Vladavina prava - Petak 30.05.2014 - 12:34

Vranje - Govor mržnje je poslednjih godina samo naizgled nestao iz medija.

ilustracija - medias.rs

Diskriminacije po osnovu rasne, nacionalne ili verske pripadnosti ima u izobilju u tabloidima, na internetu, u komentarima čitalaca.

Za razliku od perioda vladavine Slobodana Miloševića i ratova na prostoru bivše SFRJ, kada su državne novine i televizija bili preplavljeni žigosanjem “domaćih izdajnika” i “stranih plaćenika”, poslednjih godina nacionalnim i verskim manjinama pripisuje se štetočinstvo svake vrste.

Zamenik glavnog i odgovornog urednika “Vranjskih” Nikola Lazić kaže da su najbolji primeri diskriminatorskog ponašanja u medijima naslovi tipa "Rom ukrao bicikl".

Činjenica da su lopovi ti koji kradu a ne pripadnici neke manjine još uvek nije doprla do mnogih urednika i novinara.

- Dobar primer su i napisi posle pogibije policajca Gorana Đorđevića: "Albanski terorista ubio srpskog policajca", "Šiptarski narko diler ubio policajca" ... i sve u tom stilu.

Mediji su presudili, objavili da je u kolima kojima je pregažen policajac bila ne znam kolika količina droge, pa je onda konstruisana priča o nekakvoj policijskoj raciji od koje je vozač bežao.

I sve to bez ikakvog dokaza. Kasnije je pritvoren suvozač Albanac koji je preminuo u pritvoru, a naslovi su bili da ga je ućutkala narko mafija.

Jasno je da na delu imamo medijsku konstrukciju po kojoj su Albanci ubice i narko dileri, a takve predrasude plod su kompleksnih odnosa beogradske elite i albanske zajednice – kaže Lazić.
 

On navodi i primer izveštavanja o lošoj naplati struje u Velikom Trnovcu, koje je u srpskim medijima postalo poznato kao selo u kojem caruje građanska neposlušnost.

- Bukvalno svi beogradski mediji, kada se bave ovom temom, imaju naslove u stilu “Albanci bojkotuju državu”, iako svako od od tih ljudi koji ne žele da plate ima svoje ime, prezime i državljanin je ove zemlje.

Zamislite u tekstovima o naplati struje (ili krađe) u Vranju naslov tipa "Srbi bojkotuju državu". O ovom problemu su na isti način izveštavali i tzv. ozbiljni mediji i tabloidi - pristrasno, diskriminatorski i neprofesionalno – objašnjava Lazić.

Mediji se godinama unazad udvaraju neobrazovanoj i "nacionalno osvešćenoj" publici koja, nažalost, predstavlja većinu u ovoj zemlji.

U trci za profitom, bez ikakvih kriterijuma objavljuju se izjave političara i crkvenih velikodostojnika koji se ponašaju kao da u Srbiji ne žive pripadnici drugih nacija i vera.

Zato predsednik NUNS-ovog Suda časti Vlado Mareš smatra da su se novinari u poslednjih 20 godina obrukali: prva, veća grupa zbog toga što je devedesetih prihvatila politički projekat mržnje prema svima i svakome, a druga jer nije uspela to da spreči.
 

Prema njegovom mišljenju, mediji u Srbiji žrtve su političke nezrelosti vladajućih garnitura, od kraja osamdesetih, pa naovamo.

- Zabranu mržnje danas donose oni koji su devedesetih bili njeni promoteri.

Građaninu pokornom jos nije jasno da li su se oni s njim sprdali onda, ili se sprdaju danas, pa još ne zna kako da se postavi. Zato je politički ambijent u Srbiji zgodan za poludeti.

Mediji su ogledalo toga – smatra Mareš.

Interesantan pogled na tretman nacionalnih manjina ima predstavnik NVO “Romska suza” Dejan Bajramović, koji kaže da mediji ponekad nehotično podstiču diskriminaciju.
 
- O kompleksnim romskim pitanjima nekada ni sami naratori ne mogu da definišu svoje misli.
 

Govorim obračajući pažnju na emotivne, pozitivne tekstove, koji neki političari i novinari upotrebljavaju, a da pri tome ne razmišljaju da je efekat suprotan: na primer, kada se javno kaže “Romi su najbrojniji korisnici materijalne pomoći” – kaže Bajramović.

On smatra da se autori govora mržnje ne kažnjavaju adekvatno, navodeći primer od pre nekoliko godina, kada je predsednik lokalne skupštine govorio o Romima sa nipodaštavanjem, pri čemu su političari iz ove manjine ćutali.

- Bili smo svedoci da su predstavnici lokalne samouprave javno diskriminatorski govorili o Romima, što je preneseno putem lokalne televizije, a da su pri tome dobili, „školski ukor“  i kaznu „neizlaska na veliki odmor u trajanju od jednog dana”.

Odgovornost romskih predstavnika se zasnivao na ćutanju, što je znak odobravanja“ radi ličnog prosperiteta – navodi Bajramović.

Kakve su, dakle, sankcije za govor mržnje za one koji ga koriste ili prenose? Što se novina tiče, u Srbiji je pre nešto više od dve godine osnovan Savet za štampu koji u svom sastavu ima Komisiju za žalbe, kojoj mogu da se obrate građani ili institucije.

Nakon toga Komisija zaseda i ocenjuje da li je žalba osnovana i da li ima kršenja  etičkog kodeksa novinara, odnosno da li se nekim tekstom izaziva diskriminacija po bilo kom osnovu.

