Vranje - Od 13 nekada velikih ili većih fabrika u Vladičinom Hanu, u kojima je radilo oko 8.000 ljudi, tranziciju je preživeo tek po koji pogon u nekima od njih.
Nekada uspešna fabrika
Proizvodnje nema u „Fopi“, „Slogi“, „Balkan briku“, „Hanplastu“, „Duvanskoj industriji“, najvećem delu „Delišesa“ i u mnogim drugim pogonima.
Uzroke neuspešnih privatizacija koje su do temelja opustošile Vladičin Han mnogi vide u lošem odnosu države, tačnije nekoliko garnitura vlasti koje su sprovodile proces privatizacije srpskih preduzeća, dok su drugi mišljenja da je politička korupcija na lokalnom nivou bila presudna prilikom donošenja odluka koje su se ticale privatizacije hanskih preduzeća.
Miljan Stojanović (SPS), diplomirani ekonomista i nekadašnji predsednik Skupštine u Hanu, naglašava da su preduzeća u ovom mestu pred privatizaciju imala višak radne snage koja je trebalo da se smanji pre otpočinjanja ovog procesa putem socijalnih programa.
.jpg)
Firme su imale i visok nivo zaduženja, dodaje Stojanović, od kojih su mnoga bila skrivena (vanbilansna) pa su se kupci nakon ulaska u posed hvatali za glavu od dugova.
- Problem su bili nesređeni imovinskopravni odnosi i nejasno definisana imovina koju su ta preduzeća posedovala.
Tu je loš izbor kupca, tačnije svi su govorili o strateškim partnerima ali je po mom mišljenju mnogo bolje i efikasnije bilo da su dovođeni investicioni partneri u tom trenutku, i tu mislim isključivo na privatizaciju a ne na grinfild investicije.
Jedan od uzroka je i katastrofalno loš menadžment u tim fabrikama, nesposoban i alav, kao i loše sproveden postupak za pripremu prodaje.
Veoma su uticali i loši zakoni i nedostatak institucija kontrole koje bi kvalitetno propratile tok privatizacije, uz radnike koji nisu navikli da rade nego da “filozofiraju” - pojašnjava Stojanović.
On kao jedan od faktora koji su uticali na privatizaciju pominje i loše makroekonomsko okruženje.
- Mi smo imali prilično otežan postupak izvoza u zemlje EU dok nije potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Uzeću na primer “Fopu”, a može i bilo koje drugo preduzeće, koja je imala oko 600 radnika kada je prodata Bugarima.
.jpg)
Da je njima država dala 10.000 evra po radniku, kao što je na primer dala “Teklasu”, “Fopa” bi dobila šest miliona evra samo po tom osnovu i siguran sam da bi na taj način mnogo bolje poslovala - navodi Stojanović.
U slučaju „Balkan brika“, zakazale su institucije sistema, ne poštujući zakone države Srbije, što je za posledicu imalo konačnu propast fabrike.
Stojanović kaže da je ovo preduzeće propalo ne zbog loše privatizacije, nego zato što su ga opljačkali, jer je “svaki član Upravnog odbora iza sebe imao po nešto nezakonito”.
"Balkan brik" prvi put je trebalo da dobije novog gazdu 2004. godine. Legalni kupac u AZP-u bio je Nedžad Behljulji, vlasnik privatne firme "Elhan komerc" u Lučanu kod Bujanovca.
Oko toga, da “jedan Albanac kupi srpsku firmu” digla se neviđena politička prašina, jer su prvo reagovali lokalni odbornici, pre svega oni iz SRS-a, pa poslanici republičke Skupštine, pa AZP, koja je na kraju i raskinula kupoprodajni ugovor sa Behljuljijem, isključivo zbog njegovog etničkog statusa.
Behljulji je mirno podneo ovo šikaniranje, ali je u međuvremenu pred Ustavnim sudom dobio spor sa Srbijom zbod diskriminacije.
Sud je proglasio nevažećom odluku Agencije za privatizaciju kojom je stavljena van snage aukcija na kojoj je Beljulji postao jedini kupac „Balkan brika“.
Trenutno pred srpskim pravosuđem Behljulji vodi sporove o nadoknadi materijalne štete.
- Trenutno je angažovan Zavod za veštačenje , koji radi procenu štete, zbog poništenja kupovine fabrike.
Sa državom se više ne tužim zbog fabrike, jer je ona propala. Han više nikada neće moći da ima tu fabriku, a mi se sada tužimo za pretrpljenu štetu i izgubljenu dobit.
