Vranje - Pesnikinja Ana Ilić, festival “Reload“ kao i trubači Bobana Markovića uspeli su da Vladičin Han ucrtaju na svetsku mapu kulturnih dešavanja i brendova.
"Reload" upisao Vladičin Han na kulturnu i turističku mapu Srbije; Foto: Reload FB
Pored ovakvih afirmisanih imena, ima i dosta mlađih naraštaja koji ih prate, kao što su Damjan Stanković, osnovac koji je svirajući na gitari pobrao mnoge svetske nagrade, ili Mihajlo Spasić, tinejdžer koji trenutno u okviru redovnog programa Centru kulture organizuje muzičku radionicu „Rok balade na gitari“.
Ovde valja pomenuti i dečije pozorište „Crvenkapa“, zatim odeljenje Muzičke škole iz Vranja, kao i KUD „Branislav Nušić“.
U svetlu čitave priče o kulturnim dešavanjima i kulturi u Vladičinom Hanu ne bi trebalo zaboraviti i to da ova varošica jedina u okrugu ima pravi bioskop.
No da li je to dovoljno, ili treba nešto menjati?
Direktorka centra kulture u Vladičinom Hanu Olivera Kitanović, smatra da je situacija po pitanju kulture u Hanu, u poslednjih godinu dana krenula nekom uzlaznom putanjom.
- Budžet za kulturu ove godine iznosi četiri miliona dinara. Smatram da je to nedovoljno.
Sa toliko para uspeli smo da prošle godine, između ostalog organizujemo „Vidovdanske dane“ i festival „Overload“.
U okviru Centra funkcioniše i pozorište, tu su i književne večeri i druga dešavanja, tako da je toliko novca nedovoljno za pokrivanje svih potreba.
No uprkos tome, prošle godine uspeli smo da organizujemo sve to, da imamo predstave van Hana. U bioskopu smo najviše posle dve nedelje nakon beogradskih projekcija imali premijerna prikazivanja filmova - pojašnjava Kitanovićeva.
Pesnikinja i student filozofije Ana Ilić, koja trenutno studira i živi u Nišu, kaže da dok je bila u Hanu, bilo je dovoljno kulturnih dešavanja.
- Da bi usplanula iskra kulture u čoveku, dešavanja koja otvaraju vrata, njih ima tu i tamo dovoljno u Hanu, barem je za mene bilo.
Što se tiče kulture u samim ljudima, tj. koliko oni dopuštaju toj iskri da plane, tu je dosta slabije stanje, koje jedino pojedinac kod sebe može da popravi.
.jpg)
Kada napravim paralelu između Niša i Hana, u Nišu ima mnogo više dešavanja uopšte, pa i kulturnih. To povezujem sa time što je Niš grad sa više stanovnika i stoga više raznovrsnosti u interesovanjima među ljudima - kaže Ilićeva.
Ona dodaje i to da kultura nije delanje pa da se time neko bavi. Ana Ilić pojašnjava da može da se učestvuje u samom njenom postojanju.
- A ne postoji samo jedan način da se učestvuje u kulturi, to nisu samo prisustvovanja kulturnim događajima, zar to ne bi bilo elitističko gledište?
Ispalo bi da samo oni koji imaju pristup bogatom izboru tih događaja mogu da budu kulturno prosvećeni.
Uostalom, kulturna dešavanja su hrana za neke, ali većinom predstavljaju dokolicu. Koliko je tu reči o pravom prosvećenju?
Ono može samo da dođe iznutra, takoreći duhovnom pripremom. Jednom kad duh sazri on dovoljno traži da i nađe - kaže Ilićeva.
Sa druge strane ima i onih koji smatraju da je kultura u Vladičinom Hanu skoro uvek u defektu.
Jedan od njih je i Dragan Antić, jedan od osnivača “Reloada”, koji nije održan poslednje dve godine, jer je izgubio podršku lokalne samouprave koja je organizovala svoj “Overload” festival.
- Decenijama unazad su se uvek nalazili pojedinci koji su pokušavali da promene stvari, od prvog pozorišta, bioskopa, galerija, izložbi, folklora, koncerata, sve dok ljudi iz vlasti nisu umislili da mogu biti kulturološki diktatori radeći tako na ličnoj promociji i korišćenju svih mogućih sadržaja za političke kampanje.
Pa danas stranke osnivaju udruženja koje su paravan za bavljenje omladinskim, kulturološkim i humanitarnim radom, jer je strankamo to zabranjeno.
U Vladičinom Hanu ne postoji više od pet ljudi koji se bave kulturom, tačnije ne postoji niko kome to nije posao ili profitabilna delatnost. Upravo ti diktatori su sveli kulturna dešavanja na dešavanja za partijske članove - pojašnjava Antić.
Antić smatra da nema manifestacije koja nije politizovana. Zbog toga je, prema njegovim rečima i opstanak folklora, dečijeg pozorišta i bioskopa doveden u pitanje.
- Kultura je postala birokratija, imamo neki zakon o kulturnoj politici gde su sve institucije vezane za državu i bez državne pomoći bi propale i tako se te institucije u borbi za opstankom nađu pod upravom politike.
Pored sveg sadržaja koji se danas nudi na televiziji i socijalnim mrežama, Srbija je na dobrom putu da postane javna kuća, dakle to je naša dijagnoza, bordel sa nekim novim do juče anonimnim manekenima moderne Srbije koji postaju uzor našoj deci.
Pad javnog morala je veliki. Kultura je ta koja na prvom mestu ispašta, jer godine unazad su nas osiromašile ne samo materijalno nego su moralno upropastili društvo u kome živimo - jasan je Antić.
Dragana Filipović, godinama unazad vodi dečije pozorište “Crvenkapa”, i kaže da traje grčevita borba zaposlenih u Centru kulture kao i onih koji stvaraju kulturu da se sve to održi na nekom nivou, jer se iz godine u godinu sve više sreću sa nedostatkom para sa jedne strane, a sa druge poistovećivanjem kulture sa estradom.
- Dajemo sve od sebe, ali na žalost mentatiltet naše publike često ume da bude nepodnošljiv.
Često znaju da na predstavu dođu sa kokicama, da ne isključe telefone, da izlaze usred predstave, da ne nagrade glumce aplauzima.
Kada sve saberem i oduzmem, računajući sredstva koja se izdvajaju za kulturu, nas koji na neki načim kreiramo kulturu u Hanu, i publike koja konzumira ove ili one sadržaje iz kulture, kultura u Hanu bi dobila školsku ocenu tri plus - pojašnjava Filipovićeva.
Kako god, ove godine u Vladičinom Hanu od velikih manifestacija biće održan “Overload” i “Vidovdanski dani” pod pokroviteljstvom opštine.
Pored toga planirane su brojne književne večeri, izložbe i predstave, ali i koncerti folklora, a osnivači “Reloada”, najavili su ponovno održavanje ove manifestacije, nakon dve godine pauze.
Ovaj tekst objavljen je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije u okviru projekta "Kulturni katapult". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