 

 

Rešenje Komisije medij je dužan da objavi, čime se daje određena satisfakcija oštećenom. Toliko o kažnjavanju.

Generalna sekretarka Saveta Gordana Novaković smatra da se poslednjih godina govor mržnje i diskriminacije iz novinskih tekstova „preselio“ u komentare čitalaca ispod tekstova i na društvene mreže.
 

- Mislim da novinari i urednici često nisu oprezni kada je reč o onlajn komentarima. Takođe, kako mejn strim mediji postaju sve „zatvoreniji“ za ovakve stavove, oni koji zagovaraju diskriminaciju po bilo kom osnovu sve češće koriste društvene mreže – ocenjuje ona.

Prema njenim rečima, prošle godine su Komisiji podnete tri žalbe koje se odnose na govor mržnje.

Predstavnici organizacije „Culture Exchange“ žalili su se na veb portal Teleprompter, koji je propadnike ove organizacije doveo u vezi sa sektom čiji su članovi optuženi za pedofiliju.

Novinarka Ana Radmilović, saradnica Nove srpske politčke misli, žalila se na to da su ispod njenog teksta objavljivani komentari čitalaca koji je vređaju na nacionalnoj osnovi.

U oba ova slučaja Komisija je odlučila da je Kodeks prekršen.

U slučaju žalbe Helsinškog odbora, odnosno Sonje Biserko, Komisija je delimino prihvatila žalbu, tačnije ocenjeno je da Informer jeste prekršio Kodeks objavljivanjem teksta „Proterajte ovu ženu iz Srbije“, a „Večernje novosti“ objavljivanjem komentara čitalaca.

Tri žalbe su podnete ove godine. Dve je podneo Regionalni centar za manjine zbog diskriminacije Roma i to protiv Telegrafa. Rs (Komisija odlučila da je Kodeks prekršen) i Kurira (redakcija se izvinila i „skinula“ tekst sa sajta, u štampanom izdanju nije ni objavljen).

Treću žalbu podneo je Jovica Stević protiv Pečata, zbog toga što je taj list njegovu saradnju sa Podunavskim Švabama predstavio kao da je pristalica nacizma. I ova žalba je prihvaćena.

Pitanje je, međutim, ko snosi najveću odgovornost za diskriminatorsko ponašanje medija po osnovu rasne, nacionalne ili verske pripadnosti? Da li su to novinari? Ili možda urednici? Vlasnici medija? Državni organi?

- Svako od navedenih ima svoj deo odgovornosti. Zaista ne verujem da u Srbiji danas postoji bilo koji ozbiljan medij koji namerno zagovara mržnju i diskriminaciju, ali je problem u tome što često novinari i urednici nisu ni svesni da je nešto što su objavili diskriminatorno.

 

 

Jednostavno nisu dovoljno senzitivni, ne razmišljaju mnogo o tome šta nekog drugog i drugačijeg može da povredi. Novinare treba stalo podsećati i na to da, po Kodeksu, nisu samo obavezni da izbegavaju upotrebu govora mržnje i diskriminaciju, već i da se tome suprotstave.

A toga, čini mi se, u našim medijima ima jako malo – kaže Gordana Novaković.

Lazić je po ovom pitanju mnogo konkretniji.

- Najpre u državi treba da se stvori takva atmosfera u kojoj pripadnici drugih nacija i vera neće biti tretirani kao građani drugog reda, kao neki arhetipski neprijatelji koji stalno nešto rovare protiv države i većinskog srpskog naroda.

Prvo da država na isti način tretira sve svoje građane, a onda da medije koji šire bilo kakvu mržnju i diskriminaciju drakonski kažnjava – kaže Lazić.

Na kraju valja reći i to da su rasizam, šovinizam, nacionalizam, netrpeljivost prema ovima ili onima najbolji pokazatelji ljudske gluposti.

Onaj fudbaler koji je uzeo i pojeo bananu koju je neko bacio na njega da bi ga uvredilo, uradio je pravu stvar. Pokazao mu je da je potrošio pare na bananu kao budala.

OPOMENE SAVETA RRA

Savet Republičke radiodifuzne agencije je adresa na koju se mogu obratiti građani koji smatraju da su bili žrtve govora mržnje na radio i tv stanicama.
 

Ovo telo je poslednjih godina raspravljalo o više slučajeva, a jedan od najkarakterističnijih je predstavka Slavka Markovića, koordinatora gradonačelnika Kraljeva za romska pitanja protiv lokalne televizije.

U emisiji „Uz šank“ Dejan Lučić je, govoreći o svojoj knjizi, iznosio stavove prema kojima Evropska unija ima nameru da Rome iz bivših republika Jugoslavije, „koji su se razmnožili u velikim količinama“ naseli u Srbiji.

Savet je izrekao opomenu emiteru i skrenuo mu je pažnja na veću uredničku kontrolu i neophodnu reakciju voditelja tokom emisije.

Savet RRA je reagovao i po službenoj dužnosti zbog uvreda na nacionalnoj osnovi izrečenih u emisiji „Farma“, emitovanoj na TV Pink.

Emiteru je naloženo da svoj program hitno usaglasi sa odredbama Zakona o radiodifuziji i spreči njihovo dalje kršenje.

TV Pink se izvinila javnosti i diskvalifikovala učesnika rijaliti programa koji je izrekao uvrede.

 

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
 

OK Radio

Vrati se na kategoriju Vladavina prava

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.