Vranje - Pojedine odredbe Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji, koje se odnose na tajno praćenje komunikacija građana, neustavne su, ali je objavljivanje ove odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku“, kojom bi sporni delovi praktično bili stavljeni van snage, odloženo zbog republičkih izora.
ilustracija
To znači da BIA može da radi po starom sve dok se ne konstituiše Narodna skupština i promene propisi.
Možda ovo ne bi bilo zabrinjavajuće da Zakon o BIA nije izglasan 2002. godine, a predlog za ocenu ustavnosti podnet 2003. godine.
Dakle, bilo je potrebno 11 godina da javnost sazna da BIA prati komunikaciju građana na osnovu odredbi koje nisu u skladu sa Ustavom, a ako hoćete, ni u skladu sa evropskim standardima.
Srbija će tokom pregovora o članstvu u Evropskoj uniji morati da reši pitanja informatičkog društva, pravde i bezbednosti, pa je pitanje sa čim ćemo “pred Miloša”?
Narodni poslanik SNS Dragan Nikolić očekuje da će republički parlament u naredna dva meseca ipak uspeti da izglasa izmene i dopune Zakona o BIA kojim će valjano biti regulisan način na koji služba može da prati komunikaciju građana.
- U svim svetskim službama, pa i u srpskim, ima onih koji zloupotrebljavaju svoj posao iz različitih pobuda.
GRAĐANSKA NEPOSLUŠNOST
Odgovarajući na pitanje kako se boriti protiv nadzora i kontrole, dr Zoran Dimić kaže da je za početak važno da se putem raznih oblika građanskog organizovanja i udruživanja proširuje to malo „ostrvo slobode“, na kome se može kritički i slobodno misliti.
- Iako danas represivni državni aparati, u navodno demokratskim drušvenim sistemima, imaju neverovatno sofisticirane mehanizme da to spreče, treba hrabro zagovarati sve oblike građanske neposlušnosti.
Jedino je to način da se borimo protiv ove perfidne represije koje današnje političke i ekonomske elite vrše nad ljudima u svim delovima sveta – kaže on.
Znam da su mnoge ljude, pa i neke moje prijatelje, pratili, prisluškivali, jer su se određene teme, o kojima smo pričali u četiri oka, vrlo brzo pretvarale u javne tajne.
Može se čak reći da je u Vranju deo službe bezbednosti bio stavljen u ruke jednoj političkoj stranci, a na štetu druge.
Nedavno je ovde došlo do promene na čelu BIA i mislim da sada imamo relaksiraniju situaciju na lokalu, odnosno depolitizovanu službu bezbednosti - tvrdi Nikolić.
Na drugoj strani, ni po jada za građane što BIA može da ih prisluškuje na osnovu zakonskih odredbi koje nisu skladu sa Ustavom. Problem je daleko kompleksniji, sveobuhvatniji i ima globalne razmere.
Prisluškivanje telefonskih razgovora samo je jedna od mogućnosti za prikupljanje informacija: kako napreduju modeli komunikacije, tako i špijuni proširuju teren delovanja na internet, mejlove i društvene mreže. A, time se bave sve svetske tajne službe.
Elem, evo nekoliko jezivih podataka.
Fejsbuk beleži sve što korisnici napišu na njihovoj stranici, pa čak i ono što ne objave, već obrišu.
“Trojanac” nazvan R2D2, koji je navodno kreirala jedna zapadnoevropska država, omogućava preuzimanje kontrole nad računarom, ali i mogućnost snimanja glasa, ukucanog teksta i slika.
Takođe može da aktivira kameru ili mikrofon na računaru bez znanja vlasnika. Kompanija koja je napravila R2D2 je program navodno već prodala Austriji, Holandiji, Švajcarskoj…
NSA, tajna služba SAD, može da snimi i do mesec dana čuva sve telefonske pozive jedne države. Nemačka vlada je krajem prošle godine optužila NSA da je prisluškivala čak i zaštićeni mobilni telefon kancelarke Angele Merkel.
Frapantan je podatak da je samo u martu prošle godine NSA presrela oko 97 milijardi digitalnih podataka.
Dok su afere špijuniranja i prisluškivanja američkih tajnih službi okupirale svet, Brazilci su “poludeli” za mobilnom aplikacijom koja se u slobodnom prevodu zove “Privatni istražitelj u džepu vašeg partnera”.
Reč je, naime, o “programčiću” koji omogućava praćenje kretanja partnera, primanje kopije SMS poruka poslatih s njegovog telefona, pa čak i prisluškivanje razgovora.
Aplikacija je postala pravi hit u Brazilu i skinuta je više od 50.000 puta.
Najpoznatiji svetski zviždač Edvard Snouden je u svojoj "Alternativnoj božićnoj čestitki" kazao je da sistem nadzora o kojem je pisao Orvel u svojoj čuvenoj knjizi nije ništa u poređenju sa današnjim sistemima.
- Dete koje se danas rodi odrastaće bez koncepcije privatnosti. Nikada neće znati šta to znači imati trenutak za sebe koji niko neće snimati - kazao je Snouden.
