Vranje - Od momenta kada ga privatni izvršitelj prvi put kontaktira, svaki dužnik ima oko mesec dana da plati dugovanje za struju, komunalije, telefon ili bilo kakav drugi dug.
za dug nose stvari - izvrsitelji u akciji
Ukoliko se ne izmire dugovanje, sledi zaplena imovine kao krajnja mera. Tako kaže zakon i tu se ništa ne može.
Ukoliko niste plaćali račune za struju, vodu, grejanje, iznošenje smeća, fiksni i mobilni telefon, a izgubili ste sudski proces po tužbi nekog od javnih preduzeća i postali tzv. izvršni dužnik, privatni izvršitelji mogu vam oduzeti automobil, televizor i drugu tehniku, umetnička dela, nakit, zlato, stilski nameštaj.
Povrh toga, po rečima zamenice predsednika i portparolke Komore izvršitelja Srbije Svetlane Manić, izvršitelji mogu radi naplate duga poverioca i da skidaju od plate, penzije, štednje na dinarskom ili deviznom računu.
Iako se mnogima ne sviđa, sve su to zakonom propisane mere i sprovode se u svakoj pravnoj državi.
- Mogu se zapleniti i hartije od vrednosti, akcije ili obveznice, čamac, motor, druge pokretne stvari koje poseduje dužnik i na kraju nepokretna imovina - potencira Manićka.
- Ima slučajeva da izvršni dužnik ostane bez kuće - nadovezuje se Žikica Trajković, jedan od dva izvršitelja koje je država sredinom 2012. godine licencirala u Vranju nakon što je po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju prinudna naplata javnih preduzeća prešla iz nadležnosti sudova isključivo u ruke privatnih izvršitelja.
AUTO, TELEVIZOR, FRIŽIDER...
Pojava ili telefonski poziv privatnih izvršitelja od kraja prošle godine izaziva paničan strah kod građana koji su u dugovima, posebno kod onih koji ne plaćaju struju.
Ukoliko dužnici ne plate dug za utrošene kilovate u roku, izvršitelji će ih najpre udariti po džepu, a ako ni to nije dovoljno i po imovini.
- Procedura je takva - predočava Manićeva - da izvršitelji najpre donose tzv. zaključak o izvršenju. Ukoliko ne uspeju da ga uruče dužniku iz prvog pokušaja, potrude se da to isto urade i nakon petnaest dana.
Ako ni tada ne uspeju, onda zaključak istaknu na oglasnoj tabli suda i time se dostava smatra urednom. Ako dužnik u ostavljenom roku od osam dana ne plati dug, kamatu i troškove postupka, počinje postupak prinudnog izvršenja.
To konkretno znači da izvršitelj, nakon pribavljanja svih potrebih podataka o izvršnom dužniku, određuje najpovoljnije sredstvo i predmet izvršenja.
- Mnogo je prikladnije - naglašava Manićka - da se dug naplati preko plate ili penzije. Ili preko imovine koja je u srazmeri sa dugovanjem. U svakoj fazi tog postupka dužnik se može javiti izvršitelju i predložiti da plaćanjem na rate izmiri dugovanje.
Izvršitelj će to prihvatiti i dužnik će izmiriti svoj dug neposrednim uplatama izvršnom poveriocu. U suprotnom, zna se šta zakon predviđa - plendibu imovine.
Prema podacima Elektrodistribucije (ED) Vranje na području Pčinjskog okruga za poslednjih desetak godina, do momenta formiranja preduzeća EPS Snabdevanje, bilo je oko 30.000 predloga za izvršenje, a ostalo je nerealizovanih oko 15.000.
Dok se čeka rasplet sa starim dugovanjima, donedavno generalni, a sada direktor poslovnog sistema u ED Vranje Zoran Knežević kaže da od 100.000 dužnika na području Srbije (reč je samo o onima koji duguju od 1. jula 2013. godine kada je formirano preduzeće EPS Snabdevanje) oko dve i po hiljade je sa konzumnog područja koje pokriva vranjska ED (ceo Pčinjski okrug, bez Surdulice i Bosilegrada).
Knežević precizira da se radi o ukupnom dugu od 47 miliona dinara.
- Dobili smo, takođe, nalog da sve one koji su sklopili reprograme, a nisu ispoštovali ugovorenu dinamiku, utužimo. Prva grupa od njih 360 je već tužena, sledi još oko 300 tužbi, a ukupno će ih biti oko 1.400.
Za one koji nisu potpisali reprogram, oni su na stend-baju, još uvek čekamo kako će rešavanje tih dugovanja diktirati EPS - kaže Knežević.
SADA VRANJANCI „UTERUJU“ STRUJU
Od sredine 2012. godine nove predmete po dugovanjima za struju EPS ne dostavlja osnovnim sudovima u Srbiji, pa ni vranjskom, već privatnim izvršiteljima.
Jedno vreme niškim, a posle osnivanja EPS Snabdevanja izvršiteljima iz prestonice.
Mesna nadležnost određivala se do nedavno prema sedištu poverioca pa je, na primer, preduzeće EPS Snabdevanje, sa sedištem u Beogradu angažovalo izvršitelje otuda. Sada je to promenjeno, kaže privatni izvršitelj iz Vranja Stanko Filipović.
