U Nišu svake godine nestane preko 150 osoba

Regionalne vesti - Četvrtak 21.09.2017 - 13:03

Od početka 2012. do maja 2017, prema podacima iz policije, u Nišu i okolini prijavljen je nestanak 704 osoba, od čega njih 15 nikada nije pronađeno, a 20 njih je pronađeno prekasno, kada više nisu bile žive. Iako statistički, svake godine veliki broj bude pronađen, uz pomoć javnog registra nestalih osoba, nalik onom koji postoji u Belgiji, ali i gotovo svim drugim zemljama Evropske unije, mogla bi da se poveća šansa da se nestali pronađu brže.

U Nišu najviše nestalih prijavljeno 2014. godine FOTO: D. Ristić/OK Radio U Nišu najviše nestalih prijavljeno 2014. godine FOTO: D. Ristić/OK Radio

Nišlija Branko Božilović je nestao oktobra 2016. godine, dan nakon što je zbog problema sa alkholizimom primljen u Specijalnu bolnicu za psihijatrijsko lečenje “Gornja Toponica”.

Njegova lobanja pronađena je 6 meseci kasnije u krugu bolnice.

Ovo je samo jedna od mnogih osoba koje su u Nišu pronađene prekasno.

Inače, prema statistici, u Nišu i okolini najviše prijavljenih nestanaka bilo je 2014. godine. Te godine nestalo je i najviše maloletnika, međutim, svi oni su bili pronađeni.

Srbija bez nacionalnog registra nestalih

Za razliku od Belgije ili čak i susedne Hrvatske, objašnjava Igor Jurić, osnivač Fondacije "Tijana Jurić", Srbija nema javni registar nestalih osoba pomoću kojeg bi i sami građani mogli da pomognu potrazi.

- Ono što je u Evropskoj uniji i gotovo svim zemljama regiona uređeno je tako da imaju javni nacionalni registar nestalih osoba.

Tu može da se vidi sve o osobi koja je nestala: kada je nestala, opis osobe u trenutku kada je nestala i slično.

Takav registar kod nas ne postoji. Mi smo pokrenuli registar, ali još nemamo podršku policije - kaže Jurić.

On dodaje da policija ima svoj registar, ali je on za internu upotrebu, pa su građani neobavešteni o nestancima.

Pored toga, Jurić ističe i da je veliki problem to što policija, naročito ako se radi o odraslim osobama, ne ulaže dovoljno veliki napor da ih pronađe.

- I u zemljama Evropske unije nestaju ljudi, ali se ti ljudi traže. Kod nas, pogotovo ako neka odrasla nestane, a u kontaktu sam sa nekoliko porodica, samo se čeka da li će porodica nešto uraditi, ili bukvalno ako se nešto desi pa da se pronađe - rekao je Jurić.

Međutim, Jurić kaže da je Fondacija "Tijana Jurić" pokrenula sopstveni registar nestalih osoba i nada se da će Ministarstvo unutrašnjih poslova prepoznati potrebu da policija sarađuje sa njima, da bi se nestali pronašli brže.

“Amber” sistem i u Srbiji?

Iako se, kako kaže Jurić, situacija u potrazi za maloletnim osobama dosta popravila, od usvajanja Tijaninog zakona, koji podrazumeva aktiviranje potrage odmah nakon prijave nestanka, on smatra da bi i to moglo da se unapredi sistemom kao što je “Amber”, koji se već desetak godina primenjuje u Belgiji.

Ovakav sistem podrazumeva, objašnjava Jurić, da policija, po prijavi nestanka maloletne osobe, zatvori državne granice, da se na monitorima u supermarketima objavi slika nestalog deteta, da na auto-putevima, tamo gde se nalazi signalizacija “pažljivo vozite”, pojavi natpis sa informacijama o detetu ili potencijalnom kidnaperu, ali i niz drugih mera, koje bi u velikoj meri ubrzale pronalazak.

- U tim slučajevima se svaki auto detaljno provera, povećavaju se kontrole i slično. Efikasnost ovakvog sistema je 95%.

Pošto sam stanovao u Belgiji video sam kako taj sistem tamo funkcioniše.

“Child focus” je jedna fantastična organizacija koja radi u sprezi sa policijom, koja odmah reaguje kada se prijavi nestanak - rekao je Jurić.

On dodaje da je Srbija od ovakvog sistema daleko "onoliko koliko Vlada Srbije misli da je on potreban".

Južne vesti, OK Radio

Vrati se na kategoriju Regionalne vesti

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.

blog comments powered by Disqus