Na predlog Vlade Srbije, Skupština grada Vranja donela je odluku da svoja potraživanja po osnovu poreza na zarade u „Simpu“ konvertuje u trajni ulog, odnosno u deo vlasništva nad ovom kompanijom.
Simpo Vranje-sednica Skupstine ilustracija
Ovom odlukom, za koju su inače glasali odbornici svih političkih partija, produžena je agonija u kojoj se našla lokalna samouprava zbog činjenice da nekada velika i moćna kompanija ne plaća svoje obaveze.
MUČNA MATEMATIKA
„Simpo“ godinama ne plaća porez na zarade, porez na imovinu, naknadu za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, naknadu za zaštitu životne sredine, lokalnu komunalnu taksu, niti većinu obaveza prema lokalnim javnim preduzećima.
Tačan iznos dugova Kompanije po navedenim stavkama još nije poznat, a o kolikim ciframa se radi, saopštio je gradonačelnik Vranja Zoran Antić.
- Jedno su ustupljeni prihodi države, odnosno porezi na zarade, u visini od dve milijarde i nešto miliona dinara, što je pitanje obračuna, pa zato u zaključku Gradskog veća stoji da će se tek nakon usaglašavanja sa Poreskom upravom potpisati sporazum.
Kada su u pitanju izvorni prihodi Grada, oni su u visini od oko 150 miliona dinara. Što se tiče gradskih javnih preduzeća, na dan 31. 8. 2014, „Novi dom“ potražuje oko 11 miliona, „Komrad“ 15-16 miliona, „Vodovod“ 41 milion i „Uprava Banje“ 6-7 miliona.
Dakle, sva potraživanja Grada su ukupno dve milijarde i trista-četiristo miliona dinara, što je zaista ogromna suma novca – naveo je Antić.
Iako je Vlada dala i takvu preporuku, Gradska skupština nije glasala za konverziju potraživanja po osnovu naknada i komunalnih taksi, budući da se radi o izvornim prihodima lokalne samouprave bez kojih bi funkcionisanje lokalnog budžeta bilo dovedeno u pitanje.
Gradonačelnik Antić je naveo da će o dugu koji po tom osnovu iznosi 150 miliona dinara Grad potpisati sporazum sa „Simpom“ o prolongiranju plaćanja do 1. januara 2016, te da će nešto slično uraditi i lokalna javna preduzeća.
Iznos konvertovanog duga jednak je godišnjem budžetu Grada, pa je zbog toga dovedeno u pitanje funkcionisanje lokalne samouprave i ugroženi inetersi građana koji nemaju nikakve veze sa „Simpom“.
Odbornik Nove demokratske stranke Igor Andonov kaže da je država ovoj kompaniji godinama unazad pomagala šakom i kapom, i zatražio da se ispita odgovornost menadžmenta „Simpa“.
- Kada bi mi izračunali koliko je novca došlo u „Simpo“ od strane banaka, raznih fondova, Vlade, ministarstava, mi bismo u Vranju mogli da izgradimo deset fabrika sa po 1.000 radnika. Zdravih fabrika. A možda i više.
Nadam se da ćemo konverzijom spasiti radnike, a ne ljude koji su doveli „Simpo“ u ovakvu situaciju. Ako ne bude tako, moraćemo svi da se selimo, jer neće biti više budućnosti za ovaj grad – smatra Andonov.
Odbornik URS-a Novica Mitić ocenjuje da je definitivno srušen kult „Simpa“ i Dragomira Tomića, te da su radnici najmanje krivi zbog situacije u kojoj se našla Kompanija.
On pita kako je bilo moguće da neko godinama ne plaća poreze, doprinose i druge obaveze, kada je tako nešto po zakonu kažnjivo.
- Grad Vranje sa 100.000 ljudi ne može biti talac 3.000 zaposlenih. Neki ljudi u „Simpu“ su bili nedodirljivi, pa i sama fabrika, jer inspekcije niti bilo koji drugi organ tamo nije mogao da obavi kontrolu.
„Simpo“ je bio država u državi. Sad tek shvatam da su putevi u svim mesnim zajednicma i u samom Gradu razrušeni zahvaljujući tome što su naše pare odlazile u pravcu „Simpa“ da bi se pravili kultovi, da bi radnici glasali za pojedine partije – kaže Mitić.
GRLJENJE I LJUBLJENJE
Odbornik URS-a Stojan Trajković smatra da konverzijom dugova „Simpa“ lokalna samouprava dovodi u neravnopravan položaj ostala preduzeća koja takođe imaju velike dugove („Jumko“, Zavarivač“...).
