Kada je konačno na Dan grada Vranja, 31. januara, premijer Aleksandar Vučić svečano i zvanično pustio u rad pogone italijanskog „Geox“-a, niko nije primetio da je nedelja.
Svi su, doduše, šerovali tužna lica radnika koja čekaju premijera, a niko se nije pitao kako je tim ljudima koji rade 25 dana mesečno za oko 30.000 dinara kad im se uzme i taj jedan slobodan dan, a samo zato što je premijer slobodan baš vikendom.
No, bez obzira na svu simboliku trenutka, valja se ozbijno zapitati - šta je to „Geox“, koliko to košta i šta neko, i ko, ima od toga?
Koliko se moglo razaznati iz raznih izvora, „Geox“ do sada košta oko 20 miliona evra, plus nepoznata ulaganja samog italijanskog partnera.
Sve je počelo 8. oktobra 2012. godine, potpisivanjem ugovora između Vranja i „Geox“-a, a okončano je skoro četiri godine kasnije.
Kamen temeljac za fabriku, prvu grinfild investiciju takve veličine na jugu Srbije, postavljen je tek 5. marta 2014. godine, a „Geox“ ovde radi već više od dve godine, sa brojem radnika koji se kretao od 200, u iznajmljenim prostorijama, do 650 u novoj fabrici.
Plan je da se zaposli 1250 radnika, u prvoj fazi, a pored Italijana, u Industrijskoj zoni u Vranju udareni su kameni temeljci i za još dve fabrike, u kojima će delovati njihovi kooperanti.
I sad, kao, glavno je pitanje, ko je „kriv“ za „Geox“? Valja biti pošten pa citirati premijera Vučića koji je u Vranju rekao da zasluge ne bi trebalo da preuzme ni SNS, ni DS, ni SPS, nego da je „zaslužna država Srbija“, dakle sve vlade koje su sa poslom imale dodirne tačke.
Da bi „Geox“, zaista impozanta firma koja izvozi u 105 zemalja sveta gde ima oko 1.300 ekskluzivnih sopstvenih prodajnih objekata, došla u Vranje, država je izdvojila 9.000 evra po radniku subvencija, što iznosi, kako rekoše, od 11 do 15 miliona evra.
Uz to, grad Vranje od svojih para morao je da izdvoji oko pet miliona evra, što znači da ih ukupno jedno radno mesto ovde košta oko 16.000 evra po čoveku, što je cena paprena bilo kako da se gleda.
Uz to, reč je o radnicima koji nisu sa biroa, već su većinom iskusni ljudi koji su već radili u nekoj od manjih fabrika obuća u Vranju, kao što je propali „Sanč“, u koji je država već uložila oko 5.000 evra po novozapošljenom radniku, ili u nekoj od fabrika okupljenih u klasteru „Koštana“, koji su se snažno bunili zbog odvlačenja kvalifikovane radne snage iz svojih firmi.
Opet, ljudi idu gde im je bolje - plata kod Vranjanaca nije prelazila ni 20.000, kod Italijana je bar za pet do osam hiljada veća. Radno vreme se poštuje, prekovremeno plaća, svi su osigurani i sve je po zakonu...
Sadašnji gradski većnik u Vranju zadužen za privredu Perica Janković od početka je uključen u čitavu priču. Po njemu, sve počinje još 2009. godine, kada DS po prvi put dolazi na vlast u Vranju, u koaliciji sa SPS-om.
- Videli smo tada da Vranje nema zemlju koju bi moglo da ponudi investitorima. Zato smo pronašli prostor za Industrijsku zonu u Bunuševcu, na bivšem vojnom poligonu.
Sa više ministra vojske smo razmatrali zamenu, i na kraju je dogovorenu da mi za Vojsku napravimo zgradu pod imenom Lamela 5, sa brojem i kubaturom stanova po njihovoj specifikaciji, a da mi u zamenu dobijemo tih stotinak hektara zemlje. I tako je i bilo, samo što je proces trajao otprilike tri godine - seća se Janković.
Negde u aprilu 2012. godine,čitav posao je prilikom jedne od poseta Nišu sa Italijanima dogovorio tadašnji srpski predsednik Boris Tadić.
Igor Andonov, koji je tada bio potpredsednik DS-a u Vranju a danas je šef SDS-a, kaže da su Italijani specijalno doleteli na niški aerodrom da bi se videli sa Tadićem.
Pored predsednika u razgovoru su učestvovali i premijer Mirko Cvetković i Mario Polegato, vlasnik „Geox“-a.
- Bilo je reči da odu u Niš, Pirot, Leskovac ili Vranje. Boris je presekao i poslao ih nama u Vranje.
