Broj zatvorenika u zatvorima u Srbiji smanjio se tokom 2013. godine, ali su zatvori i dalje prenatrpani, pokazala je studija Saveta Evrope o stanju u zatvorima.
Foto: Thinkstockphotos.com
U studiji se analiziraju podaci 50 od 52 zatvorske uprave u 47 zemalja članica Saveta Evrope. Navodi se da ekonomska kriza sprečava poboljšanje uslova u evropskim zatvorima i dodaje da je u Evropi 2013. godine bilo 1.679.000 ljudi, a pretprošle godine 1.735.000.
U zatvorima u Srbiji je tokom 2013. godine bilo 10.031 zatvorenika, što je devet odsto manje nego 2012. godine, i uključuje i 239 maloletnih prestupnika. To predstavlja 140 zatvorenika na 100.000 stanovnika, što je blizu proseka regiona koji obuhvata analiza Saveta Evrope.
Zatvori u Srbiji su i dalje prenatrpani, sa 110 zatvorenika na 100 mesta, čime se nastavlja trend iz 2012. godine. Faktori koji su uticali na broj zatvorenika u Srbiji jesu izmene u Krivičnom zakonu u vezi sa institucijom uslovnog puštanja na slobodu, Zakonu o amnestiji, usvojenom krajem 2012, na osnovu koga je oslobođeno 1.185 zatvorenika, kao i pojedinačna pomilovanja, kojih je bilo dva.
Stopa smrtnosti zatvorenika u Srbiji, sa 81 smrtnim slučajem za 10.000 zatvorenika, druga je najviša stopa u oblasti Saveta Evrope posle zatvorskih institucija u Republici Srpskoj u BiH, i skoro je tri puta viša od 28 smrtnih slučaja, što je srednja vrednost za evropske zatvore.
Prosečna starost zatvorenika u Srbiji je 36, a udeo žena u ukupnoj zatvorskoj populaciji je 4,1 odsto, što je otprilike na nivou proseka Saveta Evrope. Od svih presuda, krađa predstavlja 24 odsto, prestupi vezani za drogu 22 odsto, a oba ta indikatora su neznatno iznad proseka Saveta Evrope.
Ukupan budžet koji je potrošila Uprava za zatvore u Srbiji tokom 2012. godine bio je 58 miliona evra, a prosečna dnevna potrošnja po zatvoreniku bila je 14 evra, što je sedam puta niže od proseka Saveta Evrope - 98 evra.
Najniži dnevni troškovi po zatvoreniku su u Rusiji (nešto iznad dva evra na dan) i Grčkoj (malo iznad tri evra na dan), a najviši su u Švedskoj (318 evra na dan). U opštim zaključcima studije navodi se da je potrošnja po zatvoreniku u zatvorima u Evropi smanjena tokom ekonomske krize, što je najverovatnije negativno uticalo na kvalitet života ljudi u pritvoru.
"Međutim, uzimajući u obzir period od 2007, kada je počela ekonomska kriza, do 2012, došlo je do pada potrošnje po zatvoreniku (od proseka od 99,1 na 96,7 evra po osobi), navodi se u izveštaju. Povećanje potrošnje na zatvorenike zabeleženo je u veoma malom broju zemalja. Tokom 2012. godine 45 zatvorskih uprava koje su učestvovale u ovoj anketi potrošilo je preko 26 milijardi evra.
S druge strane prosečna stopa broja zatvorenika koja pokazuje broj pojedinaca u zatvoru na svakih 100.000 stanovnika, povećala se za 2,7 odsto u periodu između 2007. i 2012. godine. Ta cifra se znatno razlikuje od zemlje do zemlje.
Tokom 2013. prenatrpanost je i dalje bila visoka u 21 od 50 evropskih zatvorskih uprava, što je isti odnos kao i godinu dana ranije. Ipak je bilo nekih malih poboljšanja, tokom 2013. evropski zatvori su držali 96 zatvorenika na 100 mesta, 98 tokom 2012. i 99,5 tokom 2011. godine.
Najveća prenatrpanost u 2013. zabeležena je u Italiji, Mađarskoj, Kipru, Belgiji, Makedoniji, Portugalu, Francuskoj, Rumuniji i Albaniji. Najuobičajenija dužina kazne je i dalje od jedne do tri godine (23 odsto zatvorenika), dok je broj kazni viših od 10 godina neznatno porastao sa 10,2 odsto 2012. na 11 odsto 2013.
Tokom 2013. najčešći prestupi su i dalje bili vezani za drogu i krađu. Od svakih 100 osuđenika, njih 18 služe kaznu zbog zločina vezanih za drogu (17 u 2012. godini).
Vrati se na kategoriju Nacionalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