Najstrašnije je to što svako danas može da bude špijun, jer mu je napredna tehnologija na dohvat ruke.
ŠTA JE NEUSTAVNO?
Ustavni sud je naveo da odredba iz člana 13 Zakona o BIA, kojom se definišu lica kojima se ograničava Ustavom zajemčeno pravo i mere kojima se to čini, nije precizna, određena, niti odrediva.
To građanima onemogućava da saznaju šta je pravno pravilo koje će se u datim okolnostima primeniti i uskraćuje mogućnost da se štite od nedopustivog ograničenja prava ili od proizvoljnog mešanja u privatni život.
Pored toga, Ustavni sud je ustanovio da osporene odredbe člana 14 i člana 15 Zakona, koje se odnose na odstupanje od načela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja, nisu saglasne s Ustavom, jer su u pravnoj i logičkoj vezi sa odredbama člana 13, koje su ocenjene kao neustavne.
Recimo, na srpskom tržištu postoji firma, koja se reklamira na internetu, kod koje legalno možete kupiti špijunsku opremu na kojoj bi vam pozavideo i Džems Bond: tu su bežične mikrobubice, mikroprisluškivači velikog dometa za prostor, auto i mobilne telefone, bežične mikrokamere u dugmetu, olovci, satu, GPS lokatori, softver za prisluškivanje…
Ko hoće da nadzire zaposlene, poslovne partnere, konkurenciju, bračnog partnera, političke protivnike, može da bira u skladu sa ličnim budžetom. Mora samo da pazi da ga ne uhvate na delu.
Mogućnosti zloupotrebe su, dakle, ogromne, što prevazilazi problem regulisanja rada BIA, čime se decenijama unazad bezuspešno bave intelektualci, političari, mediji i javnost uopšte.
- Živimo u globalnom selu koje se zove svet, gde u bilo kom trenutku pritiskom na dugme možete doznati šta ljudi jedu, kad spavaju, s kime opšte na bilo koji način. Teško danas može bilo šta da se sakrije.
Imali smo u novinama, i imaćemo jer je to veoma isplativo, vesti da je neko ucenjivan zbog informacije koja bi ga osramotila ako bi bila obelodanjena.
Imali smo primer i u Vranju da su neki vajni lokalni političari, koji su bili sa nekim mladim devojkama, morali da otkupljuju diskove za velike svote novca da bi ostali u braku, a njihove žene bile pošteđene tih “pikanterija” – navodi Nikolić.
Šta proizvodi masovni upliv u privatnost, pogotovu u društvu u kojem se Ilija Čvorović može sresti na svakom koraku? Novinar Vranjskih Goran Antić kaže da je cinkaroški mentalitet dobro opisan u domaćoj literature, počev od dela Dušana Kovačevića, pa sve do Nušića i Domanovića.
- Ništa se nije promenilo, čak je uznapredovalo i postalo deo genetskog koda prosečnog čoveka.
Kao ilustraciju, naveo bih plakat GESTAPO-a za vreme rata, u kojem okupatorska tajna policija poziva građane da prestanu sa dojavama, jer nema dovoljno kapaciteta da ih sve obradi – navodi Antić.
On se slaže da neovlašćenog špijuniranja građana ima svuda u svetu, čak i od strane zemalja kojima su demokratija i ljudska prava neka vrsta svetog pisma.
- To je ipak najizraženije u društvima poput našeg, koje nema razvijenu demokratsku tradiciju i instinkt za zaštitom ličnih sloboda.
Na udaru su javni radnici – političari, novinari, privrednici - svi oni koji poseduju informacije pogodne za očuvanje vlasti ili moguće manipulacije i ucene. Od toga nema tehnološkog mehanizma odbrane.
Jedina odbrana je svojevrsna ravnodušnost. Ako se uspaničite, ako vam to uđe u podsvest, život može drastično da vam se pogorša, a to je ono što se želi postići – smatra Antić.
Profesor Moderne filozofije na Filozofskom fakultetu u Nišu dr Zoran Dimić kaže da je reč o svojevrsnom duhu vremena, sviđalo se to nama ili ne. Posledice toga su da smo svi svedoci tome kako naš prostor za slobodan život sve više kopni.
- Savremeni suficit nadziranja i kontrole nas čini sve manje slobodnim, tj. sve više robovima pomenute tehnologije, odnosno, robovima nekih bezličnih centara moći koji, kontrolišući medije i svetsko tržište, na jedan vrlo perfidan i paternalistički način vrše nadzor nad našim životima.
Iako nas zapadni zagovornici demokratskog oblika uređenja ubeđuju u suprotno, danas se čini se da je običan čovek u tim zemljama sve manje slobodan, i da sve manje istinski odlučuje prema vlastitoj slobodnoj volji.
Današnja demokratska društva nemaju mehanizma da se protiv toga bore, tako da neprestano imamo osećaj da su naše želje i potrebe sve više unapred programirane i teledirigovane – kaže dr Dimić.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
OK RadioVrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
