković navodi da je godišnje ima dvadesetak ovakvih slučajeva u kojima su izrečene vrlo visoke novčane kazne za standard prosečnog Vranjanca - od najmanje 15.000 do 60.000 dinara.
Iz pravosuđa dolazi podatak da na godišnjem nivou ima na stotine prekršajno kažnjenih lica, a najveći deo ljudi osuđenih na male novčane kazne (od 1.000-2.000 dinara ili nešto više) našao se na noć, dve ili pet, šest dana u ovdašnjem Okružnom zatvoru, po pravilu zbog nemogućnosti da takvu kaznu plati.
ZBOG SIROMAŠTVA U ZATVOR
VRANJANCI NISU IZUZETAK
Više desetina hiljada građana Srbije osuđenih uglavnom za saobraćajne prekršaje tražilo je tokom poslednje dve godine da im se novčana kazna zameni zatvorskom ćelijom.
Samo u beogradskom Prekršajnom sudu prošle godine bilo je više od 12.000 takvih zahteva, a za prvih pet meseci 2013. godine 6.403.
U Nišu je prošle godine na novčanu kaznu osuđeno 9.500 građana, a čak osamdeset odsto njih nije platilo kaznu, pa im je preinačena u zatvorsku.
U Kragujevcu je prošle godine 101 osoba otišla u zatvor jer nije imala da plati.
Sudije za prekršaje sve češće dobijaju zahteve za ovakvu vrstu „zamene“, najviše na jugu Srbije, a najmanje u Vojvodini.
Prema članu 37 Zakona o prekršajima „ako kažnjeno lice u određenom roku ne plati novčanu kaznu u celini ili delimično, novčana kazna ili neplaćeni deo kazne zameniće se radom u javnom interesu ili kaznom zatvora“.
- Nakon pravosnažne odluke u prekršajnom postupku, upućuje se poziv stranki da plati kaznu iz presude u roku od petnaest dana.
Stranka ima mogućnost da novčanu kaznu plati odjednom ili da podnese zahtev da je izmiri na tri rate, a ukoliko neće ili ne može pristupa se donošenju rešenja o zameni novčane u kaznu zatvora - podseća predsednik Prekršajnog suda Stanković.
Jedan dan zatvora ili dva dana rada u javnom interesu vredi 1.000 dinara, pa se tako za najbizarniji prekršaj, kao što je nevezivanje pojasa (predviđena novčana kazna od 5.000 dinara), može provesti pet dana u zatvoru.
Zapravo, ovo je primer doslovnog poštovanja zakona koji se poštuje u praksi. Predsednik Prekršajnog suda objašnjava da se po zakonu u zatvoru može odraditi najviše do 60.000 dinara kazne, odnosno do šezdeset dana zatvora. Ako „dug“ prelazi navedenu cifru, ostatak se naplaćuje prinudnom plenidbom.
- Ljudi traže zamenu novčane kazne za zatvor i zbog vožnje pod dejstvom alkohola, neregistrovanog vozila, nenošenja lične karte, ugašenih farova u toku dnevne vožnje.
Uglavnom navode da nisu u mogućnosti da plate. Reč je o porodicama gde recimo radi samo jedan član ili ne radi niko.
Njihov materijalni položaj ne omogućuje im čak ni da plate na rate, što se nudi kao neka vrsta „pogodnosti“ - navodi Stanković.
Nekoliko naših sugrađana pristalo je da pod velom anonimnosti ispriča kako su zbog nemaštine završili u zatvoru.
- Zaustavila me saobraćajna patrola - priča prvi sagovornik portala OK radija - jer nisam imao vezan sigurnosni pojas. Kaznili su me sa 5.000 dinara.
Nemam te pare, pa je Prekršajni sud poslao nalog da se javim na izdržavanje kazne zatvora.
Nisam otišao predviđenog dana, pa su izdali nalog za privođenje i tako sam završio u zatvoru. Nije prijatno, ali nisam imao izbora.
RAD U JAVNOM INTERESU
Oni koji nemaju da plate novčanu kaznu, mogu je odužiti primenom još jedne alternativne sankcije - radom u javnom interesu (gradska čistoća, pomaganje starima itd).
