Škola animiranog filma u Vranju (ŠAF) ovladala je u poslednjih tridesetak godina skoro svim tehnikama animacije, ali još uvek nije uspela da animira sve one koji bi pomogli da se ostvari ideja o Muzeju animacije u Vranju.
Zavrzlame oko Muzeja animacije FOTO: Snežana Trajković
Prošla je skoro čitava decenija otkad je ovu ideju inicirao Miroslav Simonović, osnivač i prvi direktor ŠAF-a, a da se nije mnogo odmaklo od početka, jer se pitanje prostora u kojem bi muzej bio smešten, pokazalo kao nerešivo.
Simonovićeva zamisao je bila da, pored stalne postavke sa starim kamerama, crtežima, projektorima i sličnim eksponatima, muzej ima i radionicu u kojoj bi deca iz drugih gradova mogla da učestvuju u izradi animiranog filma i ponesu ga kući kao vrednu i lepu uspomenu na naš grad.
Ideja je u startu podržana, pa je lokalna samouprava dala saglasnost za osnivanje Muzeja animacije, sa privremenim sedištem u skučenim prostorijama ŠAF-a, gde se nalazi i dan danas.
.jpg)
Kako je muzej zamišljen kao nacionalna institucija, kakve još uvek nema u čitavom regionu, Simonović se obratio Jugoslovenskoj kinoteci, referentnoj ustanovi za područje filmske umetnosti, bez čije saglasnosti ne bi bilo moguće nastaviti.
- Tadašnji upravnik Muzeja jugoslovenske kinoteke Dinko Tucaković, ne samo da je dao saglasnost, već se lično uključio i obećao pomoć oko realizacije.
On je čak i u nekoliko navrata dolazio u Vranje da zajedno sa nama razmatra načine realizacije ideje o budućem Muzeju animacije Srbije - seća se Simonović.
Sledeći korak bio je pronalaženje prostora u kojem bi muzej bio smešten i tu kreće spoticanje, koje traje nekoliko narednih godina, nakon kojih se projekat smešta ad akta.
- Prvi izbor je bio nekadašnji bioskop "Sloboda", koji u to vreme još uvek nije bio u tako lošem stanju, postojao je i projekat, ali se ispostavilo da imovinsko - pravni odnosi nisu bili rešeni, pa je to otpalo - kaže Simonović.
Zatim su se nizale ideje o mogućoj lokaciji: prostorije nekadašnje "Slobodne reči", pa sala "Novog Doma kulture", kuća u ulici Cara Dušana u kojoj je nekada bila smeštena Pošta, ali bi uvek neka nevidljiva sila sprečila da se dođe do rešenja.
Za kuću u ulici Cara Dušana postojale su i čvrsta obećanja lokalnih vlasti, urađen je i idejni projekat, a javila se i Čarobna vila koja je bila voljna da baksuzno novorođenče pospe čarobnim prahom.
- Na inicijativu Dinka Tucakovića u Vranje dolazi MIšel Vilfert, službenik francuske ambasade, obilazi lokaciju i obećava pomoć francuske Vlade od 200.000 evra - kaže Simonović.
I kada je izgledalo da sledi diznijevski hepi end, opet stiže otrežnjenje; javlja se naslednik nekadašnjeg vlasnika kuće, koja je oduzeta posle rata i još jednom sve pada u vodu.
Ljudska bića, za razliku od animiranih junaka, imaju svoje granice; ubrzo umire "dobri duh" muzeja, Dinko Tucaković, a Miroslav Simonović odlazi u penziju.
Snežana Trajković, tada članica ŠAF-a, a danas direktorka škole, čitavu situaciju rezimira ovako:
- Uradilo se onoliko koliko se moglo u datom trenutku. Bilo je volje i želje, ali je sve jako dugo trajalo, od 2006. pa do 2010. godine.
Uloženo je mnogo napora, a do realizacije nije došlo, bar ne u zamišljenom obliku - konstatuje Snežana.
Muzej je trenutno sa skromnom početnom postavkom zamrznut u jednom kutku ŠAF-a, sa idejom da jednog dana bude reanimiran.
Simonović i dalje prikuplja eksponate i nada se ostvarenju ideje o savremenom nacionalnom muzeju sa salom za projekcije, kakav još uvek ne postoji ni u Srbiji ni u regionu.
- Ideja je otvorena i još uvek je moguće sa njom u budućnosti aplicirati kod određenih fondova, a kada i da li će se realizovati, pokazaće vreme - zaključuje direktorka ŠAF-a.
Gradonačelnik Vranja Zoran Antić kaže da podržava i ideju i da takav muzej Vranje treba da ima, ali da grad generalno ima veliki problem sa prostorom.
- Grad je upravo pokrenuo inicijativu da uzme u zakup prostorije nekadašnje fabrike "Koštana", da bi gradske institucije mogle normalno da funkcionišu.
Nama realno trebaju neki prostori, naročito za održavanje kulturnih manifestacija, a stvari su se još i pogoršale kada je u požaru stradala zgrada pozorišta "Bora Stanković".
- Mi možemo da Muzej animacije smestimo negde u prostorijama novog Doma kulture, ali tek nakon njegove restauracije i završetka zgrade Pozorišta - kaže Antić.
U crtanom filmu je, znamo, sve moguće. Ali u realnom životu stvari stoje malo drugačije.
Međutim, treba imati u vidu i bojazan Miroslava Simonovića da nekoliko gradova u Srbiji razmatra realizaciju ideje o muzeju, koja je začeta u Vranju.
Možda oni brže nađu odgovarajući prostor, dok mi i dalje čekamo sledeću epizodu i nadamo se reanimaciji Muzeja animacije.
Ovaj tekst objavljen je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije u okviru projekta "Kulturni katapult". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
