Notar ili javni beležnik neće overiti nijedan ugovor, nijedan dokument ako smatra da nije zakonit ili da će overom oštetiti stranku.
ilustracija
On proverava zakonitost poslova zbog kojih je angažovan.
Proces uvođenja javnih beležnika ili notara u srpsko pravosuđe pokrenut je s ciljem rasterećenja rada sudova koji će posle uvođenja ove nove pravosudne profesije od 1. septembra ove godine moći više da se fokusiraju na suđenja.
Notarijat takođe ima za cilj da uspostavi pravnu sigurnost za građane, posebno u prometu nekretnina, da skrati trajanje postupaka koji su sada u nadležnosti suda, onemogući pranje novca, a državi olakša naplatu poreza.
VRSNI PRAVNICI
Srbija kasni za Evropom u uvođenju notara, ali i za okruženjem, jer gotovo sve okolne zemlje već duži niz godina imaju javnobeležnički sistem koji besprekorno funkcioniše.
Ceo ovaj proces kod nas usporen je još 2012. godine kada je na prvom javnobeležničkom ispitu od 303 kandidata prošlo svega njih 23.
Vlasti su tada shvatile da stvari neće ići lako. Jer, da bi u Srbiji zaživelo javno beležništvo potrebno je na nivou države formirati Komoru koju čini stotinu beležnika.
A da bi Srbija dobila 100 notara, potrebno je da ih imenuje ministar pravde, što znači da oni koji polože javnobeležnički ispit ne postaju beležnici po automatizmu, nego tek ako ih i kada ih ministar imenuje.
Građanin koji, recimo, želi da kupi stan moraće od 1. septembra ove godine da angažuje javnog beležnika.
Situacija se donekle poboljšala u naredna dva roka kada je položilo još 69 notara, ukupno 92, što je povećalo konkurenciju i broj notara približila magičnoj cifri od stotinu potrebnih za formiranje komore.
Pomoćnik ministra pravde Ljiljana Blagojević kaže da niko u ministarstvu koje je poslednjih godina predvodio ministar Nikola Selaković nije imao uvid u dešavanja vezana za polaganje javnobeležničkih ispita u vreme vladavine demokrata, ali da je to uveliko urušilo interesovanje kandidata. Zato su pravila donekle promenjena.
- Ispitna pitanja imala su ranije preterani akademski nivo u odnosu na potrebu da kandidati kroz njih pokažu praktične veštine.
Pravnik koji polaže ovaj ispit nije teoretičar, već stručan praktičar, što treba da poseduje budući notar. Zato je ispit sada prilagođen suštini posla budućih notara - naglašava Blagojevićeva.
Notari su, kako govori iskustvo zemalja u okruženju, povećali efikasnost pravosuđa, a pravnu sigurnost stranaka podigli na znatno viši nivo.
Oni su, zato, preko potrebni i našem, kao i svakom pravosuđu, pogotovo pravosudnim organima na jugu Srbije gde je u proteklim, tzv. reformističkim godinama bilo mnogo problema.
Preševo, recimo, i dan-danas nema organe sudske vlasti, kao ni Trgovište, a tek od 1. januara ove godine Bujanovcu je vraćen osnovni sud.
NOTAR NA 25.000 STANOVNIKA
Šef Koordinacionog tela za jug Srbije Zoran Stanković očekuje da će uvođenje javnobeležničke profesije znatno popraviti stanje u pravosuđu na jugu Srbije i povećati pravnu sigurnost kako većinskog stanovništva, tako i manjina.
- Kada zaživi notarijat, na jugu Srbije bi najveći deo aktivnosti sudova vezanih za overe ugovora i drugu papirologiju trebalo da se rešava na mnogo efikasniji način nego do sada.
Biće po zakonu jedan notar na 25.000 stanovnika, što će znatno poboljšati funkcionisanje pravosuđa.
Sa ovom novom mrežom sudova i notarijatom imaćemo značajan pomak za sve građane iz opština Preševo, Medveđa i Bujanovac u pristupu pravdi - mišljenja je Stanković.
Uvođenje ove profesije u pravosudni sistem Srbije kao narodni poslanik SNS u Skupštini Srbije intenzivno je u poslednje dve godine pratio vranjski advokat Dragan Nikolić.