- Sada se primenjuje odredba po kojoj se izvršitelj određuje po mestu prebivališta ili boravka dužnika. To će u praksi ubrzati naplatu i smanjiti troškove.
Po starom zakonu, izvršitelj iz Beograda, ili nekog drugog mesta u Srbiji, samo je po matičnom broju mogao da vidi da li dužnik ima zaradu i penziju i na osnovu toga da sprovodi izvršenje.
Kada je u pitanju popis nepokretnih stvari, njemu se nije isplatilo da dolazi u Vranje - objašnjava Filipović.
Ovim zakonskim izmenama povećava se mogućnost i stvaraju bolji uslovi za sprovođenje izvršenja.
- Tek dobijamo predmete. Od izmena zakona do sada smo dobili dvadesetak predmeta od Telekoma. Očekujemo ih uskoro i iz EPS. Sigurno će ih u narednom periodu biti sve više - očekuje Filipović.
Ove izmene već su bile ranije najavljene iz Komore izvršitelja, pre svega iz razloga što izvršitelji koji žive u istom gradu sa dužnikom mogu uspostaviti efikasniji sistem naplate.
- Ne može taj naš kolega iz glavnog grada da prikupi sve informacije o dužniku bolje nego mi sa ovog područja.
Takva naplata ne funkcioniše dobro, to znaju i u resornom ministarstvu i zato su usledile ove izmene – kaže izvršitelj Žikica Trajković.
Pedeset odsto potraživanja u Vranju danas otpada na tzv. „komunalna potraživanja“. Prema rečima Trajkovića, privatni izvršitelji znatno su podigli nivo naplate po izvršnim presudama na ovom području.
To, međutim, ne doprinosi mnogo efikasnijem rešavanju tzv. izvršnih predmeta na ovom području jer ih on ima oko hiljadu na mesečnoom nivou, a neefikasni sudski (državni) izvršitelji dve do tri hiljade.
Problem postoji zbog toga što se zadnjih deset, petnaest godina izvršenja preko suda nisu sprovodila striktno po zakonu. Izvršitelji pri sudovima bili su popustljiviji od današnjih, privatnih.
- Ta vremena su prošla - kaže Trajković - jer mi, profesionalni izvršitelji, obavljamo posao od koga živimo. Nismo na budžetu, nemamo zagarantovanu platu bez obzira na učinak, niko nas materijalno ne pokriva.
Moramo sami da zaradimo, zato žurimo i jurimo da uradimo što više. Dužnici više ne mogu da prolongiraju i odlažu izvršenja.
PRIVATNICI EFIKASNIJI
Prema njegovim rečima broj dužnika i izvršnih predmeta u Vranju se ne povećava, ali se i ne smanjuje. On ukazuje da je stagnacija posledica još uvek paralelnog rada na predmetima privatnih i sudskih izvršitelja koji i dalje rade taj posao pri lokalnom sudstvu.
- Efikasnost privatnih i sudskih izvršitelja se prilično razlikuju u našu korist. Neke predmete koji su kod suda stajali po pet, šest godina, rešili smo za dva, tri meseca.
Ljudi su ostali bez imovine, a da nisu to ni sanjali, niti su mogli da veruju jer sudski izvršitelji nikada nisu primenjivali tako rigorozne zakonske mere - objašnjava Trajković.
Ako je reč o sprovođenju izvršenja na plati ili penziji, Zakon o izvršenju i obezbeđenju predviđa da se ne može skinuti više od dve trećine mesečnog primanja, odnosno ne više od polovine ako se radi o minimalnoj plati ili penziji.
Postupak prinudne naplate pokreće se za svaki dug veći od sto dinara.
Izvršitelji vam ne mogu zapleniti odeću, obuću i druge predmete za ličnu upotrebu kao i posuđe, deo nameštaja i bele tehnike neophodne dužniku i njegovoj porodici - krevet, šporet, frižider, peć.
Kao ni ogrev i hranu potrebne dužniku i porodici za tri meseca. Nije dozvoljeno pleniti ordenje, medalje, ratne spomenice, druga priznanja i odlikovanja, lična pisma, rukopise, fotografije, invalidska pomagala i kućne ljubimce.
SUDSKI IZVRŠITELJI NEEFIKASNI
Uznemiravajuće zvuči podatak da je na kraju 2014. godine u lokalnom pravosuđu ostalo nerešeno preko 35.000 predmeta u izvršnoj materiji.
Od toga su oko 1.300 tzv. „stari predmet“ po kojima se postupak vodi duže od deset godina. Predsednik Osnovnog suda u Vranju Stojadin Stanković napominje da je u 2014. godini bio znatno manji priliv novih izvršnih predmeta zbog toga što po njima postupaju i privatni izvršitelji.
- Najveći problem imamo u izvršnoj materiji i tu postupci idu najsporije. Imamo samo dvoje izvršnih sudija, pa smo izvršno odeljenje pojačali sa dva sudijska pomoćnika. Za sudske, pak, izvršitelje određena je minimalna mesečna norma koju su dužni da ostvare.
Oni sada moraju redovno da informišu izvršne sudije o sprovedenim izvršenjima, da vode dnevnu evidenciju i da meni kao predsedniku suda dostavljaju mesečni izveštaj o svom radu.
Očekujemo da to znatno poveća efikasnost - kaže Stanković.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
