Ukupan preostali dug Grada Vranja po osnovu uzetih kredita iznosi 465 miliona dinara ili 3,8 miliona evra, govore podaci Sekretarijata za finansije i privredu.
Dug Vranja još uvek ispod dozvoljene granice; Foto: D. Dimić
Najveće je dugovanje po kreditu koji je uzet za rekonstrukciju šetališta u centru grada (zaduženje je iz 2015. sa rokom otplate do 2021. godine), potom za radove u Industrijskoj zoni Bunuševac i za revitalizaciju puteva u mesnim zajednicama.
Grad, zaključno sa 31. decembrom 2015, duguje po tom osnovu 168,2 miliona dinara (ukupan iznos uzetog kredita je 216 miliona dinara, a razlika je dosad vraćeni iznos po planiranim kreditnim ratama).
Za komunalni program iz 2014. godine (rok otplate 2019), lokalna samouprava zadužila se za iznos od 205 miliona dinara, a dugovanje po tom kreditu iznosi još 143,5 miliona dinara.
Za komunalni program iz 2013. dugovanje po uzetom kreditu (ukupno 111 miliona dinara) iznosi 70 miliona dinara. Ovaj kredit će se otplaćivati do kraja 2018. godine.
Najveće zaduženje Grad Vranje imao je 2007. godine (rok otplate do 2016), kada je za završetak Brane Prvonek uzet kredit od 468,8 miliona dinara.
Preostala rata se mora otplatiti ove godine i iznosi 46,8 miliona dinara.
Od uzetog kredita za izgradnju stanova za vojna lica (lamela 5 u Oglednoj stanici) na iznos od 42 miliona dinara sa rokom otplate do kraja 2018, Grad treba da vrati još 19,3 miliona.
Po Komunalnom programu za 2012. duguje se još 7,5 miliona dinara, a za javnu garažu „Tekija“ 9,2.
Povrh ovoga, odbornici Skupštine Grada Vranja na poslednjoj sednici usvojili su „Odluku o zaduživanju Grada Vranja radi kapitalnih ulaganja“ po kojoj će se grad zajmiti od banaka za još 286 miliona dinara.
Gradski većnik za budžet i finansije Dragan Spirić objašnjava da je, u uslovima smanjenja lokalnih prihoda i porasta troškova finansiranja redovnih nadležnosti, to jedini način da se obezbede dodatna sredstva za obnovu i razvoj komunalne infrastrukture.
- Uprava za javni dug pri Ministarstvu finansija dala nam je pozitivno mišljenje za zaduživanje grada u traženom iznosu od 286,1 milion dinara.
Od toga se 258,9 miliona odnosi na novi kredit za kapitalne investicije, a ostatak od 27,2 miliona predstavljaju nepovučena sredstva kredita odobrenog u 2015 godini - objašnjava Spirić.
Najveći deo kreditnog iznosa duga otpada na dugovanje prema Ministarstvu odbrane (100 miliona dinara) za kupljeno zemljište u Industrijskoj zoni Bunuševac o čemu je OK portal već pisao.
Dvadeset miliona dinara grad će uzeti kod poslovnih banaka za realizaciju dela socijalnog programa iz 2015. (uređenje trotoara ispred zgrade gradske uprave, rekonstrukcija ulica Zmaj Jove, Prizrenske, Budislava Šoškića, Đure Đakovića, te izgradnju parkinga u Zdravstvenom centru i puta u selu Ristovac).
Parama od kredita finansiraće se i radovi iz Komunalnog programa za 2016. godinu (ukupno 13,9 miliona) - asfaltiranje i revitalizacija ulica Hilandarske, Dragačevske, Dimitrija Tucovića, Drvarske, Jastrebačke, Veselina Masleše i Stojana Anđelkovića Diče, te trotoar u Radoje Dakića.
Oko 65 miliona je kredit koji će grad uzeti za rekonstrukciju seoskih puteva, 16 miliona za Hirurški blok, 14,5 za robnu pijacu u naselju Tekija, 6 miliona za balon salu u Vranjskoj Banji, 4,1 za banjske pijace i 3,3 miliona za toplovod od sigurne kuće do Vile Mozer u tom mestu.
Po osnovu uzetih kredita iz 2015. godine finansiraće se izgradnja atmosferske kanalizacije od platoa kod Železničke stanice u Vranju do Raškog potoka (2 miliona dinara), sportski tereni na Besnoj Kobili (5), vodovodna mreža u naselju Gramađe i u Balkanskoj ulici u Vranjskoj Banji (1,9), zelena pijaca u Oglednoj stanici (2,6), izgradnja kanalizacione mreže u Vranju (4,3) i deo šetališta u glavnoj ulici (11,1 milion).
- Detaljne dugoročne analize stanja javnog duga Grada Vranja pokazuju da ćemo na kraju 2016. godine sa novim kreditom, biti na oko 60 odsto od mogućeg zaduživanja, sa slobodnim sredstvima za nova zaduživanja od oko 500 miliona dinara.
Jasno je već sada da će u 2017. godini procenat dozvoljenog učešća javnog duga u ostvarenim tekućim prihodima biti oko 50 odsto, sa daljom tendencijom pada do 2021. godine.
Podsećam da je naša zaduženost manja od prosečne zaduženosti lokalnih samouprava u Srbiji i ispod granice koju dozvoljava Zakon o javnom dugu – zaključuje većnik Spirić.
Dejan Dimić
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