Fabrika je propala, ostali su goli zidovi, ni Vučić više ne bi mogao da je oporavi.
Šteta je, jer jedan preostali deo gliništa ima takav sastav zemlje da mogu da se proizvode svi proizvodi od opeke, čak može i crep.
Radili smo analizu zemljišta, tako da smo došli do rezultata da mogu da se proizvode i keramičke pločice.
Tako da bi neka pametna glava u Hanu, mogla da pokrene tako nešto. Vučić je pominjao neke Italijane koji mogu da proizvode pločice.
Opština bi mogla da Italijanima ponudi zemljište i da se krene sa proizvodnjom, jer je Bog dao Hanu prirodne resurse koje bi bilo šteta ne iskoristiti ih - savetuje Behljulji.
„Balkan brik“ je na kraju prodala Agencija za privatizaciju na aukcijskoj prodaji. Na ponovljenoj aukciji, fabriku je 2006. godine kupilo preduzeće „D-company“ DOO iz Babušnice.
Nemarnošću nadležnih institucija, štetu će Behljuljiju plaćati građani Srbije, zbog presude koju je dobio pred Ustavnim suduom, ali i verovatno kada bude završen i proces zbog nadoknade izgubljene dobiti, koji je u toku.
Jedan od najilustrativnijih primera propadanja hanske privrede je “Fopa”, koja je zapošljavala i preko 1.200 radnika, i najvećim delom punila budžet opštine Vladičin Han.
Slučaj “Fopa” nastao je prilikom privatizacije te firme 2007. godine, kada su hansko preduzeće kupili Bugari.
Branislav Miljković (LDP), nekada predsednik Udruženja malih akcionara i sadašnji predsednik Skupštine poverilaca “Fope”, a svojevremeno i predsednik Skupštine u Hanu (DS), pojašnjava da je završna faza propadanja “Fope” izgledala tako da je stečaj otvoren, a da stečajni dužnik nije ni imao imovinu.
- U toku 2010. godine štetnim i nezakonitim ugovorima prenešeno je 94 odsto kapitala “Fope” sestrinskoj firmi vlasnika Hriste Kovačkog “Interkomerc grup plus”.
Preneta je sva pokretna i nepokretna imovina bez odluke Skupštine akcionara, što predviđa Zakon o privrednim društvima.
Kriminalnim veštačenjem ogroman deo mašina je otpisan i proglašena njihova vrednost nula, iako je težina svih mašina preko 1.000 tona, što bi makar kao staro gvožđe imalo vrednost oko dva miliona evra - navodi Miljković.
Jedna od tri sestrinske bugarske firme je dala kredit od 1,2 miliona evra „Fopi“. Ona sama nije mogla da izvuče taj kapital, koji je navodno uložila, nego angažuje „Inter komerc grup plus“, da to uradi.
Kapital nije izvučen, nego je prema navodima Miljkovića, Avram Stanojević, tehnički direktor „Fope“ i predstavnici Bugara bez ovlašćenja i odluke Skupštine akcionara, potpisali štetene ugovore, kojima je 94 odsto imovine „Fope“ preneto „Inter komercu“.
- Ustanovili smo da uopšte nije vršena procena kapitala, nego je ogroman deo kapitala otpisan. Na osnovu tih činjenica smo podneli krivične prijave.
Imamo saznanja da se vrši pritisak na sud, da se donese oslobađajuća presuda. Imamo stečajni postupak nad „Fopom“, a ona nema imovinu.
Avram Stanojević je potpisao poravnanje i 94 odsto imovimnne preneo „Inter komerc grupu“. Imovina se procenjuje na osam do devet miliona evra.
Zakon o privrednim društvima je jasan, ne može da se prenosi imovina bez odluke Skupštine akcionara. Otpisali su čitave pogone, i sva pokretna imovina je prenešena na „Inter komerc“.
Ako ostane ovakvo stanje, 1.200 poverioca će ostati bez ikakve nadoknade - kaže Miljković.
I u slučaju „Fope“, opet su zakazale insitucije sistema, čije propuste sada neko mora da ispravlja, a zaposleni su platili gubitkom posla.
Kao po nekom klišeu, mnoge privatizovane firme u Vladičinom Hanu iz tog perioda, vrlo brzo posle privatizacije, na raznorazne načine i uz pomoć odgovornih lica iz fabrika, prenosile su svu svoju imovinu na treća lica.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
