Nije problem što se u Vranju i okolini dešavaju paljevine, prebijanja, pljačke, razbojništva i druga teška krivična dela. Takvih je slučajeva uvek bilo i biće ih.
ilustracija
Problem je u tome što ljudi koji iza sebe imaju podebela krivična dosijea nisu u zatvoru, što se krivica za to stalno prebacuje između policije, tužilaštva i suda, što reforma pravosuđa nije sprovedena kako treba i što su pojedini predstavnici svih tih organa ogrezli u korupciji
Zbog velikog broja nerešenih krivičnih dela na području Vranja i Pčinjskog okruga, uglavnom ispašta pošten svet, trpeći posledice toga što se pravda, njihova sigurnost i bezbednost gube u začaranom trouglu od policije, preko tužilaštva do suda.
To je činjenica koja ozbiljno narušava vladavinu prava na ovom području.
U Vranju se proteklih nekoliko godina nije desila jedna, nego dvadesetak simptomatičnih paljevina automobila sa gotovo identičnim scenarijem i potpisom. Zapaljeno je i gradsko pozorište.
Nije se desila jedna tuča između grupa nasilnika, nego stotinak, sa jednim uskim krugom izvršilaca od ranije poznatih policiji i pravosuđu. Napadani su policajci, predstavnici pravosuđa. Bilo je i nekoliko pucnjava, pokušaja ubistva.
Istovremeno, počinioci ovih krivičnih dela čiju je umešanost policija u većini slučajeva navodno potvrdila čvrstim dokazima i dalje slobodno šetaju gradom.
Ili im se predugo sudi, ili je reč o uslovnim osudama pa se brzo nađu na slobodi, ili dobijaju zatvorske kazne ispod zakonskog minimuma.
Ili, pak, posle pravnosnažnih presuda prođe mnogo vremena do odlaska osuđenih u zatvor, pa su oni opet negde tu i po pravilu ponavljaju krivična dela.
ZAČARANI TROUGAO
Na našu bruku, izgovori nadležnih su godinama, ako ne i decenijama isti.
Policija tvrdi da tužilaštva slabo rade, a da sudovi preblago sude; tužilaštva kažu da policija ne podnosi dokaze prihvatljive na sudu ili pruža traljave dokaze iz kojih je nemoguće izvući čvrste optužnice; sudovi se pak vade da oni sude po optužnicama, kakvim-takvim, i da su slobodni u svojim sudijskim uverenjima.
Načelnik Policijske uprave Vranje Slađan Velinović kaže da se policija ne oseća lepo kada njihov mukotrpan posao na nekom slučaju propadne pred pravosudnim organima.
- Ne prija nam kao policiji da 99 odsto stvari odradimo kako treba, a da kasnije neki drugi organ konstatuje da to što smo mi radili nije dobro, ili da je slučaj na kome smo radili zastareo, ili se konstatuje da smo dokaze pribavili na navodno, nekakav nezakonit način i slično - kaže Velinović.
Da bi policija uopšte mogla da podnese krivičnu prijavu, mora da dobije saglasnost tužioca.
Tužilac, pak, za prijavu zahteva određene dokaze od policije. Često se dešava da tužilac proceni da je policija prikupila dovoljno dokaza i da zeleno svetlo za prijavu, ali stvar propadne na sudu, dodaje policijski načelnik Velinović.
- To je stvar suda i advokature, mi u to ne ulazimo. Sigurno da nam ne godi takav epilog, ali sud je taj koji u konačnom ocenjuje da li je neko kriv ili ne.
Sud izvodi dokaze u sudskom postupku mimo policije i mi ne želimo, niti možemo da utičemo na te odluke - navodi Velinović.
Vranjski advokat Miroslav Nešić mišljenja je, međutim, da problem počinje još prilikom policijskog dela posla, pre tužilaštva i suda.
- Policija obično označi nekog kao izvršioca krivičnog dela.
Kažu „skoro je sigurno da je on“ i ne pribave dovoljno kvalitetne dokaze, jer smatraju da samim tim što sve ukazuje na to da je upravo to taj izvršilac krivičnog dela ili on čak i prizna izvršenje dela, da je to dovoljno i prema njemu ide krivična prijava.
Ali, ispostavi se da to nije dovoljno za tužilaštvo i sud. I tada je na potezu tužilac koji treba ne samo da sasluša tu osobu, već i da obezbedi dokaze, pre svega verbalne, ali i materijalne, što često nije lak posao - objašnjava Nešić.
SVEDOCI MENJAJU ISKAZE
Čak i kada policija uradi sve kako treba, javlja se jedan specifičan problem u tužilačkoj istrazi i pred sudom.
- Svedoci jedno izjave u policiji, a u tužilačkoj istrazi ili čak i pred sudom svoj iskaz relativizuju u smislu „možda i nije ta osoba izvršila delo, ne sećam se, nisam siguran da je bilo tako“.
Kada dođemo do suda, ti dokazi nemaju karakter potpune istinitosti, odnosno stopostotne sigurnosti da je neko lice izvršilo delo - ukazuje Nešić.
Danas dodatan problem predstavlja činjenica da tužilaštva još uvek ne funkcionišu punim kapacitetom.
A kompletna istraga koju su ranije vodili policija i istražni sudija prešla je, barem na papiru, u ruke tužilaštava, kaže vršilac funkcije predsednika Višeg suda Dragan Stefanović.
- Zato se stvari sporo odvijaju, trenutno ima malo optuženja od strane tužilaštava i to su problemi koji otežavaju normalan rad pravosuđa. Reforme iz 2010. godine nisu donele neki novi kvalitet.
