Izrada socijalnih karti u Vranju u ovom trenutku je teško izvodljiva, uprkos najavama pojedinih resornih ministara da su karte neophodne kako bi država mogla da pomaže određenim kategorijama građana.
Karte neophodne radi pravednog ostvarivanja socijalnih prava. Foto:S.Tasić
Prema ranijim najavama, kada budu urađene, socijalne karte će omogućiti pravedno ostvarivanje socijalnih i ostalih prava, ali je to na terenu teško izvodljivo, dugotrajno i preskupo, smatra Branimir Stojančić, gradski većnik za pitanja socijalne politike.
- Stručna javnost u Srbiji ocenjuje da je to preskup i dugotrajan proces i da već postoje baze podataka najugroženijih, što je isto slučaj i u Vranju.
Država je ranije formirala socijalne profile po opštinama. Sada, socijalne karte bi trebalo da sadrže sve podatke o svakom građaninu pojedinačno. To su podaci o prihodima, rashodima, veličini stana, dodatnim prihodima i slično.
Evidentirati sve to u skladu sa realnom situacijom na terenu, je prosto neizvodljivo - pojašnjava Stojančić.
U skandinavskim zemljama, koje političari sve češće navode kao primer u ovoj oblasti, postoje mape prihoda koje se mnogo razlikuju od socijalnih karti kakve bi trebalo da se izrade u Srbiji.
Stojančić dodaje da se uoči izbora uvek aktuelizuju pitanja socijalnih karti, ali i da slični podaci već postoje negde registrovani.
- Grad Vranje i Centar za socijalni rad su upravo vođeni tom politikom skandinavskih zemalja, izradili mape socijalnih nesigurnosti za teritoriju grada.
Imamo tačno mapirana mesta i naselja na teritoriji Vranja koja su najnesigurnija.
To su ruralna planinska sela, sa najvećim brojem samačkih staračkih domaćinstava, koja ne mogu da ostvare prava na socijalnu zaštitu jer imaju velika imanja, a nalaze se u granicama siromaštva - kaže Stojančić.
Socijalno nesigurna su i pojedina radnička naselja u Vranju, kao što su Gornji Asambair i Raška, gde je velika koncentracija radnika koji su radili ili rade u “Jumku” i “Simpu”, i sve više upadaju u rizik od siromaštva.
- Upravo nam te mape socijalne nesigurnosti, govore o tome gde da usmerimo svoje aktivnosti iz oblasti socijalne politike - pojašnjava Stojančić.
Socijalna karta, koju bi trebalo da imaju svi građani, prema najavama iz Ministarstva za rad, predstavlja nacionalni razvojni projekat, jer će se podaci o svim građanima iz državnih baza čuvati u jedanom centralnom registru.
Inače, razvijene zemlje podatke o ugroženosti dobijaju na osnovu anketa. Skandinavske zemlje, na primer, imaju registre stanovništva i registre svih prihoda. Ukrštanjem tih baza podataka dobijaju sliku o socijalnoj strukturi stanovništva.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
