Da li je moguće da je muzej Nikole Tesle usred turističke sezone zatvoren i da su zaposleni na kolektivnom godišnjem odmoru? Ovim pitanjem se dnevnom listu Politika prošlog ponedeljka obratio čitalac koji je poveo prijatelje iz inostranstva u zdanje u Krunskoj ulici. 

 

Ispostavilo se da je organizator nesuđene posete imao peh da „ubode” dan kada je Teslin, kao i većina od 39 muzeja, koliko ih je pobrojanona sajtu skupštine Beograda – zatvoren za posetioce. Uostalom, praksa neradnog dana u toku radne nedelje je uobičajena svuda u inostranstvu. 

Nažalost, u mnogim drugim poređenjima, prestonički muzeji gube korak sa srodnim ustanovama u svetu. Epski dugo čekanje na rekonstrukciju Narodnog muzeja ili propadanje zdanja Muzeja savremene umetnosti jesu najupečatljiviji, ali ne i jedini problemi sa kojima se sreću muzeološki poslenici, koji sa ostalim kulturnim institucijama dele istu „boljku” – hronični nedostatak novca i prostora. 

 

– Muzej grada Beograda nema stalnu postavku još od 1964, kada je konstatovano da je prostor u Zmaj Jovinoj 1 skučen i neprimeren za tu namenu. Pomak je načinjen tek 2008, kada smo u razmeni sa Vojskom Srbije dobili zdanje u Resavskoj. Ono nije u upotrebi, jer mora da se rekonstruiše, a u jednom delu je još vojna štamparija. U toku je samo izrada projekta sanacije krova kako bi se građevina zaštitila od daljeg propadanja. Očekuje se da grad finansira projekat rekonstrukcije, radove i stalnu postavku. To je krupna investicija i do sada nije rađena procena koliko bi koštala – kaže Danica Jovović-Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda, u čijem sastavu su 23 legata, arheološki lokalitet Vinča i devet područnih muzeja. Od tog broja, njih šest (Konak kneginje Ljubice, Ive Andrića, Jovana Cvijića, Paje Jovanovića, zbirka ikona Sekulić i Muzej Banjičkog logora) imaju stalne postavke i otvoreni su za posetioce. Preostala tri, Muzej Tome Rosandića, Zavičajni muzej Zemuna i Muzej Mladenovca, zatvoreni su zbog preuređenja. 

 

„Ako se nastavi višedecenijska nebriga države, muzeji kao trezori nacije izumreće”, smatra Marina Andrić, istoričar umetnosti i član Upravnog odbora Narodnog muzeja. Nju ipak najviše plaši činjenica da smo svakim danom na nemerljivom gubitku zato što su dva najznačajnija muzeja zatvorena. 

 

– Najpre gubimo kulturno obrazovanje, jer ako zbirke nisu vidljive kako ćemo edukovati našu decu. Engleski profesori istorije to rade tako što drže časove u muzejima. Gubimo svest o multikulturalnosti ovih prostora. Igubimo interakciju i transformaciju koja je odavno praksa svih svetskih muzeja. Tamo se otvaraju mali muzeji zato što su nacionalni skupi za održavanje i veliki, pa je za obilazak potrebno mnogo vremena. Zašto u Beču turisti ostaju duže? Zato što ima 256 muzeja, a Beograd 125 i na mnogima je katanac –objašnjava Andrićeva. 

 

Ona ne podržava čestu konstataciju da Srbi nerado idu u muzeje, jer smo, ističe, kao narod radoznali. Za još veću posetu potrebno je, naglašava Andrićeva, da muzeje koje imamo približimo ljudima drugačijim „pakovanjem”. Najbolji pokazatelj toga je Noć muzeja. 

 

– Da bi se povećala posećenost treba da budu kao u Engleskoj i Nemačkoj, interaktivniji i raznovrsniji. Naše brojne postavke su dosadne, ne objašnjavaju pojave i ne pružaju sliku vremena koju će svaki čovek razumeti i koja će mu pomoći da napravi paralelu između istorije i budućnosti. Publiku od pojave masovne kulture sve više interesuje kako misli i oseća običan smrtnik, kakve su mu navike, običaji–ističe Andrićeva. 