Naprotiv, načinjena je velika šteta, pa zato danas imamo velike probleme koji uzrokuju da se pravo negde gubi u postupku. Zbog ljudi koji ne zaslužuju da rade u sudovima i tužilaštvima poljuljano je poverenje građana u pravosuđe.
Postoje situacije da su građani zaista u pravu kada su u pitanju propusti predstavnika sudova i tužilaštava i mi se trudimo da te probleme prevaziđemo, da sagledamo svaki pojedinačan slučaj na koji neka stranka ima pritužbu kako njeno pravo ne bi bilo povređeno - objašnjava Stefanović.
Beogradski pravni teoretičar i bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević kaže da pravo i pravda poslednjih godina negde nestaju u postupcima pred tužilaštvima i sudovima i zbog toga što se pravosuđe nakon reforme 2010. godine „više bavilo sobom nego svojim poslom“.
- Sud nije zgrada, zgrada je arhitektonski i građevinski objekat i ona postaje sud kad u nju uđe sudija.
Ako sudije imaju sklonosti ka raspravljanju političkih odluka ili ka bavljenju politikom, ako su sklone korupciji, a ima dosta takvih, onda mi nemamo kvalitetan sud, nemamo pravdu u pravom smislu te reči.
Imali smo priliku da kroz reforme rešimo taj problem i podignemo standarde vladavine prava na viši nivo, ali je ta šansa propuštena - navodi Ivošević.
Gubitak prava stranaka u parničnom postupku, za razliku od krivičnog, posledica je neukosti samih stranaka.
Jedan od razloga zbog čega stranke često gube parnice leži u tome što se kasno obrate za pravnu pomoć i sklapaju pravne poslove na reč.
- Veoma često - navodi prime vranjskir advokat Miroslav Nešić - naši ljudi lakoverno pristupaju nekakvim ortaklucima.
MALO PRAVDE U BOSILEGRADU
Dok u Vranju pravda gubi kroz propuste u postupku i procesnim radnjama, u Bosilegradu, kako kaže predsednik te opštine Vladimir Zaharijev, pravo i pravda nestaju kroz gašenje institucija pravosudnog sistema. Ova opština, za razilku od poslednjih decenija prošlog veka, danas nema ni lokalni sud, ni tužilaštvo, ni prekršajni sud, ni javno pravobranilaštvo, već samo sudsku jedinicu koja pripada Osnovnom sudu u Surdulici.
- Iz petnih žila se trudimo i stalno pišemo dopise državi da nam vrati ono što smo imali do 2006. godine, a pre svega, kao pograničnoj opštini, potrebni su nam osnovni i prekršajni sud.
Nadam se da će država da prepozna potrebe naše nacionalne manjine za uspostavljanjem vladavine prava u našoj opštini kroz institucije sistema, a za to su nam sudovi koje sam pomenuo neophodni - kaže Zaharijev.
Na primer, dvoje ili troje njih zakupi neki objekat, uđu u ortakluk, dogovore se usmeno između sebe, kupe inventar, registruju firmu na ime jednog od njih ili trećeg lica, dele troškove i prihode, imaju nekakve procente i to funkcioniše dok traje „ljubav“ i druženje.
Ali o svemu tome što su dogovorili i sproveli nemaju nikakve pisane dokaze. Samim tim, dakle, svojim ponašanjem ulaze u nemogućnost dokazivanja takvog odnosa pred sudom - šta su se dogovorili, za koji iznos, ko šta kome duguje i kada dođe do spora, to se na sudu veoma teško dokazuje.
Posebni problemi koji znače gubitak prava za jednu od strana u postupku nastaju kada određeni proces bude okončan i uđe u fazu izvršenja da bi se presuda realizovala.
- Svega deset, petnaest odsto izvršnih presuda se dobrovoljno ispuni. Ostatak ide u prinudno izvršenje.
Naš čovek sve misli - nešto će se desiti, pa neće morati da plati to što je inače nesporno dužan po sudskoj presudi.
Tu ulazimo u nove probleme koji mogu da potraju od jedne, pa čak do pet, šest godina u zavnisnosti od umešnosti dužnika da izvrdava postupak prinudnog izvršenja - objašnjava Nešić.
Konkretnim primerom nadovezuje se vranjski advokat Slobodan Pavlović.
- Lično imam jedan predmet u kome je maloletno dete povereno majci, a naš sud u Vranju već sedam godina ne uspeva da dete po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi oduzme od oca i vrati ga majci. Dete će uskoro postati punoletno - otkriva Pavlović.
IZVRŠNI DUŽNIK MOŽE U ZATVOR
A zakon je u tim slučajevima potpuno jasan, sugeriše ovaj advokat.
- U Zakonu o izvršenju i obezbeđenju predviđeno je da roditelj kod koga je dete, a koji treba to dete da ustupi drugom roditelju, u slučaju da dobrovoljno neće i ne želi da postupi po nalogu suda, nakon bezuspešnog izricanja novčanih kazni sud može da izrekne i zatvorsku kaznu koja će trajati dok ne postupi po nalogu, a najduže dva meseca.
Sud u tu priču uopšte ne želi da ulazi i zato sve to toliko traje - potencira Pavlović.
Neka istraživanja kažu da je u Srbiji u svakom momentu oko tri četvrtine kriminalaca i onih koji krše zakone na bilo koji način van zatvora.
Ako se pravosuđe uzme u pamet, a policija profesionalizuje i nauči da dokaze prikuplja kako treba, ako se obezbedi propusnost kroz sistem za počinioce nasilnih krivičnih dela tako da što pre stignu u zatvor i ako se ostavimo ping-pong uzajamnog optuživanja između policije, tužilaštva i sudova i počnemo dosledno da primenjujemo sve zakone, pa i one u parničnom i vanparničnom postupku, e onda možda i bude pravde i vladavine prava u ovoj državi.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
