Prošlo je gotovo godinu dana od kada je istekao zakonski rok za izbor svih direktora javnih preduzeća preko javnog konkusa, a Vlada Srbije je imenovala tek četvrtinu direktora. Prema Istraživanju Insajdera od 37 javnih preduzeća samo u osam su direktori izabrani na javnom konkursu. Svi ostali su u statusu vršioca dužnosti direktora, neretko sa partijskom knjižicom, što Zakon takođe zabranjuje.
Mnogi direktori sa partijskim knjižicama FOTO: Insajder
Podatke o rezultatima raspisanih konkursa Ministarsvo privrede, inače predlagač Zakona o javnim preduzećima koji je usvojen u martu 2016, već gotovo tri meseca odbija da dostavi Insajderu. I pored dva zahteva, poslata u decembru 2017. i januaru 2018, odgovori o razlozima kašnjenja sa izborom direktora i nepoštovanja Zakona iz kabineta ministra Gorana Kneževića nisu dostavljeni.
Ministra Kneževića smo takođe pitali i zašto su na čelo pojedinih javnih preduzeća poput Srbijagasa, EPS-a, Koridora Srbije, Pošte Srbije kao vršioci dužnosti postavljeni stranački funkcioneri kada je to po zakonu zabranjeno, ali i zašto je početkom 2017. uveravao javnost da će sve biti završeno u zakonskom roku. Ministarstvo nije dostavilo odgovore na ova pitanja.
U Zakonu o javnim preduzećima stoji da „konkursi za izbor direktora raspisani po odredbama ovog zakona moraju biti okončani najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona“.
Kako se pokazalo, sve ono na šta je aktuelna vlast ukazivala kao zloupotrebu prethodne vlasti kada su u pitanju javna preduzeća, i sama primenjuje i praktikuje. Departizacija i depolitizacija javnih preduzeća i ovoga puta ostala su samo na nivou obećanja, jer se ista i dalje korsite za stranacko podkusurivanje ali i kao meka za udomljavanje partijskih kadrova.
Iako je vec postojao Zakon o javnim preduzecima iz 2012. koji je predviđao izbor direktora na konkursuma, vlada Aleksandra Vučića donela je novi kojim je sebi postavila i rokove . Svi rokovi su, međutim, probijeni.
Analizom kadrovskih rešenja koja se objavljuju na sajtu Vlade, a u kojima se objavljuju sva imenovanja i razrešenja, dolazi se do zaključka da su na javnom konkursu u od januara 2016. do danas izabrani samo sledeći direktori:
- Goran Puzović , direktor JP Srbijavode
- Jelena Matejić, direktor JP Elektromreže Srbije
- Dejan Ćika, direktor JP Skijališta Srbije
- Radomir Stojić, direktor PP Mokra gora
- Jugoslav Petković, direktor Jugoimport SDPR
Svi oni su pre izbora na javnom konkursu bili u statusu vršioca dužnosti direktora u istim tim preduzećima. Pre 2016. na konkursu su izabrani još Jelena Trivan za direktora „Službenog glasnika“, Miroslav Stojčić za direktora „Zeleznica Srbije“ AD i Dragoljub Kojčić za direktora Zavoda za udžbenike.
S druge strane, bez obzira na Zakonom ograničen rok za vršenje funkcije u v.d. stanju veliki broj preduzeća vode v.d. direktori od kojih mnogi imaju partijske knjižice što je takođe Zakonom zabranjeno.
Tako je u v.d statusu već gotovo dve godine na čelu Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić inače član i funkcioner Srpske napredne stranke. Njegov stranački kolega Zoran Babić imenovan je za v.d. direktora Koridora Srbije, dok je funkcioner SPS-a Dušan Bajatović već godinama na čelu Srbijagasa. „Pošte Srbije“ u v.d. statusu od septembra 2016. vodi Mira Petrović takđe sa stranačkom funkcijom u PUPS-u.
Zanimljivo je da je u pojedinim slučajevima konkurs čak bio raspisan, primera radi za direktore Srbijagasa I Koridora Srbije, ali direktori nisu izabrani na konkursima, iako su u slučaju Srbijagasa, prema istraživanju Isnajdera, bile najmanje četiri prijave za tu funkciju.
Obećanja
Od 2000. do danas, departizacija i depolitizacija javnih preduzeća bili su deo obećanja u ekspozeima srpskih premijera.
Aleksandar Vučić, ekspoze 2014.
„Ono što će predstavljati potpunu novinu u radu vlade jeste činjenica da ćemo apsolutno izbaciti partije iz upravljačkih struktura javnih preduzeća, uvesti profesionalni menadžment, povećati profit i smanjiti gubitke u svakom od njih.“
Ivica Dačić, ekspoze 2012.
„Upravljanje javnim preduzećima biće profesionalizovano, a Vlada će preuzeti kontrolnu ulogu.“
Mirko Cvetković, ekspoze 2011.
„Reformu javnih preduzeća koja podrazumevaju ukidanje monopola, uvođenje profesionalnog rukovodstva i smanjenje subvencija“.
Vojislav Koštunica, ekspoze 2004. i 2007.
„Osnovni ciljevi budućeg preuređenja državne uprave biće racionalizacija, decentralizacija, depolitizacija i profesionalizacija uprave"
Vrati se na kategoriju Nacionalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