On je istakao da problem sa vranjskom fabrikom nameštaja postoji odavno, a da je bliskost političara svih boja sa menadžmentom „Simpa“ najveći uzrok problema: sa predsednikom Kompanije Dragomirom Tomićem grlili su se i ljubili svi, počev od Stambolića i Miloševića, preko Đinđića i Koštunice, pa sve do Nikolića i Vučića.
Iako je prisutnima na sednici Skupštine bilo smešno ono što Trajković priča, on je prilično jasno definisao zašto Grad mora da konvertuje svoja potraživanja od dve milijarde dinara u vlasništvo nad „Simpom“.
Prema Trajkoviću, velika odgovornost leži na državi koja nije kontrolisala šta se dešava, na radnicima koji su ćutali, te da je rukovodstvo Kompanije radilo ono što se naveliko tolerisalo.
- Da je država radila svoj posao, ne bi do svega ovoga došlo! Gde je bio Privredni kriminal, gde je bila Poreska uprava, gde su bile inspekcije? Šta su oni radili?
Znači, niko nije smeo u „Simpo“ ni da pogleda, a kamoli da izvrši kontrolu. Kao rukovodilac, radio bih isto, bio bih lud da ne delim, uzimam, kradem, kad mi država to omogući – naveo je Trajković.
Iako većina lokalnih funkcionera tvrdi da u operaciji konverzije duga nema politike, očigledno je da su stranke i političari umnogome kumovali činjenici da će Grad najverovatnije ostati bez velikih sredstava kojim bi mogli da se reše gotovo svi komunalni problemi u gradu, na prvom mestu sa asfaltiranjem ulica.
Odbornik SNS-a i nekadašnji direktor Direkcije Dejan Stanojević, koji je pre osam godina predlagao da se Grad zaduži za dve milijarde dinara kako bi se asfaltirale sve ulice, smatra da sada nije vreme za politička prepucavanja, otkrivši jedan detalj o tome kako su lokalna samouprava i javna preduzeća dogurali tu gde su sada.
- Propali smo kao grad, nigde dinara nema. Direkcija je 2007. blokirala „Simpo“ zbog naknade za građevinsko zemljište. Znate odakle je stigla urgencija da se odmah skine blokada? Iz SPS-a, od gradonačelnika - kazao je Stanojević.
Gradonačelnik Zoran Antić, kao i gotovo svi odbornici, smatra da je odluka o konverziji duga „Simpa“ bilo jedino moguće rešenje u datom trenutku, kojim će se koliko toliko zaštititi interesi grada, pri čemu on ne beži od razgovora o tome ko se i koliko obogatio na račun „Simpa“.
- Kada se bude do kraja otvorila Pandorina kutija, jasno će se videti ko su vlasnici stanova i lokala u gradu, ko su vlasnici nekretnina u mnogim gradovima Srbije i u inostranstvu.
O tome mogu otvoreno da pričam, ali sam dužan da sa gradskim većnicima, gradskim rukovodstvom i odbornicima Skupštine prihvatim preporuku Vlade države u kojoj živim – kazao je Antić.
NEKA SE PRIPREME GRAĐANI
Generalni direktor „Simpa“ Slađan Disić je demantovao da nije bilo kontrole poslovanja Kompanije, navodeći da su svi dugovi uredno obračunati i evidentirani u poslovnim knjigama i da nadležni organi u tom pogledu nisu imali nikakve primedbe. On je rekao da će država uskoro na čelo fabrike dovesti nove ljude, te da ne beži od odgovornosti.
- Neka „Simpo“ vode samo uspešni, da bismo napravili firmu koja će biti prepoznatljiva po izmirivanju svih obaveza prema bankama, radnicima, državi, lokalnoj samoupravi i ostalim poveriocima.
Najgora je sadašnja situacija u kojoj firma i radnici ne rade i u kojoj se ne izmiruje apsolutno ni jedna obaveza – naveo je Disić.
„Simpu“, dakle, predstoji dug i neizvestan put oporavka, dok je na vratu lokalne samouprave legao težak problem fiansiranja redovnih aktivnosti.
Odbornik Igor Zlatković je naveo da je odluka Skupštine grada o konverziji potraživanja opasan presedan kojim nevolja može da se produbi.
- Kako ćete sutra, gospodine gradonačelniče, kada vam dođe predstavnik bilo kog pravnog lica koje posluje na teritoriji Vranja, ili bilo koji građanin koji vam duguje, na primer, za porez za imovinu, sa sledećim predlogom: evo, neka grad bude vlasnik deset kvadrata mog dvorišta, a neka meni oprosti dug koji nije od juče – pita Zlatković.
