Pozorište “Bora Stanković“ je u subotu u sali Doma vojske, svečanom akademijom obeležilo veliki jubilej, 120 godina pozorišnog života u Vranju.
Neka druga publika - proslava 120 godina teatra FOTO: D. Ristić
Svečanosti je prisutvovao neočekivano mali broj posetilaca, a od javnih ličnosti u prvom redu sedeli su samo aktuelni gradonačelnik i gradska većnica za kulturu.
Šta je u prvom redu tražio vladika Pahomije neko će nekada verovatno morati da objasni, pre svega zato što je on presudno uticao na zabranjivanje predstave vranjskog teatra “Sveti Sava” iz 1993. godine, jedinog pozorišnog dela koje je južno od Beograda ikada zabranjeno!
Inače, mladi glumci su podsetili na najznačajnije događaje iz bogate istorije pozorišnog života u Vranju, od 1892. godine do požara 2. jula 2012. godine, kada je zgrada teatra izgorela do temelja.
Prvu pozorišnu predstavu Vranjanci su odigrali 30. januara 1896. godine, pa ostaje nejasno šta se slavilo 16. aprila.
Bio je to pre 120 godina Njegošev "Gorski vijenac" u režiji Radoja Domanovića, ondašnjeg profesora Gimnazije u Vranju.
Na svečanoj akademiji, stihove iz Njegoševog dela govorio je Slobodan Marunović, glumac Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice, mada takođe ostaje nejasno čime je baš on tu čast zaslužio, budući da je na ovim prostorima apsolutno anonimna pojava.
Direktor vranjskog teatra Srđan Jovanović je istakao da je, uvek prateći ili čak idući ispred svog vremena, pozorište bilo okosnica kulturnog razvoja i umetničkog života našeg grada.
- Koliko Vranje vapi za kulturnim životom otkriva činjenica da jedino tokom Prvog i Drugog svetskog rata grad nije imao pozorišnu delatnost.
Festival „Borini pozorišni dani“, jedini južno od Zaječara koji se u kontinuitetu održava već 35 godina, zauzima značajno mesto na pozorišnoj mapi u regionu – naglasio je Jovanović.
Gradonačelnik Zoran Antić je rekao da su i pored aktivnog i ozbiljnog angažovanja lokalne samouprave na sanaciji zgrade Pozorišta, promena zakonskih propisa i druge nepovoljne okolnosti usporile radove.
- Moramo da budemo strpljivi, ali i da istrajemo i završimo ono što smo započeli, jer obnovu Talijinog hrama niko i ništa ne može da spreči.
Ovo nije obeležavanje samo 120 godina trajanja, već i obeležavanja novog početka i još blistavije budućnosti pozorišnog stvaralaštva u Vranju i ovom delu Srbije – zaključio je Antić.
Na svečanosti su nastupili i veterani vranjske pozorišne scene sa fragmentima popularnih pozorišnih predstava vranjskog teatra.
Ljiljana Radivojević je odigrala deo komada „Pozorište u palanci“ koji je po motivima dela Radoja Domanovića režirao Radoslav Zlatan Dorić.
Dragan Stanković je govorio monolog iz „Jovče“ Bore Stankovića, a Dragan Marjanović monolog iz komada „Krotka“ Dostojevskog, obe u režiji Radoslava Radivojevića.
Sažet istorijat vranjskog pozorišta prikazan je kroz video kolaž, sačinjen od fotografija, naslovljen „Seme pozorišta kad se baci bilo gde, mora nići”.
Za kraj svečane akademije, glumački ansambl pozorišta „Bora Stanković“ je izveo song „Oplakuj me nebo“ Bate Zlatkovića iz predstave „Roboljupci“.
Nakon završetka zvaničnog dela svečanosti, Zoran Davidović, sin Zore Živadinović je u ime porodice, vranjskom teatru koji nosi ime njegovog pradede, poklonio umetničku sliku.
Svečanoj akademiji su prisustvovali i nekadašnji glumci i radnici Pozorišta, predstavnici lokalne samouprave, Eparhije vranjske, javni i kulturni radnici Vranja.
Sprečeni da prisustvuju, telegrame sa čestitkama su poslali general Milosav Simović, reditelj Filip Gajić i Ana Radivojević Zdravković u svoje i ime Juga Radivojevića.
U okviru obeležavanja ovog značajnog jubileja, u nedelju, 17. aprila u 20 časova, biće izvedena monodrama "Njegoševe rime", Slobodana Marunovića.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