Dočekali smo ih, pokazali im sve prednosti, i načinili prve, pokazalo se nepovratne korake. To je jedna i jedina istina - objašnjava Andonov, potkrepljujući čitavu priču fotografijama.
Tih dana se na tviteru oglasio i tadašnji ministar privrede Mlađan Dinkić.
- Važan dan za Vranje. Dolazi GEOX koji je trenutno drugi na svetu u proizvodnji obuće. Zaposliće 1.250 radnika u novoj fabrici - piše Dinkić.
Danas njegove stranke više nema, a dosadašnji lider URS-a Uroš Trajković sada predvodi pokret „ Probudimo Vranje“. On se samo smeška na pominjanje Dinkićevog imena u čitavoj priči.
- Pa ne bih ja to sada komentarisao. Najbolje je pitati Italijane ko im je najviše pomogao. Ipak, valja se setiti ko je smislio sistem subvencija, i kako se onda javnost odnosila prema tome - kaže Trajković.
SPS, kao konstanta priče, oličena u gradonačelniku Vranja Zoranu Antiću, novi je partner Italijanima, i to dobar, čini se.
Siromašni jug uspeo je da odvoji pet miliona evra da bi „Geox“ uopšte postojao, od kupovine zemljišta, do prilaznog puta vrednog desetak miliona, kanalizacije, struje, dozvola...
- Pa meni je moja građevinska inspekcija podnela krivičnu prijavu zbog „Geox“-a! Pomogli smo maksimalno, i bez nas ne bi bilo ovog posla. Italijani bi se povukli, ne razumeju oni naše administrativne lavirinte.
Koliko smo samo vremena proveli po ministarstvima, sa protivpožarcima, sa ovim ili onim, ne bi oni to trpeli. No, sreća je da je sve rešeno maksimalno kvalitetno, i da sada imamo jedan od najmodernijih objekata u Srbiji, koji ovom gradu donosi budućnost - smatra Antić.
I on kao i premijer Vučić smatra da su svi pomalo zaslužni za ovaj uspeh, i da ne bi valjalo da se i po tom pitanju ljudi dele.
Svi koji su u nedelju bili u „Geox“-u nekako ne dele takvo mišljenje, jer su podele veličine provalije, ali ajd sad.
Eto, predsednik vranjskih naprednjaka Slaviša Bulatović smatra da je ipak vlada koju predvodi Aleksandar Vučić najzaslužnija za „Geox“, jer je u vreme njene vladavine odvojeno najviše para za izgradnju ove firme.
- Ovo je održavanje premijerovog obećanja da će se promeniti odnos prema jugu, što se sada i na delu vidi. Obećao je i novi dolazak za mesec dana, zbog novog otvaranja, i to će biti ispunjeno. To je ono dobro i to je ono čemu građani ovde daju ogromnu podršku.
Meni kao načelniku okruga smeta što i grad Vranje ne podržava takve napore, ili makar napore da se zadrže postojeća radna mesta, nego drži „Simpo“ u stalnoj blokadi, vrednoj oko 60 miliona dinara samo u 2015. godini, iako je suvlasnik te firme - kaže Bulatović.
I sad, ko je u pravu? Činjenice su nešto nepovoljnije nego što političari to žele da vide. Naime, Srbija je častila privatne investitore iz Italije sa 20 miliona evra, za te pare ne dobijajući ništa zauzvrat, osim oko 1.000 radnih mesta, i to pitanje je da li i novih.
Ogroman je to novac za tako neizvestan ishod, i do sada, koliko je poznato, u srpskoj praksi nezabeležen.
Sada, daj Bože, pa Italijani ovde krenu da , zapošljavajune samo do 1250, nego i duplo ili triplo više, jer su tolike potrebe.
Od nekadašnje Tomićeve „Švajcarske na jugu“ gde će se uvoziti radna snaga, samo u Vranju ima ko 12.000 nezaposlenih ljudi, dok je taj broj u okrugu tri puta veći. Još toliko ima fiktivno zaposlenih, pa još toliko onih koji negde kao rade i slično.
Slika je tužna, i svaki novi potez donosi ohrabenje. Za sada, Italijani se pokazuju kao ozbiljan partner, koji stabilno radi.
Da li će se takva pokazato i vranjska radna snaga, zbog koje je „Geox“ i došao u Vranje?
Ljudi koji od propasti „Koštane“ 2004. godine, nekada vodeće obućarske firme u zemlji sa oko 3.500 radnika, nigde i ništa ozbiljno nisu radili? To ostaje da se vidi..
No, za sada, svi, osim radnika, deluju zadovoljno. Šta će od toga zadovoljstva ovde ostati, znaće se uskoro. Kad počne da raste ili opada broj radnika u „Geox“-u.
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
