Posle čekanja dugog dvocifren broj meseci, konačno je obelodanjena i cena raznoraznih gluposti koje su se sukcesivno, godinama, dešavale oko rekonstrukcije zapaljene zgrade Pozorišta u Vranju.
Požar koji još ivek traje FOTO OK Radio
Institut „Vinča“, referentna ustanova za ovakve poslove u Srbiji, napravila je Program dekontaminacije Pozorišta, po ceni od 53,6 miliona dinara za čitav posao, bez PDV-a, ili oko 63 miliona, sa PDV-om.
Ova cifra zapanjila je sve prave ljubitelje teatra, ali i one koji sa pravom smatraju samu zgradu Pozorišta za kultno mesto svačijeg odrastanja u ovom gradu, svakojakog kulturnog uzdizanja i ključnu tačku lokalne kulture, sada i zauvek.
Ogromna cifra, oko pola miliona evra, treba da se potroši za tromesečnu dekontaminaciju izazvanu upotrebom fenola, ili sredstva „oplatol“, pronađenom u betonu koji je gradio izvođač radova na prvoj fazi, preduzeće „Banković“ iz Surdulice.
Za sve je važno pitanje ko će da plati tolike pare, ali za neke je još važnije pitanje kada će to da se desi.
Kako je krenulo, pozorište u Vranju ne da neće biti završeno do „Borinih dana“, krajem oktobra, nego je potpuno neizvesno ne samo kada, nego da li će uopšte biti završeno.
Prva faza obnove zapaljenog teatra koštala je oko 30 miliona, a ima još dve faze do konačnog kraja radova, znači stotinak miliona.
E sad, na te pare treba dodati i trošak od oko 60 odsto, za sterilizaciju, pare za koje je neizvesno i gde će se naći i sa čijeg će računa biti skinute.
Trenutno, Grad Vranje je preko svog Pravobranilaštva tužila firmu „Banković“, sredinom aprila, i traži nadoknadu štete načinjene upotrebom fenola prilikom gradnje Pozorišta.
Pravobranilac Dragan Mihajlović za sada se ne izjašnjava o izgledima na uspeh tužbe.
- „Banković“ je odbio naš zahtev za mirno rešenje spora, pa smo ga tužilli sudu.
Za predmet je nadležan Privredni sud u Leskovcu, koji je odmah počeo proceduralnom greškom, jer su spise predmeta poslali nama, a ne tuženom. To je sada ispravljeno i čekamo prvo ročište - kaže Mihajlović.
No, da li je to dovoljno, i da li to „sve“ uliva nadu da će Pozorište, jednom, kad tad, biti i završeno?
Čovek koji se najviše bavio ovim poslom, i kome je Pozorište obeležilo mandat, odlazeći gradonačelnik Zoran Antić, kaže da je „Vinča“ dala određeni popust, a cifra, ma koliko bila velika, ipak predstavlja kompromis između lokalne vlasti i izvođača radova. I da, optimizam ga ne napušta.
- Radovi na praktično sterilizaciji koje će raditi „Vinča“ trajaće tri meseca, a odmah posle toga može da počne druga faza, jer je papirološki sve spremno.
Dugo smo pregovarali oko dekontaminacije, počeli smo sa satnicom od 19,5 evra a dogovorili na 5,5 evra. Sada je prava sezona za rad, i ovo vreme treba iskoristiti.
Nije sve do mene, ali, tužili smo „Bankovića“, ako treba tužićemo i državu Srbiju zbog tog „oplatola“ u slobodnoj prodaji, ali, mi moramo da namirimo to dugovanje prema nama - kaže Antić, ipak se ne usuđujući da prognozira mogući datum završetka radova.
Antić otkriva još jednu zanimljivost, koju, začudo, još niko nije uočio. Stručnjaci iz „Vinče“ su, istražujući, došli do zaključka da se mora dekontaminirati ne samo smrdljivi, novoizgrađeni deo, nego i onaj deo koji je preživeo požar.
- Sve što je gorelo, mora da se dekontaminira, što dalje poskupljuje cenu radova. Ali, ako se sada ne uradi, sve ode u propast - ocenjuje Antić.
I opet zanimljiva priča o novcu - što više vremena prolazi, radovi su sve skuplji. Na početku pregovora cena je bila 47 miliona, sada je 53, a ako se i dalje čeka, biće još skuplje!
