Pijemo je kada se neko rodi, prosipamo na pod kada neko umre, prekrstimo se pre prvog gutljaja. Pitali smo stručnjaka - zašto sve to radimo, zašto je Srbima rakija toliko važna, naročito šljivovica?
Rakija šljivovica, ponos Srbije; Foto: Shutterstock
Šta je još važno, a možda ne znamo, u vezi sa ispijanjem rakije?
"Ne bi trebalo da mešamo rakije od različitog voća. Ako ste odabrali šljivovicu, pijte je do kraja, nemojte posle druge čašice da pređete na rakiju od kajsije, a potom od dunje i tako redom. To se ne radi."
Pomenuli ste šljivovicu. Da li je ta rakija Srbima najdraža?
"Postoji verovanje da su Srbi prvi napravili rakiju od šljive, ali to nije dokazano. Šljivovicu piju Bugari, Mađari, Hrvati, Nemci...
U Srbiji je gajimo još od srednjeg veka, a tada smo pravili i vino od šljive koje se zvalo - vinoš.
Šljiva je zahvalna za pravljene rakije jer ima dosta šećera od kojeg je se dobije dosta alkohola. Takođe, šljiva je nekada smatrana svetim drvetom.
Na severu Crne Gore, gde nije bilo hrastova, sekla se šljiva umesto badanjak. Devojke su vlasi svoje kose vezivale za šljivu verujući da će im kosa rasti brže.
Ako neko dete umre ono se sahranjivalo u šljiviku, koji su se nekada sadili između kuća, kao ograde između dva poseda."
Dok ste tragali za zanimljivostima u vezi sa rakijom, šta ste otkrili što vas je naročito iznenadilo?
"Odnos ljudi prema rakiji i to što su toliko vezani svoj proizvod. Daće vam da probate, ali je neki ne bi prodali bez obzira na visoku cenu koju ponudite.
Iznenadila me je i zatvorenost za inovacije među pojedinim proizvođačima rakije. Takođe, bilo mi je zanimljivo i saznanje u vezi sa kazanima za pečenje rakije.
Nekada smo koristili stari tip, takozvani seljački, koji možete da vidite u Etnografskom muzeju.
Kljuk ili džibra, tu je uvek bio od bakra. To je ono mesto gde se voće izmulja. Ostali delovi su se pravili najčešće od hrasta koji daje poseban šmek rakiji.
Ti kazani su se koristili do kraja drugog svetskog rata, kada Srbi počinju da koriste takozvani mašinski kazan, lampek, koji možete da vidite na izložbi u Manakovoj kući, i koji se koristi i danas.
"I sam čin pečenja rakije u Srbiji je specifičan, uvek se radi u društvu, uz pesmu, muziku. Da li je oduvek tako bilo?
"To je uvek bio društveni događaj koji je okupljao komšije i prijatelje, to je bila i ostala prilika da se ljudi druže, pre svega jer je pečenje rakije proces koji traži vreme."
Da li žene peku rakiju?
"Danas da, ali u prošlosti to je bio isključivo muški posao, isto kao što je spremanje zimnice, sira, kajmaka, ili pletenje ćilima, bio ženski posao. Međutim, i muškarci i žene su pili rakiju."
Kad smo već isipijanja, zašto se za rakiju koriste minijaturne čaše, a u nekim našim krajevima i čokanj?
"Postoje dve vrste rakije, kada mislimo na jačinu. Jedna je takozvana meka rakija koja ima od 20 do 23 odsto alkohola. Ona se pije iz velikih čaša. Druga je tvrda, koja se još zove i prepečenica ili ljuta.
Ona je počela da se pravi tek nakon što su se pojavili novi kazani koji omogućavaju da se rakija prepeče, da se obavi dupla destilacija. Ona se pije iz malih čaša jer je izuzetno jaka."
Mnogi kvalitet rakije proveravaju pomoću "venca". Da li je taj metod zaista delotvoran?
"Ako prodrmate flašu u kojoj se nalazi rakija, na površini ćete videti venac - ako je bogat i čvrst imate zadovoljstvo da pijete dobru, kvalitetnu rakiju."
Vrati se na kategoriju Zivot i stil
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
