U okviru "Svetosavske nedelje 2016", u Vranju je u ponedeljak, u amfiteatru Gimnazije, održano književno veče jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, Aleksandra Gatalice.
Razgovor sa piscem vodio je pesnik Mileta Aćimović Ivkov, glavni urednik "Književnog magazina", koji je uvodeći prisutne u razgovor o romanu "Sonata za lošeg čoveka", izrekao sopstvenu poslovicu: "Niko nije toliko rđav, koliko to rđav čovek misli".
Mileta je naglasio da je kod nas retkost da se knjige velike umetničke vrednosti čitaju i u brojnim izdanjima objavljuju, izrekavši podatak da je Gataličin roman "Veliki rat" upravo doživeo svoje 26. izdanje.
- To se u savremenoj srpskoj književnosti dešava periodično, svakih 15 do 20 godina, a znajući naše čitalačke navike, to se dešava sad, pa ko zna kad.
- Ako je ime znamenje, "Omen est nomen" što rekoše stari Latini, ja bih Gatalicu nazvao "uvaženim Gataočem", što se odnosi na nekog koji gata, vrača ili se igra, a jedna od definicija književnosti, dosta bliska našem shvatanju umetnosti jezika, kazuje da je književnost - igra– poentirao je Mileta Aćimović Ivkov.
Govoreći o naslovu svog novog romana "Sonata za lošeg čoveka", Gatalica, koji je svojevremeno pisao i u svojstvu muzičkog kritičara, je rekao da je želeo da spoji svoje dve ljubavi: muziku i književnost.
- Čitajući završen roman, učinilo mi se da on ima nešto od sonatne, ciklične forme.
Ona počinje temom, kojom se i završava, a između toga se često nalaze, bure i neverovatni preokreti, baš kao i u mom poslednjem romanu.
U njemu glavni junak, gospodin Petrović, koji može biti bilo ko od nas, prolazi neverovatan put od dobrog čoveka, koji postaje zao, da bi onda opet postao dobar i na kraju i spašen – rekao je Gatalica.
Za Aleksandra Gatalicu roman mora biti kolosalan, bez obzira na to da li je kao Kafkin "Proces" dugačak 180 stranica ili je kao "Veliki rat", dugačak 480 stranica.
- Kolosalnost nije u broju stranica, već u postavci same forme, a roman je najkolosalnija forma pisanja uopšte i on je, nažalost, skoro umorio jednu drugu formu koja je meni takođe veoma draga, a to je pripovetka - otkriva Gatalica.
Radnja romana je smeštena u Srbiju devedesetih, u godine koje su nam još uvek u bliskom pamćenju.
- To su godine u kojima smo svi učestvovali i iz kojih smo svi izašli sa manjim ili većim ožiljcima. Te godine još uvek živimo, pravo govoreći.
To su godine koje još nije procedila istorija, gde nije nevažno odvojeno od važnog, i ovaj roman je pokušaj da se zahvati jedan odista veliki komad naše novije istorije – istakao je Gatalica.
Ovaj tekst objavljen je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije u okviru projekta "Kulturni katapult". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