 

Za Mladena Petrovića, jednog od osnivača Noći muzeja, ponuda pojedinih muzeja u Beogradu je dobra u odnosu na dotacijes gradskog i republičkognivoa, koje su toliko smanjene da za programe ostaje malo sredstava. Najviše nam nedostaje, smatra, osmišljena državna politika prema muzejima koja stimuliše rad sa publikom. 

 

– Nadležni nisu bili spremni da se uhvate u koštac sa problemima u kojima su se našli muzeji. Posle Đinđića, koji je lično pokrenuo rekonstrukciju Narodnog muzeja, kao da nikoga osim ljudi u muzejima nije bilo briga što tolike generacije odrastaju bez dodira sa našom kulturnom baštinom. Muzeji nude neformalni ambijent i mogu biti centri učenja koje je dobrovoljno i samostalno, koje pokreće radoznalost, slobodno istraživanje i razmenu iskustava – kaže Petrović. 

 

Da svi muzeji u Beogradu rade u meri koliko im to finansije i prostor dozvoljavaju, smatra i Danica Jovović-Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda. 

 

–Kada u novinama pročitate da muzeji ne rade, u javnosti se stvara slika da u njima sede lenjivci i kada bi se oni potrudili sve bi moglo da bude bolje. Muzejski rad ne podrazumeva samo izložbe, ono što je vidljivo publici. Njega čine i i druga dva segmenta: prikupljanje i kolekcioniranje i obrada i zaštita muzejskih dobara – kaže Jovović Prodanović. 

 

 

U poslednjoj Noći muzeja u Beogradu zabeleženo je 220.000 ulazaka u muzeje, galerije, biblioteke, kulturne centre na 64 lokacije, što u praksi znači da je oko 30.000 ljudi u proseku obišlo oko sedam lokacija. Veliku zainteresovanost za obilazak takvih mesta za samo nekoliko sati Mladen Petrović, osnivač manifestacije, objašnjava činjenicom da ona nudi zanimljive programe u terminu kada ljudi imaju više slobodnog vremena. 

 

– Temelj ove manifestacije u više u 80 zemalja sveta, u kojima se održava je isti. Netipičnim muzejskim sadržajima, performansima i koncertima privući publiku koja inače ne ide na takva mesta, sa idejom da se bar kod jednog dela novih posetilaca probudi ljubav i radoznalost prema kulturnoj baštini. Deo uspeha Noći muzeja u Beogradu je u tome što je izgrađen imidž manifestacije na koju dolaze „normalni, fini ljudi” i što te noći gradom zavlada specifična atmosfera – objašnjava Petrović. 

 

 

Kompleks Muzeja istorije Jugoslavije (Muzej 25. maj, Kuća cveća i Stari muzej) - 85.171 Muzej vazduhoplovstva - 45.000 Muzej primenjene umetnosti oko - 35.000 Vojni muzej oko - 35.000 Dvorski kompleks na Dedinjuoko - 30.00 Muzej Nikole Tesle - 28.000 Konak kneginje Ljubice - 24.000 Etnografski muzej - 14.000 Muzej nauke i tehnike - 11.800 

 

 

Iako je u toku obnova stepeništa i ograde Muzeja Nikole Tesle, ova ustanova nije istakla tablu „Zatvoreno zbog rekonstrukcije”. 

 

– Reč je o urgentnoj sanaciji koja je započeta 1. avgusta i trebalo bi da bude završena do kraja meseca. Osim stalne postavke imamo i novu izložbu Teslinih diploma, a u planu je još jedna – kaže Milica Kesler, arhivista i kustos Muzeja Nikole Tesle. 

 

Ona s ponosom ističe da je Teslin muzej turistima koji dođu u srpsku prestonicu,pod stavkom „obavezno” i da će ove godine posećenost biti veća za 10 odsto od prošlogodišnjeg rekorda, kada je muzej obišlo 28.000 posetilaca, većinom iz inostranstva.