Reciklaža otpada u Vranju još uvek nije dovoljno razvijena, uprkos tome što su izgradnjom deponije “Meteris” stvoreni dobri preduslovi za razvoj ovog, po mnogim ocenama, biznisa budućnosti.
Otpad kao izvor zarade. Foto: OK Radio
Postojanje jedne ovakve savremene deponije otvorilo je i nove mogućnosti za reciklažu, od koje “Komrad” već zarađuje. No mogućnosti za potpuno iskorišćenje otpada i dobijanje novih sirovina, ovde još uvek nisu u potpunosti iskorišćenje, iako je u većini evropskih zemalja upravljanje otpadom i zarada od reciklaže veoma ozbiljna privredna grana.
Deponija “Meteris” funkcioniše po Lokalnom planu za upravljanje otpadom, koji je usvojen 2011. godine. Kako bi otpad odvajali na samom izvoru njegovog nastajanja, “Komrad” je u Vranju pored sanitarnih postavio i kontejnere za odvajanje pet ambalaže. Ovakvih kontejnera ima i u Vranjskoj Banji i nekim seoskim sredinama.
Nela Cvetković, piar “Komrada”, kaže da na samoj deponiji “Meteris” postoji mašina koja vrši presovanje pet ambalaže koja se kasnije prodaje.
- Upresovanu pet ambalažu pakujemo u velike kocke i kasnije prodajemo dalje na preradu, jer mi ne vršimo preradu, već samo sakupljanje i presovanje.
Kasnije tu ambalažu dajemo na dalju upotrebu ljudima koji su za to zaduženi. Trenutno tu ambalažu prodajemo firmi “Seko pak” iz Čačka.
Kilogram mešane pet ambalaže, jer je mi ne odvajamo po bojama, ni prljavu od čiste, košta 20 do 29 dinara po kilogramu.
Primera radi, čista pet ambalaža iz smeća, koja najčešće nastaje u fabrikama vode, prodaje se i po 36 dinara za kilogram - navodi Cvetkovićeva.
Ona navodi i da vranjski “Komrad” za sada ne vrši ni sakupljanje ni odvajanje elektronskog otpada, koji je poslednjih godina sve brojniji na ovim prostorima.
- Za kabasti otpad služba “Komrada” dolazi po pozivu, a dok elektronski još uvek ne sakupljamo, niti pak u gradu postoje punktovi gde građani mogu da odlažu ovakvu vrstu otpada.
Uglavnom firme iz većih gradova sklapaju ugovore sa firmama o prikupljanju elektronskog otpada, dok za fizička lica još uvek nema mogućnosti da na propisan način odvajaju elektronski otpad - ukazuje Cvetkovićeva.
Ona kaže i da se od svih sekundarnih sirovina trenutno najmanje isplati reciklaža papira, a da je cena sekundarnih sirovina dosta opala. Uprkos tome, od reciklaže može da se dosta zaradi, ali po rečima Cvetkovićeve, da bi se takav jedan biznis uopšte pokrenuo, potrebno je da postoji “izvor” otpoda iz grada koji otprilike ima 200.000 stanovnika.
- To sa Vranjem nije slučaj, pa je ideja o “Meterisu” kao regionalnoj deponiji upravo proistekla iz ove činjenice, kako bi na nivou okruga bio dovoljan broj stanovnika, koji stvaraju otpad.
Tek nakon prikupljanja otpada od tog broja ljudi, može da se govori o gradnji pogona za reciklažu, kao isplativoj i unosnoj investiciji - kaže Cvetkovićeva.
Na samom ulazu u Vranje postoji punkt beogradske firme ”Centar za reciklažu”, koja se ovde bavi samo skladištenjem metalnog otpada.
Biljana Storić, ekolog u ovom preduzeću, pojašnjava da se nakon toga u reciklažnom centru u Beogradu, dalje vrši presovanje i nakon toga metalni otpad završava u livnicama.
.jpg)
- Nakon toga metalni otpad kao sirovina završava u livnicama i topionicama. Ovaj posao je veoma isplativ, ali u vreme kada nema sive ekonomije.
Trenutno u Srbiji postoje mnoge firme koje se nelegalno bave ovim poslom, izbegavajući da plaćaju poreze i ostale dažbine.
Brojne su firme koje bez odgovarajućih dozvola prikupljaju, skladište i dalje prodaju metalni otpad, kojima ostaju čiste zarade.
Da je uređen sistem to bi bila grana koja ima budućnost, i to po više pitanja - zaključuje Storićeva.
Reciklaža nema samo ekološki, već i ekonomski značaj. Iako se početom veka činilo da pet ambalaža predstavlja najveći ekološki problem i postaje najveći zagađivač, to je sada slučaj sa elektronskim otpadom koji preuzima primat.
Bratimir Nešić, menadžer reciklaže u preduzeću ”Por Werner Weber”, koje odvozi smeće iz mnogih opština sa juga Srbije, kaže da elekttronski otpad može da bude značajan izvor sirovina i profita, kao uostalom i sva reciklaža.
- Ko zbrinjava opasan otpad, on i zarađuje. Svakako je ovo profitabilna delatnost, i to u samom vrhu liste profitabilnosti.
Sve to u sebi obuhvata više usluga, odlaganje, sakuplanje, prevoz, skladištenje i preradu, a svaka od tih usluga se naplaćuje, i to u celini čini dobar profit.
Potrebno je imati čitavu sakupljačku mrežu od kontejnera, preko kamiona za transport i krajnje odredište, deponiju sa reciklažnim centrom - pojašnjava Nešić.
U Srbiji sve više ima operatera koji se bave reciklažom otpada, a nadležene institucije, kako lokalne tako i republičke, najavljuju mere kojima bi ohrabrile ljude da se bave ovakvim biznisom, a sve u cilju postizanja standarda evropskih zemalja.
Ovaj segment programa OK Radija podržan je od strane grada Vranja u okiru medijskog projekta "Informisanje građana u službi javnog interesa". Stavovi izneti u prilogu ne odražavaju nužno stav grada Vranja.
OK RadioVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
