Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu Petku, jednu od najčešćih slava u Srba. Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih.
Gužva u vranjskim crkvama na Svetu Petku FOTO T. Stamenković
Vernici joj se često mole za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.
Pored hramova posvećenih ovoj svetici često se nalaze izvori lekovite vode, za koju ljudi veruju da leči rane i štiti ih od bolesti.
Sveta Petka rođena je u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka. Prema predanjima, ona je mnoge godine provela u pustinji, u postu, molitvi i usamljeničkom životu.
U snu joj se javio anđeo i uputio je u otadžbinu da širi Hristovu veru. Zbog toga je na ikonama predstavljena u monaškoj odeći i sa krstom u ruci.
Prema verovanjima i običajima, slavska trpeza na dan posvećen ovoj svetici ne sklanja se do sutradan. Domaćica kuće treba da kad svi odu na spavanje tri puta trpezu okadi tamjanom da bi svetica posetila i blagosiljala taj dom.
Potrebno je da umoči parče slavskog kolača u svako jelo i pojede ga, čime simbolično namenjuje sva jela Čudotvorki.
Još od davnina postoji verovanje da ona predskazuje zaručnika. Smatra se da treba sačuvati i mrve od kolača koji je isekla domaćica ili gošća koja je prva stigla, a onda ih nakon ponoći posuti po tavanu ili pod krevete.
Snovi koji se te noći sanjaju biće proročki. Kako se veruje, devojke koje sačuvaju mrvice, pošto su pojele parčence hleba namenjenog Svetoj Petki, te noći će videti budućeg muža.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