Šta reći na kraju? U razvijenim zemljama najteži zločin je ne platiti porez, obaveze koje imaš prema javnim prihodima.
Tamo se žestoko sankcionišu oni koji ne poštuju zakone i sklopljene ugovore, a primer „Simpa“ pokazuje da smo mi daleko, daleko od takvog sistema.
HRONOLOGIJA SKUPOG SPAŠAVANJA
U pripremi tenderske prodaje državnog/društvenog kapitala u “Simpu”, država je pre šest godina donela odluku o tzv. otpustu duga prema državnim poveriocima, nastalim do 31. 12. 2004. godine (to znači da bi se državni poverioci procentualno namirivali od iznosa dobijenog u tenderskoj prodaji).
Tada se radilo o 4,5 milijardi dinara duga na ime državnih kredita, neizmirenih poreza, doprinosa, računa za struju, vodu…
“Simpo”, međutim, nije bio atraktivan za investiture, pa se zato zaključkom od 12. februara 2010. Vlada Srbije saglasila sa predlogom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da se obaveze po osnovu javnih prihoda budžeta Republike, koje su nastale od (!) 31. decembra 2004, otpišu prema dužniku "Simpo" AD i njegovim zavisnim društvima.
Istim zaključkom, Vlada je preporučila ostalim državnim poveriocioma (Fond za razvoj, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje, lokalne samouprave...) da takođe otpišu dugovanja "Simpa”, a do okončanja tenderske prodaje državnog/društvenog kapitala u ovom preduzeću. Radilo se o sumi od oko 3,4 milijardi dinara, ne računajući kamate.
Koliki je bio dug “Simpa” prema Gradu Vranju do 2010. javnost nije saznala, jer to nije želeo da kaže ondašnji gradonačelnik Miroljub Stojčić. On je, međutim, odbacio mogućnost otpisa i još tada najavio ono što će se dogoditi ovih dana:
- Radi se o preporuci Vlade, što znači da nije obavezujuća za lokalnu samoupravu. To znači da nećemo doneti odluku o otpisu dugova, ne samo kada je reč o “Simpu”, već i o ostalim preduzećima.
Ukoliko ovi subjekti ne izmire svoje obaveze, izvršićemo konverziju duga u kapital – kazao je pre četiri godine gradonačelnik Vranja.
“Simpo” u međuvremenu niko nije hteo da kupi, pa je protokolom od 27. avgusta 2013, koji su potpisali generalni direktor Slađan Disić i ministar finansija Mlađan Dinkić, predviđeno da se poreski dug i ostali dugovi vranjske fabrike i njenih i povezanih društava po osnovu javnih prihoda izmire sticanjem vlasništva od strane Republike Srbije.
To je nedavno i realizovano, pa je država, po osnovu konverzije dugova, postala vlasnik 80 odsto kapitala “Simpa”.
Onda su tim putem, na preporuku Vlade, jel, krenule i lokalne samouprave (Bujanovac, Trgovište), pa je Vranje konvertovalo dug “Simpa” od dve milijarde dinara.
Koliki će biti tačan procenat vlasništva Grada nad Kompanijom, nadležni bi tek trebalo da sračunaju.
Ni to, međutim, nije sve. Država je krajem prošle godine dala “Simpu” budžetsku pozajmicu od 1,5 milijardi dinara da bi vranjska fabrika i njena zavisna društva izmirila obaveze prema PIO fondu, a početkom ove godine i 300 miliona dinara na ime kratkoročnog beskamatnog kredita za održavanje tekuće likvidnosti.
Ali, ni to nije sve. “Simpov” račun je krajem juna ove godine od strane banaka bio blokiran za isnos nešto veći od milijardu dinara.
Uz pomoć Ministarstva privrede i Ministartsva finansija “Simpo” je sa bankama poveriocima potpisao “Protokol o mirovanju dugova”, kojim je naplata odložena do 31. oktobra 2014, sa mogućnošću produženja tog perioda za još dva meseca.
A, o tome da li postoje i koliki su dospeli dugovi “Simpa” prema tzv. malim poveriocima, dobavljačima, odnosno koliki je iznos potraživanja koja se žele naplatiti sudskim putem, u ovom trenutku niko i ne govori.
Sad se ponovo čeka da neko kupi “Simpo”. Navodno, ima zainteresovanih.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
