Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca i predsednik parlamenta u Bujanovcu Jonuz Musliju predložiće postavljanje spomenika Skenderbegu u Nišu, piše „Presheva jone“.
Predsednik NSA Jomuz Musliu FOTO OK Radio
Istoričari kažu da ovaj albanski vojskovođa nije dovoljno značajan za Niš da bi imao spomenik u ovom gradu, prenosi B92.
Skupština opštine Bujanovac u četvrtak je usvojila je odluku kojom Karađorđev trg u ovom gradu menja ime u Skenderebegov trg.
Tom prilikom je Musliju rekao kako je značaj Skenderbega veliki i kako ovo ime nose ulice u Beogradu, Ženevi, Rimu, Njujorku, Londonu i Briselu, a njegov predlog će biti da u Nišu bude podignut spomenik Skenderbegu.
- Tražiću da se i u Nišu podigne spomenik Skenderbegu bez obzira što tamo nema Albanaca, jer je ovaj junak 3. novembra 1443. godine, sa 300 konjanika spasio Srbe u Nišu od otomanskog osvajača. On, dakle, nije spasavao samo Albance već i Srbe - rekao je Musliju za „Presheva jone“.
Niški istoričari Vladimir Jovanović i Milan Ranđelović ne negiraju činjenicu da je Skenderbeg učestvovao u bitkama kod Niša 1443. godine i to na Bovnu i kod sela Kunovica, ali kako kaže Jovanović, njegov značaj nije toliki da bi mu se podigao spomenik. Povrh svega on je tada bio na strani turske vojske.
- To je bila jedna od milion bitaka u tom periodu. Ovi krajevi, pa i Niš su tada oslobođeni od Turaka, ali ne trajno kao što je to bilo 1878. godine. Već koju godinu kasnije novi osvajač ponovo je pokorio Niš - kaže Jovanović.
Bruno Lovrić u “Istoriji Niša” poziva se na zapise Dubrovčanina Andrije Kačića koji piše da je u borbi te 1443. godine kod Niša Skenderbegova predaja srpskoj vojsci, koju su predvodili Sibinjanin Janko i Đurađ Branković, imala presudan značaj.
- Tajno je javio Sibinjaninu Janku da će mu predati sultanovu vojsku. Tokom bitke, Skenderbeg je napustio tursku vojsku i počeo da beži.
To je izazvalo veliku pometnju u turskim redovima, koja je i omogućila da hrišćanska vojska odnese pobedu nad Turcima - zapisao je Kačić, a prenosi Lovrić.
Musliju je rekao da bi Srbi trebalo da razumeju inicijativu za trg i spomenik Skenderbegu, jer je i u Kosovskoj Mitrovici postavljen spomenik Knezu Lazaru, a Albanci nemaju ništa protiv.
Međutim, istoričar Ranđelović kaže da Skenderbeg nije bio ličnost kakvom ga vide Albanci, posebno oni okrenuti nacionalističkim idejama.
Kako kaže ovaj istoričar on niti je širio islam, niti je, prema brojnim podacima, bio muslimanske veroispovesti.
- Tadašnji Skenderbeg se nije istakao kao zagovornik Albanaca muslimana. Pre svega je bio jedan veliki, ugledni i poštovani balkanski feudalac i proslavio se borbom protiv osmanske ekspanzije na Balkanu. Ja bih rekao da je to jedno spinovanje istorijskih činjenica - kaže Ranđelović.
Dok je Skenderbeg bio živ, priča Ranđelović, Turci nisu mogli da pokore Balkan.
- Najzaslužniji je za to što Turci nisu mogli da kolonizuju Albaniju. Dok je bio živ Turci nisu mogli da prođu.
I Skenderbeg je pružao jak otpor i zato je nacionalni simbol u Albaniji, ali on nije bio takav Albanac kao što ga danas vide. Jednostavno nije zagovarao albansku nacionalnu svest - kaže Ranđelović.
Inače, za promenu imena Karađorđevog trga u Skenderbegov trg glasala su 22 odbornika albanske nacionalnosti, dok je 19 srpskih odbornika bilo protiv.
Skenderbeg, čije je pravo ime bilo Đurađ Kastriot Skenderbeg, iz poznate je porodice Kastriot koja, prema britanskom istoričaru Edvardu Gibonu, vodi poreklo od starog srpskog bratstva Branilovića (Branila) iz Zete.
Njegov otac Jovan zvao se princem Epira, a majka Vojislava vodi poreklo iz porodice Tribalda koji su došli iz oblasti današnje Makedonije.
Prvi istorijski dokumenti u kojem se Skenderbeg, još uvek kao Đurađ, pominje, pisani su ćirilicom na srpskom jeziku. U pitanju su povelja iz 1426. godine kojom njegov otac Jovan daruje Hilandaru prihod od dva sela u Makedoniji - Rostuša i Trebište.
Službovao je u vojsci Osmanlijskog carstva, jer mu je otac bio vazal, pa ga je poslao u vojnu školu u Jedrenu, a Skenderbeg je u turskoj vojsci ostao do pomenute bitke kod Niša, kada se vratio u Albaniju, podigao ustanak i protiv Turaka se borio narednih 25 godina.
Poginuo je 1468. godine u mestu Lješ u severozapadnoj Albaniji.
Njegovo poreklo puno je kontroverzi. Albanci su ga, prema pisanju sajta Vikipedija, proglasili nacionalnim herojem u 19. veku, na njegovom imenu izgradili nacionalni preporod i podigli ga na nivo nacionalnog mita.
Međutim, mnogi istoričari i danas tvrde da je Skenderbeg bio srspkog ili grčkog porekla i da je rođen i umro kao hrišćanin.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
