Zbog pretnje Aleksandra Karađorđevića da će tužiti državu, u prvi plan dospeo dug Belog dvora za struju od 70.000 evra.
Hol Belog dvora; Foto: Željko Jovanović
Princ Čarls i njegova supruga Kamila dolaze u zvaničnu dvodnevnu posetu Srbiji, a baš uoči njihovog dolaska sevale su varnice između dva Aleksandra: Karađorđevića, kumčeta britanske kraljice Elizabete i Vučića, predsednika Vlade Srbije i Čarlsovog domaćina.
Od kada su se Karađorđevići vratili u zemlju, javnost ne pamti da je neko od najviših srpskih zvaničnika bio toliko ljut na sina kralja Petra Drugog.
Nakon što je proteklog vikenda Aleksandar Karađorđević izjavio da će tužiti državu zbog odbijenog zahteva za vraćanje imovine, Vučić mu je oštro odgovorio da prvo izmiri astronomski račun za struju od 70.000 evra pa da „tuži koga hoće”.
Zbog neplaćenih računa za struju članovi kraljevske porodice su krajem prošle godine dva meseca proveli u mraku, piše Politika
Reč je o višemilionskom dugovanju (u dinarima), pa se postavlja se pitanje ko je tolerisao njegovo gomilanje.
Da li to znači da je Aleksandar Karađorđević ipak u povlašćenom, „kraljevskom”, položaju u odnosu na ostale građane?
Većina plebejaca u Srbiji, čak i sa mnogo manjim dugovanjima, odavno bi završila u raljama izvršitelja.
Kako su za „Politiku” objasnili sagovornici iz EPS-a, Karađorđevićima je prošle godine isključena struja jer nisu poštovali ranije potpisan ugovor o reprogramu duga.
Mediji su izveštavali da su oni najveći deo slave svetog Andreja Prvozvanog (13. decembra) proslavili pod svetlošću sveća.
Samo tokom svečanog prijema struja im je nakratko uključena.
Sijalice su definitivno zasvetlele tek kada su platili deo dugovanja i potpisali novi sporazum o reprogramu duga.
Politika nezvanično saznaje da su čak i najviši crkveni velikodostojnici pokušavali da „izlobiraju” ponovno uključenje struje dvorskom kompleksu.
Elektrodistribucija Beograd svojevremeno je pokrenula sudski postupak zbog dugova nastalih do jula 2013. godine čiji je iznos tada bio oko 35.000 evra.
Dakle, priča o ovim dugovima ima svoju višegodišnju istoriju.
Država ne izdržava porodicu Karađorđević, ali najveći je darodavac Fonda „Kraljevski dvor” za koji se iz budžeta izdvajalo 40 miliona dinara godišnje.
Ipak, predstavnici fonda tvrdili su da „budžetska sredstva apsolutno nisu dovoljna za pokrivanje troškova održavanja”.
Iz tog razloga broj zaposlenih smanjen je sa 56, koliko ih je bilo pre devet godina na 18 osoba koje brinu o umetničkoj zbirci, održavanju i čišćenju 8.000 kvadratnih metara stambenog prostora i 135 hektara zemljišta prekrivenog zelenilom.
Osim iz državnih davanja Kraljevski dvor finansira se od donacija i izdavanja prostorija.
Poznato je da se najglamuroznije žurke u gradu organizuju upravo u Belom dvoru.
Tako je TV Prva 2014. godine organizovala prijem tokom kojeg je predstavila jesenju programsku šemu.
Ipak, od predstavnika fonda nismo uspeli da otkrijemo koliko košta iznajmljivanje dvora.
Samo nam je potvrđeno da se dvorske prostorije mogu dati pod zakup „pod određenim uslovima” i da taj prihod ide direktno Fondu „Kraljevski dvor”.
Aleksandar Karađorđević više puta je u javnosti izjavljivao da je oduzimanjem imovine država na sebe preuzela odgovornost održavanja dvorskog kompleksa koji je proglašen za spomenik kulture.
On je zvanično obavestio vladu da bi našao načina da održava imovinu ukoliko mu bude vraćena.
U jednom intervjuu Aleksandar Karađorđević je zapitao kako je država pre njegovog povratka u zemlju uspevala da izdvoji novac za održavanje dvorova, a sada ga nema.
Od 2001. do 2004. godine, porodica Karađorđević je uložila u imanje na Dedinju 3,5 miliona evra.
Kako kažu, to su bila njihova lična sredstva.
Iako najavljuju tužbu protiv države pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, nisu bili iznenađeni kada je Agencija za restituciju odbacila njihov zahtev o vraćanju dvorskog kompleksa na Dedinju.
Dobro su znali da je kompleks zakonskim odredbama izuzet iz restitucije.
Na odluku Agencije za restituciju Karađorđevići su podneli žalbu i predmet je trenutno u Ministarstvu finansija.
Nakon burnog vikenda jasno je da se Karađorđevići raduju susretu sa daljim rođacima ne samo zbog međusobne ljubavi i poštovanja već i zato što se nadaju da imaju moćnog saveznika na svojoj strani.
I to stavljaju do znanja i državnom vrhu Srbije.
Aleksandar Karađorđević je upravo to želeo da poruči srpskom premijeru pitajući da li treba gostovati na večeri sa britanskim prestolonaslednikom.
Vrati se na kategoriju Nacionalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
