Nenadmašni ritam gitarista i jedan od najvećih medicinskih fenomena Kit Ričards sa Stonsima trenutno je na turneji i planira opet da snima. Švajcarski lekari koji su mu 1973. menjali krv i spasavali život, nisu mogli ni da sanjaju da će njihov pacijent doživeti duboku starost.
Više puta pobedio smrt; Foto: Promo
“New Musical Express” je te godine objavio popis rok Zvezda kojima preti smrt i Kit je bio na vrhu crne top liste.
Međutim, najveći roker na svetu vremenom se dokazao i kao jedan od najvećih medicinskih fenomena.
Preživeo je sve opasne droge. Okoreli džanki iz sedamdesetih danas je neobično živahan starac koji sa Stonsima odrađuje svetsku turneju Zip Code.
Nedavno su objavljeni dokumentarac "Keith Rićards: Under the Influence" i Kitov najnovoji solo projekat, album "Crosseyed heart".
- Nosio sam taj imidž: Kit sa flašom burbona u jednom i džointom u drugoj ruci.
To su moji kugla i lanac. Ipak, mislim da je privilegija da te ljudi imaju u srcu i mislima.
Mislim da radim sve ono što oni ne mogu na poslu od devet do pet.
Na neki način, oni kažu: “Samo napred, Kit”, daju mi dozvolu... ja sam je maksimalno iskoristio”.
Postoji stara britanska šala koja kaže da samo bubašvabe i Kit Ričars mogu da prežive nuklearni napad, što nije daleko od istine s ozbirom na to da je slavni gitarista više puta gledao smrti u oči.
Prvi put je prevario smrt tokom Drugog svetskog rata.
Rođen 18. decembra 1943. godine, Ričards i njegova majka su godinu kasnije napustili London pred napadima Luftvafea.
Po povratku u grad, konstatovali su da je njihova kuća bila žrtva Hitlerovih bombi.
Godine 1965. umalo nije stradao na sceni: tokom izvođenja pesme "The Last Time", na koncertu u Sakramentu, Ričards je pokušao da pomeri mikrofon vratom od gitare, izazvavši strujni udar od kog se onesvestio.
To što je danas u životu može da zahvali debljini gumenog đona na svojim tada novim čizmama.
Ričards nije krio da je bio zavisnik, ali tvrdi da nikada nije imao problema s drogom osim u jednom slučaju, u Švajcarskoj, kada mu je neko u nju ubacio strihnin.
- Bio sam u komi, ali svestan svega. Mogao sam da osetim ljude kako me drmusaju, vičući „Mrtav je! Mrtav je!“.
Jedan glas u meni mi je ipak govorio da nisam mrtav", ispričao je jednom prilikom za magazin NME.
Gostujući u emisiji "Muzika za pusto ostrvo" (Desert Island Discs), sedamdesetjednogodišnji muzičar je govorio i o svom bendu, osnovanom 1962. s kojim i dalje nastupa uživo: "Ko je lud da iskoči iz autobusa u pokretu?", o odnosima sa frontmenom Stonsa Mikom Džegerom, na kog gleda kao na brata koji ga ponekad izluduje, kao i o muzici.
Na pitanje voditeljke koju bi muziku poneo na pusto ostrvo, Ričards je odgovorio "sve ploče Henka Vilijamsa i Čaka Berija", kao i Vivaldijevo "Proleće".
Sa sobom bi, takođe, poneo i roman "Doctor Dogbody 's Leg", američkog pisca Džejmsa Normana Hola (1887-1951) i jednu mačetu kako bi sebi mogao da sagradi kolibu i pravi vatru.
Vrati se na kategoriju Zabava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
