Pre nego li su postali deo obavezne opreme kanibala iz ruralnih i zabačenih krajolika velike Amerike, motorne testere su osmišljene i napravljene u osamnaestom veku, kako bi se koristile u medicinske svrhe. Posle drugog svetskog rata, njihova upotreba u drvnoj industriji postaje sve veća, mada je za kontrolu ovog tada čuda tehnike, trebalo minimum dvoje ljudi. Kako godine prolaze modeli postaju manji i moderniji, sve kako bi te 1974.godine čovek sa kožnom maskom, mogao da je podigne u jednoj ruci, njom zamahne iznad glave i zauvek počne da proganja popularnu kulturu.
Prva asocijacija na motornu testeru , i to ne samo kada se priča o filmu, je Teksaški masakr motornom testerom. Ovaj nesporni klasik horora, postavio je motorne žice za sastavni deo žanra, i od čoveka sa kožnom maskom, vođe kanibalističkog kulta u TMMT, preko Eša Vilijamsa i njegovih zlih mrtvaca, do svakog filma o zombijima, scene odsecanja delova tela motornom testerom su neizostavne. Ono što je postalo očigledno sagledavanjem žanra, u kojem pored Amera dominiraju Japanci i Englezi, je da se motorna testera, moderna inkarnacija sekire i obične testera, najbolje kotira u divljinama američkim, što je najverovatnija posledicakrvavi sukoba sa Indijancima.
Iako ne možda baš prvi film koji motornu testeru svojim protagonistima stavlja u ruke kao omiljeno oružje (par godina pre njega snimljen je film o mađioničaru koji seče žene motornom testerom), Teksaški masakr motornom testerom je film koji je promenio žanr, i postavio smernice za mnogo toga što se kasnije dešavalo u popularnoj kulturi. Snimljen za svega 300 hiljada dolara, film Tobija Hupera prosekao je svoj put u besmrtnost filmske umetnosti. Očekivano, snimljeno je bezbroj nastavaka, rimejkova, a film Vesa Krejvena, reditelja Vriska, distribuiran dve godine pre TMMT, Poslednja kuća sa leve strane, reklamiran je kao originalna priča, i pravi teksaški masakr. U Americi tih godina, posle rata u Vijetnamu, počelo je da se priča, piše i govori o serijskim ubicama koje su se pojavile, kao i brojnim kultovima, na čijim naopakim idejama je i nastala priča o čoveku sa kožnom maskom, vođi kanibalističke sekte, koja nasumično izabrane žrtve muči i zlostavlja, pre nego ih pojede. Jedan od nastavaka Teksaškog masakra motornom testerom se upravo tako i zove - Čovek sa kožnom maskom, ali nijedan film više nije uspeo da snimi to zlo i svirepost tako dobro kao što je Huperu pre skoro pola veka, pošlo za rukom.
Zli mrtvaci, iako takođe i horor film i klasik, nalazi se na potpuno suprotnom spektru žanra, jer pored horora i užasa, uspešno kombinuje humor i komediju, koji proizilaze iz scena preterivanja i apsurda. Trilogija nastala krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina i sada je obesno zabavna, a reditelj Sam Raimi joj se prošle godine vratio, i u tandemu sa glavnim glumcem, snimio seriju Eš protiv zlih mrtvaca. Iako početak nije obećavao, i bilo je teško navići se na glavnog junaka Eša Vilijamsa trideset godina starijeg putnika kroz vreme i osvetnika, kako se ekipa uhodava i scenario razrađuje, serija pored fanova filma, stiče i neke sasvim nove, i predstavlja pravi nastavak priče.
Vrati se na kategoriju Zabava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
