Nebojša Novković jedan je od entuzijasta koji su u Vranju pokrenuli P(h)antomfest, manifestaciju koja pokušava da kroz umetnost pantomime poveže gluve i nagluve i čujuće ljude.
Ovaj festival jedinstvene koncepcije, koji se organizuje već četiri godine, predstavlja pravo osveženje u kulturnoj ponudi grada, kojoj je svaka originalna ideja preko potrebna.
Advokat po profesiji, Novković u ulozi direktora P(h)antomfesta zastupnik je plemente ideje brisanja granica, kako između gluvih i nagluvih i čujućih ljudi, tako i između kulturnih "centara" i "provincije".
U razgovoru za OK Portal, Nebojša govori o ideji koja stoji iza festivala, ali i idejama koje mogu da naš grad dovedu na višu poziciju na kulturnoj mapi Srbije i regiona.
Odakle ideja da se u Vranju napravi jedan ovakav festival?
P(h)antomfest je osnovan 2012. godine sa idejom da se kroz umetnost izbrišu razlike među ljudima, naročito između gluvih i nagluvih i čujućih ljudi.
Od svih načina scenskog izraza, pantomima je jedina u kojoj i čujući i gluvi i nagluvi ljudi igraju predstavu, ali je i gledaju na isti način, te samo njihova kreativnost, talenat i sadržaj onoga što žele da kažu određuje kvalitet predstave i uspeh kod publike.
Gluvi i nagluvi ljudi su skrajnuti u našem društvu i našem gradu. Oni su naše komšije i sugrađani, ali ih mi ne primećujemo.
Oni žive među nama kao fantomi i zbog toga je u nazivu festivala H u zagradama tako da se može čitati i kao „Pantomfest“ i kao „Fantomfest“.
Mislim da je P(h)antomfest u ove četiri godine uspeo da, stavljajući ih na scenu, gluvi i nagluvi ljudi postanu vidljiviji i da su pokazali da mogu sve što i čujući, možda i bolje od njih.
Zašto pantomima, a ne neki savremeniji, npr. elektronski vid komunikacije?
Iako se u savremenom svetu ne mogu izbeći savremeni vidovi umetničkog izraza i komunikacije, mišljenja sam da su klasične umetnosti (književnost, pozorište, muzika) još uvek nezamenljivi za izražavanje najtananijih ljudskih osećanja, razmišljanja, slabosti i dilema.
Kada je pozorište u pitanju, pantomima je možda najzahtevnija vrsta pozorišnog izraza, jer se bez reči i govora sve te nijanse i bure koje se dešavaju u pojedincu moraju iskazati i preneti publici kroz pokret i mimiku lica.
Zbog toga je, po mom mišljenju, pantomima i najlepši vid pozorišta.
Vranje nema nikakvu tradiciju u pantomimi. Kako su izgledali početni koraci?
Sam festival je proizvod velikog entuzijazma i želje našeg malog tima, koji pored mene čine Snežana Simonović, sekretar Međuopštinske organizacije gluvih i nagluvih i Trajče Gjorgiev, reditelj iz Skoplja, da napravimo jedan ozbiljan i inovativan festival sa kvalitetnim programom koji će postati prepoznatljiv u gradu, državi i regionu.
Svaki početak je veoma težak, naročito imajući u vidu da je pantomima nekomercijalna vrsta umetnosti.
Često organizovanje kulturnih manifestacija u Srbiji na volonterskoj bazi poredim sa rudarskim poslom ili borbom sa vetrenjačama.
Srećom, publika je prepoznala kvalitet programa našeg festivala i iz godine u godinu puni salu Doma vojske u Vranju, a značaj onoga što radimo vrlo brzo su prepoznali i Ministarstvo kulture, Grad Vranje i Ambasada SAD u Beogradu i postali prijatelji festivala kroz projektno finansiranje.
Nadamo se da će i druge institucije i preduzeća prepoznati plemeniti cilj, kvalitet i značaj festivala i pomoći nam da ga nadgradimo kroz dodatne festivalske dane i još bolji glavni i prateći program.
Da li festival, osim gluvim i nagluvim osobama, može da pomogne i gradu? Može li Vranje da postane poznato, između ostalog i po pantomimi?