Reč je o neplaćenom radu u korist društva kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo i ne ostvaruje profit. Takav rad realizuje se u unapred određenim javnim preduzećima.
Osuđeni uz pomoć ovog instituta uspevaju da ne odsustvuju s posla i tako sačuvaju staro radno mesto, naravno ukoliko imaju posao.
Na dobitku je i porodica koja se ne odvaja od osuđenika. Takav rad ne može trajati kraće od 20 i duže od 240 sati.
Pravilo je da se nakon privođenja na izdržavanje kazne zatvora licu koje nije platilo novčanu kaznu ponudi da ipak nekako pronađe novac i izbegne ćeliju.
Onda se ljudi dovijaju, zovu rođake, prijatelje koji mogu da plate samo da bi u poslednjem trenutku izbegli pogled s one strane rešetaka.
Kad dođe stani-pani neki su, ukoliko je neradan dan, spremni da čak odu do graničnog prelaza Preševo gde za razliku od Vranja pošta i ispostave banaka rade dvadeset četiri sata dnevno i tamo plate kaznu samo da ostanu na slobodi.
Takođe, imaju mogućnost i da nakon smeštanja u zatvorsku ćeliju narednih dana plate kaznu i tako skrate boravak u zatvoru. Jedan naš sugrađanin, na primer, proveo je jedan dan u zatvoru zbog nenošenja lične karte, pa potom skratio kaznu.
- Priveli su me, nisam imao odmah da platim 2.000 dinara, pa sam jedan dan proveo u Okružnom zatvoru, a za drugi sam se snašao, pozajmio novac i platio, pa su me pustili - kaže on.
Upečatljiv je slučaj Vranjanca koji se bavi javnim prevozom. Kažnjen je nakon što ga je zaustavila saobraćajna policija na novčanu kaznu od 50.000 dinara jer nije u propisanom roku obavio lekarski pregled i produžio zdravstveno uverenje, već je koristio staro od pre tri godine.
- Odležao sam pedeset dana zatvora, jer stvarno nisam bio u mogućnosti da platim. To je jako dug period, jedva sam izdržao. Ako bih ponovo došao u istu situaciju, radije bih pozajmio novac. Zatvor teško pada - kaže ovaj sagovornik.
Još jedan Vranjanac prekršajno je kažnjen jer je narušio javni red i mir, odnosno potukao se na javnom mestu, ispred zgrade u kojoj živi, sa osobom koja je galamom uznemiravala stanare.
- Odrapili su me 12.000 dinara, pa sam odležao dvanaest dana jer nisam imao da platim – kaže ovaj čovek.
Jedan Vranjanac je, govori primer iz sudske prakse, odležao tri dana jer nije imao upaljene farove na automobilu.
Drugoga su policajci legitimisali u hodniku zgrade. Izgubio je ličnu kartu, pa je kažnjen 1.000 dinara što ga je koštalo dan zatvora.
ZATVORSKA „ZARADA“
Nema pravila o tome kakva je socijalna karta onih koji biraju zatvorski kazan zbog praznog novčanika. Zna se samo da su to najčešće osuđeni zbog saobraćajnih prekršaja ili remećenja javnog reda i mira, kao i građani koji su na meti tržišne, sanitarne, komunalne i drugih inspekcija.
Oni kojima se novčana kazna zamenjuje za zatvorsku, smeštaju se u Okružnom zatvoru odvojeno od bezbedonosno opasnih osuđenika koji se nalaze u tzv. zatvorenom odeljenju.
U pravosudnim krugovima ne kriju da ima prekršajno kažnjenih povratnika koji su i više puta odlazili u zatvor zbog raznih bizarnosti. Kao i da njihovo iskustvo govori da zatvor nikome ne prija, već ljudi jednostavno nemaju da plate. Ipak, ne treba isključiti ni druge motive.
U zemlji gde više od milion ljudi nema posao, niti ima dobrih izgleda da će ga uskoro imati, gde je prosečna plata nedovoljna za preživljavanje, neki ljudi polako shvataju da je prava sreća „zarađivati“ 1.000 dinara dnevno u zatvoru.
Nažalost po takve, zadržavanje van slobode može trajati, kako smo čuli, svega šezdeset dana. Za pojedince je to, kako kažu, prava šteta. Jer, tamo imaju besplatan stan i hranu.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
