Vranje - Rudarska nesreća u rudniku olova i cinka „Grot“ na Besnoj Kobili kod Vranja zavila je u crno porodicu Gorana Stojiljkovića (42), koji je u ponedeljak stradao u jami, kada se na njega obrušio komad stene.
Rodbina i prijatelji oplakuju rudara. Foto: S.Tasić
Pored njega povređen je i Jovica Tasić (42) iz okoline Trgovišta, koji se oporavlja od zadobijenih povreda.
U jednom od zaseoka Krive Feje, nalazi se prizemna kućica stradalog rudara. On je tu živeo sa ženom, majkom i dvoje dece.
Lelek najbližih za Goranom iz dvorišta odjekuje planinom, pomešan sa šibanjem vetra na oko 1.500 metara nadmorske visine.
Goranova žena Jelena, van sebe je, i u nadi pita ide li Goran svojoj kući?
Njegov sin, dečačić od osam godina, donosi suvarke iz pomoćnih prostorija, da se ne ugasi vatra.
U kuću Stojiljkovića došli su i iz uprave rudnika, direktor i kolege rudari.
Miodrag Stojković, direktor „Grot Investa“, firme koja funkcioniše u okviru rudnika, govori da je ovo treća godina za redom, kako se sredinom oktobra dešavaju nesreće u ovom rudniku, u kojima stradaju rudari.
- Goran i Jovica su bili u noćnoj smeni. Desilo se da je Goran zaboravio lampu, pa se vratio po nju, i opet sišao u jamu.
Negde na četvrtom horizontu rudnika, na oko 200 metara ispod površine zemlje, kad je krenuo da buši stenu, odlomio se ogromni komad rude, koja ga je pogodila, i on je stradao na licu mesta.
Učinićemo sve da zbrinemo njegovu porodicu, nisu sami u ovom trenutku, i uvek ćemo biti uz njih - poručuje Stojković.
Malobrojne komšije, na puškomet udaljene od kuće Stojiljkovića, došle su da pomognu oko sahrane i izjave saučešće porodici.
Jedan od njih, a ujedno i stric poginulog rudara, Sava Trajković priča da se Goran već povređivao nekoliko puta u rudniku, ali da nije imao drugog izbora ni drugog posla.
- Baš letos me je pitao da li da napusti posao, kao da je nešto predosećao. Imao je šipku u nozi, i druge povrede, ali morao je da radi za tih 30.000 dinara rudarske plate.
I ja sam nekada radio u rudniku, ali to je bilo drugo vreme. Ovde nema kuće koja nema rudara. Pričaju da nemaju baš dobru opremu da rade puno, a ja kad sam bio radili smo po četiri sata.
Sada mi pričaju da se radi više, nekad i po 12 sati, pa imaju dva dana slobodno, nije to kao u Titovo vreme - priča Trajković.
Goranov rođeni brat još uvek ne može da poveruje šta je snašlo njegovu porodicu. Odbija da govori o nesreći.
Komšije, iako naviknuti na rudarske nesreće, u neverici pitaju kako to da se desi baš Goranu, za kojim ostaje dvoje dece, od kojih je jedno trogodišnja devojčica sa invaliditetom.
- Teško, teško će biti. Jelana ne može da radi, nema ko da brine o detetu, a i šta će da radi u ovoj planini. Nema, nama je rudnik bio, i biće sve.
Ovde nema drugog hleba, a svaki dinar se teško zarađuje.
Ovaj, koji se vadi iz utrobe zemlje, crnji je i od nje same - poručuje Sava Trajković.
Telo Gorana Stojiljkovića poslato je na obdukciju, i još uvek se ne zna kada će biti sahrana.
Da tata dođe s posla ostali su da čekaju Vladana i Ivan, i žena Jelena, odbijajući da poveruju u to što ih je snašlo.
Ali Gorana nema, samo planinski vetar ledi kosti, njišući okačeni dečiji veš na žici.
Ostaje Besna Kobila, nemi svedok teške muke i opstanka na ovim prostorima.
S.Tasić
Ovaj segment programa OK Radija podržan je od strane grada Vranja u okiru medijskog projekta "Informisanje građana u službi javnog interesa". Stavovi izneti u prilogu ne odražavaju nužno stav grada Vranja.
OK Radio
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