On kaže da je stupanje na snagu Zakona o javnom beležništvu odlagano dva puta u poslednje dve godine jer se nisu stekli uslovi za njegovu primenu.
- Morali smo da u skupštini donesemo odluku o prolongiranju stupanja na snagu tog zakona jer nismo imali dovoljan broj notara.
Podsećam da notar može biti samo onaj ko ima određeni broj godina radnog staža, sa položenim pravosudnim ispitom i praktičnim pravničkim znanjem.
To moraju biti vrlo iskusni pravnici. Nakon što dovoljan broj javnih beležnika položi ispit, formiraće se komora koja donosi podzakonska akta, propisuje kako će sve to funkcionisati - objašnjava Nikolić.
ČUVARI PRAVNE SIGURNOSTI
On dodaje da će Vranje imati nekoliko notara koji će raditi dobar deo posla kako bi rasteretili lokalno i okružno pravosuđe.
- Tu spada mnogo toga - od overe ugovora, izrade i čuvanja testamenta, do izdavanja potvrda o imenu, izjavama volje.
Primaće na čuvanje u depozit isprave i dragocenosti s ciljem da ih predaju određenom licu nakon proteka određenog roka, sve ono što je vezano za vanparnični sistem.
Notar će biti materijalno i finansijski odgovoran za ispravnost svakog ugovora. Oni će biti umreženi, imaće kontrolu u katastru i kod osnovnih sudova, moći će sve da prate.
Time se stvara veća pravna sigurnost za građane - naglašava Nikolić.
Zakon o javnom beležništvu biće potrebno usaglasiti posebno sa Zakonom o vanparničnom postupku.
Ova dva pravna akta najbitnija su u definisanju nadležnosti javnih beležnika. Potom sledi usklađivanje Zakona o nasleđivanju, o privrednim društvima, o prometu nepokretnosti i porodičnog zakona, što iziskuje uključivanje gotovo celokupnog državnog aparata.
Javnom beležniku određuje se nakon imenovanja jedno službeno sedište i dužan je da u tom mestu vodi javnobeležničku kancelariju.
Službeno područje javnog beležnika je područje osnovnog suda na kome se nalazi službeno sedište javnog beležnika.
Kada ministar imenuje javne beležnike, on im poverava javna ovlašćenja. Zvanje javnog beležnika inače je nespojivo sa obavljanjem avokature, bilo koje druge plaćene funkcije ili zanimanja, kao i poslova koji nisu u skladu sa ugledom, nezavisnošću, samostalnošću i javnim poverenjem.
Notarima je takođe zabranjeno da učestvuju u aktivnostima političkih stranaka i da budu članovi njihovih organa.
Notari će svom svojom imovinom garantovati za sadržaj dokumenata. Kod zaključenja pravnog posla notar će zastupati sve ugovorne strane, biće nepristrasni poverenik i staraće se da sve strane budu zadovoljne.
SIGURNIJI PROMET NEKRETNINA
Značaj uvođenja notarijata u Srbiji može se ilustrovati na primeru prometa nekretnina.
Građanin koji, recimo, želi da kupi stan moraće od 1. septembra ove godine da angažuje javnog beležnika.
Beležnik će najpre proveriti da li se stan uopšte može prodati, da li je prodavac vlasnik stana, da stan nekome već nije prodat (prodavanje stana više puta, danas uobičajena pojava u Srbiji), da li je uknjižen, da li kupac uopšte može da kupi stan i slično.
- Ako ovi i drugi uslovi nisu ispunjeni, notar neće sačiniti i overiti ugovor. Samo ako ne postoje zakonske smetnje, javni beležnik može staviti štambilj na zapis neophodan za kupovinu stana.
Beležnik će proveravati i da li je prodavcu stana možda oduzeta poslovna sposobnost, jer on onda uopšte ne može prodati nekretninu.
Notar u ovom slučaju neće dozvoliti kupcu da kupi stan ili lokal od takve osobe i time unapred sprečava nastanak parnice, štiteči istovremeno kupca stana – kaže advokat Nikolić.
Ako građanin kupi stan i ispostavi se da je oštećen nestručnošću notara, moći će da se obrati osiguravajućoj kući u kojoj je notar osiguran radi naknade štete.
Javni beležnik bi u takvoj situaciji trpeo i discipinsku odovornost, a u najgorem slučaju može mu se privremeno, čak i trajno uskratiti notarsko zvanje.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