Čitav posao oko dogovora sa „Vinčom“ u praksi je vodila Nataša Trajković iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.
Ona kaže da je sada od svega najvažnije da se čitav posao odradi kvalitetno, da se okonča bez opasnosti po zdravlje ljudi, a da će se platiti koliko mora da se plati.
- „Vinča“ je mogla da ispostavi cenu tek posle detaljnih ispitivanja zatečene situacije. Trudili smo se da rešavamo deo po deo, oni su dali svoju ponudu i mislim da smo u čitavoj priči još i dobro prošli.
Prvi put se, ne samo mi, susrećemo sa ovakvom situacijom, da je čitav objekat praktično kontaminiran na različite načine.
Ovo je nešto što mora da se uradi, i svaka pomoć sa billo koje strane ovde je ne samo dobrodošla nego i neophodna - kaže Trajkovićeva.
Da, to se mora uraditi, kad je već dotle došlo, ali, nema li drugih, eto, makar bržih rešenja?
Stručnjaci iz oblasti građevinarstva kažu da se može računati da je za neko kompletno rušenje potrebno izdvojiti najmanje jednu petinu, a optimalno čak i jednu četvrtinu para izdvojenih da se to što će se rušiti napravi.
- Ako je to recimo koštalo 30 miliona da se napravi, da bi se srušilo, izbacilo iz objekta i ponovo napravilo koštalo bi oko 40 miliona. Drugo je pitanje da li to može da se sruši, da li mašine mogu da uđu, da li će to zakon dozvoliti...
Uglavnom, ako pitanje za novac, da, jefitinije je da se ponovo pravi, sa sve rušenjem, nego da se dekontaminira za tolike pare.
A najjeftinije je da se izgradi iz nule, na nekom novom placu, za šta bi pola miliona evra bilo dosta - kaže jedan anonimni vlasnik lokalne građevinske firme.
I u birou „Grad“, koji je projektovao novi izgled Pozorišta kažu da su šokirani svime što se oko Pozorišta dešavalo i da se baš i ne vidi svetlo na kraju tunela kad je okončanje ovog posla u pitanju.
- Prvo, taj fenol u slobodnoj prodaji je nešto što se ne može objasniti.
Drugo, rušenje verovatno ne dolazi u obzir jer su „preživeli“ delovi starog Pozorišta pod zaštitom države, pa se ne mogu rušiti, što znači da mašine ne mogu da uđu, što opet znači da taj silni beton i gvožđe ne mogu da se reše na pravi način.
Ono, može i da se za te pare prisredi neka sala u gradu, i to do kvalitetnih razmera, ali, zgrada Pozorišta kultno je mesto ove čaršije, i jednostavno mora da bude tu gde jeste - kažu u „Gradu“.
I zaista je tako - Pozorište mora da bude tu gde jeste, ali ga za sada nema, pa nema, a nema ni nade da će ga jednom i biti.
Pola miliona evra je ogroman novac, otprilike potreban, manje - više, da se čitava priča okonča i Pozorište da na upotrebu Gradu, a biće bačena na saniranje nečega čemu se niko nije ni nadao.
I kome sad vredi sud, i poznata srpska navika da procesi traju beskonačno dugo, pa čak i kad se završe i kad dođe do naplate?
Ko garantuje da će Grad uopšte dobiti proces protiv „Bankovića“, čiji je vlasnik inače bio kandidat SNS-a za gradonačelnika Surdulice?
Politički teren je onaj na kome će da se lome koplja. Kao što je Antića prvog radnog dana mandata sačekala vest da je Pozorište izgorelo, tako će Slobodana Milenkovića (SNS), koji će ga naslediti 15. juna, sačekati informacija da mora negde da nađe pola miliona evra ako neće da mu mediji sede za vratom i svaki dan ga pitaju „kad će pozorište, kad će pozorište“?
Ima li SNS snagu da nabavi nešto para iz Vlade i tako okonča ovaj ružan posao, da nabavi još mnogo potrebnih para, od Vučića, ako nema od koga drugog?
Dani koji su pred nama daće odgovore na ova pitanja, ali već sada je jasno koliko je čitava priča oko Pozorišta kontaminirana.
Kraj joj se ne vidi, a put prema okončanju ovog mučenja koji neki zovu rekonstrukciija Pozorišta popločan je raznim otrovima - finansijskim, građevinnskim, pravnim, političkim...
Svega ima, osim uspeha. I Pozorišta, naravno.
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
