Vranje - Zahvaljujući našim „medijima“, ali i opštem stanju svesti, ponovo se osećam kao zadnji.
Ko je jači pol?
Da se razumemo - ja volim žene. I svoju i tuđe.
Ponekad se, naravno, ponašam mizogino, jer ću pre da umrem nego da bar na čas spoznam ma i trunku ženske logike.
Žene na poslu, u šta se može računati i politika, najčešće su mete moje mizoginije - uvek traže nekakvo pravo više, ili mogu da rade neki posao manje, naravno za istu platu i više privilegija.
Eto, to me nervira i priznajem, često sam mizogin.
Opet, davno sam prerastao vreme iluzija, i možda zato sada pišem ovu priču.
O čemu je reč? Mesareva ćerka, Kolinda Grabar Kitarović, postala predsednicom Hrvatske. Što da ne?
Prema toj činjenici ne gajim nikakve ideje - jedva znam i gde je Hrvatska, kamoli šta njen predsednik/ca misle ili rade.
Ima njena fotka sa mora - zamislite, žena je u kupaćem kostimu! A kako bi i inače trebala da bude obučena na plaži, a da bi srpska javnost bila zadovoljna? U zimski kaput?
I ovde počinje priča o srpskoj infantilnosti, o nemoći da se odraste i da se suoči sa činjenicama, ma kakve da su.
Ona svinjarija u „Dezinformeru“ samo pojačava taj utisak. Kao, Kolinda gola, u seks akciji. Pa šta su Srbi mislili, da ona nikada nije spavala ni sa kim, da je još devica, kaluđerica, šta li?
I da su ono njene slike, a nisu, šta ima tu sporno? Odrasla žena bila sa svojim partnerom. Šta je tu publika očekivala?
Ne, infantilnost - ona mora da je zakopčana do grla, da ima brkove i da peče rakiju da bi bila dobra predsednica. Valjda.
Inače je ustaška kurva i zlotvor.
Pa opet - to su onom bolesniku podmetnule tajne službe. Misle Srbi ako naše službe rade protiv nas, da to čine i sve druge.
I misle da tajne službe vladaju svetom.
I misle da bi NATO poginuo da je 1999. godine sišao na zemlju. Ali, eto, nije, dobili su rat odozgo.
I misle da bi svet bio pošteniji da je plakao za 16 žrtava u RTS-u te godine. Ali, nisu.
I niko da pomisli da je tadanji ministar naredio tim ljudima da ostanu tamo, napravivši od njih prvo mete, a zatim i žrtve.
Da, da, ministar informisanja Aleksandar Vučić.
I sve tako, kao mala deca - e da je bilo ovo, a da nije bilo ono, gde bi nam bio kraj.
Ali, nije, i kraj nam se vidi.
Zato, vreme je da se iz adolescencije pređe među ozbiljne ljude, da bi nam i država bila ozbiljna i da bi, kao takva, negde nešto mogla i da uradi.
Još nisam sreo Vranjanca, pa ni Srbina, koga nije mrzela učiteljica, ili profesor, ili direktor.
Uvek su nam za sve krivi drugi, o čemu ima i čisto vranjska poslovica od tuđega tatka.
Ali, takvi smo kakvi smo. Samo, ko kaže da se ne možemo menjati?
Možemo, ali najpre treba prepoznati stvarnost.
I priznati očigledno.
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju Seks i grad
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