Naravno da može. I to je jedan od ciljeva festivala.
Pantomima je retka i skoro zaboravljena vrsta umetnosti. Retki su festivali pantomime, a mislim da je naš koncept festivala jedinstven u svetu ili u krajnjem slučaju jedan od nekoliko njih.
Mi smo u ove četiri godine doveli neka od najpoznatijih imena u svetu pantomime kao što su Gerasim Dišlijev iz Pariza, koji je bio asistent Marsela Marsoa, Avner Ajzenberg, najpoznatiji američki pantomimičar, Aleksandar Ilijev iz Sofije, Ginisov rekorder u dužini trajanja izvođenja pantomime – 25 sati, Rik Vejmer i Lori Held, iz Arizone, neke od najzanimljivijih predstava teatra Dana Purika iz Bukurešta, a nova iznenađenja pripremamo i za ovu godinu.
Profesionalnom organizacijom festivala, pored publike i institucija, privukli smo i medije, pa su vesti o festivalu objavljivane u Politici, Danasu, Večernjim novostima, Blicu, na RTS-u, B92...
Stvorena je jedna dobra osnova za dalji rad i unapređivanje i samo zajedničkim naporom svih možemo učiniti da Vranje bude prepoznatljivo po našem festivalu i postane centar pantomime kako za gluve i nagluve glumce, tako i za najpoznatija imena svetske pantomime.
U produkciji festivala već je nastalo nekoliko predstava. Kako su vaši "glumci" prihvatili ideju? Da li je bilo straha, nedoumica, treme?
Reditelj Trajče Gjorgiev koji već četiri godine radi sa našim gluvim i nagluvim glumcima, u početku je imao problem jer je to prva situacija da je neko želeo da ih stavi na scenu, u prvi plan, pod svetla reflektora, da ih je neko pitao šta misle, osećaju, žele...
Međutim, vrlo brzo su ti problemi nestali, njihova saradnja je bila odlična i kao rezultat toga dobili smo odlične predstave, koje su svoju premijeru imali na našim festivalima i imale odličan prijem kod vranjske publike.
Neke od njih su izvođene i na inostranim festivalima i čak nagrađivane u konkurenciji sa klasičnim predstavama u kojima se govori.
Imate nameru da se P(h)antomfest razvija i širi. Koji su sledeći koraci?
Želeli bismo da ubacimo još dva ili tri festivalska dana, da dovedemo još neka najbolja imena iz svetske pantomime, kao i pantomimske predstave sa desetak ili više glumaca koje zaista ostavljaju bez daha, a da u isto vreme održimo praksu slobodnog i besplatnog ulaza kao još jedan vid brisanja razlika među ljudima.
Pored programa „Pantomima izlazi na ulicu“ koji je već izvođen na pijaci i u Brankovoj ulici i koji će se nastaviti, planiramo i druge prateće programe da bi festival bio živ tokom tih dana trajanja festivala i da bi se osećala festivalska atmosfera u gradu.
Naravno, za tako nešto potrebna nam je finansijska podrška svih koji će shvatiti značaj festivala ne samo za gluve i nagluve ljude, već i za grad i ceo jug Srbije.
Cilj festivala da se kroz umetnost brišu razlike između gluvih i nagluvih i čujućih ljudi je smeo i zahtevan. Ima li pomaka u njegovom ostvarivanju?
Za ove četiri godine dosta toga je urađeno i ostvareno.
Festival je zaživeo, gluvi i nagluvi ljudi su izašli na scenu i pokazali šta mogu i umeju, stvorena je publika za pantomimu u Vranju i to kako među čujućim tako i među gluvim i nagluvim ljudima, došlo je do interakcije između naših gluvih i nagluvih glumaca i profesionalnih pantomimičara, ali ima još dosta toga da se uradi.
Mi smo spremni da se uporno i dosledno borimo protiv vetrenjača koje pokreću vetrovi teške sadašnjice u našem društvu i savremenom svetu uopšte i siguran sam da ćemo na kraju pobediti, jer umetnost može promeniti svet.
Ovaj tekst objavljen je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije u okviru projekta "Kulturni katapult". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
