Vranje - Slađan Vučković, nekadašnji deminer Vojske SRJ, rodom iz Suve Morave kod Vladičinog Hana, u mirnodopskim uslovima vodi pravu bitku za zabranu upotrebe kasetne municije i bolji položaj invalida u društvu.
Iako invalid, Vučković nastavlja svoju borbu FOTO FB
Učestvovao je u čišćenju terena od bombi u Vranju i Surdulici, tokom NATO bombardovanja. Trenutno živi u Nišu.
Vučković je rođen u Vranju, pre 50 godina, pa često voli da kaže da je živeo čitavih sedam dana u ovom gradu.
Nakon školovanja u Hanu, upisao je srednju vojnu školu u Rajlovcu kod Sarajeva. Kao jedan od najboljih đaka, imao je pravo da nastavi školovanje na Vojnoj akademiji, ali je odlučio da ipak počne da radi u vojsci.
Službovao je na vojnom aerodromu Slatina kod Prištine, a potom se školovao za pirotehničara.
Na poslovima razminiravanja, priča Vučković, kako u ratnim, tako i u mirnodopskim uslovima, radio je na gotovo svim ratištima u nekadašnjoj SFRJ.
Slađan Vučković je izgubio obe ruke i zadobio druge teške povrede kada mu je 25. aprila 1999., za vreme NATO agresije na SRJ, u rukama eksplodirala kasetna bomba.
- Prilikom skidanja kasetnih bombi na Kopaoniku, jedna od njih me je unesrećila, otkinuvši mi obe ruke.
Sećam se prilikom ranjavanja da je bilo mnogo hladno i da sam odmah nakon eksplozije video da mi je desna ruka otkinuta.
Pokušao saam da zaustavim krvarenje. Mnogo krvi sam izgubio i zbog ranjene noge.
Sledeća slika je iz bolnice. Desna šaka je ostala na mestu nesreće, a levu su mu lekari amputirali - seća se Vučković.
Kada su ga iz bolnice u Kruševcu prebacili Niš, Vučković nije dozvolio da ga iznesu na nosilima pri susretu sa porodicom. Ustao je i krenuo ka njima.
- Moj otac je tražio doktoru da mu iseku ruku, i da je meni presade. Čupao je kosu. Moja supruga se onesvetila kad me je videla.
Kasnije te noći, posle pregleda u Nišu, gradskim prevozom nas sedam najtežih ranjenika prebačeno je na VMA.
Koliko je to muka bila, voziti se gradskim autobusom do Beograda, više od 12 sati, ne autoputem, nego seoskim putevima, ali izdržali smo - kaže Vučković.
Nakon toga, kaže on, trebalo mu je osam godina da izađe iz kuće bez dugih rukava i pantalona. Iako ima proteze za ruke, radi na kompjuteru, vozi auto, često izlazi u javnost i bez proteza.
Kaže da je kod kod čoveka najbitnija psiha, i da su najveće barijere u glavi, a ne u okolini.
- Često volim da kažem da je medicina toliko napredovala i da postoje proteze koje nadomešćuju mnoge delove tela, ali ne da postoji, da se tako izrazim, proteza za mozak.
Pre devet godina krenula je kampanja zabrane kasetnih bombi. Srbija, koja je najviše bombardovana tim bombama i pretrpela najveće žrtve, još uvek nije potpisala tu konvenciju.
Niš je najbombardovaniji grad u Evropi kasetnim bombama - ukazuje Vučković.
Kao član “Handicap Internationala” u Briselu zagovarač je zabrane upotrebe ovih bombi. Učestvuje na skupovima širom sveta.
Paralelno sa tim pokušava da pokrene otkrivanje prave istine o bombardovanju Vranja i juga Srbije osiromašenim uranijumom.
- Boriću se dok sam živ da se ovaj problem iznese do kraja na videlo, jer jug Srbije ima velikih problema zbog toga.
Oformili smo organizaciju ”Akcija pomoć” i aktivno se bavimo problematikom sprečavanja daljeg nastanka invaliditeta kod osoba zbog zaostalih ubojnih sredstava.
Imamo dosta predavanja, tribina i sličnih aktivnosti posvećenih položaju invalida, poštovanju zakona, za koje hoću da kažem da su u Srbiji izuzetno napredni i dobri - priča Vučković.
On za sebe kaže da je izuzetno srećan i bogat čovek, pre svega jer ima zdravu porodicu.
- Unuci Anđela i Bogoljub su moja najveća preokupacija. Žao mi je što dok sam radio nisam više vremena provodio sa porodicom i decom.
Dešavalo se da se u toku godine nakupi i po šest meseci mog odsustva van kuće. Non stop sam bio po terenima.
Bavio sam se pirotehnikom, da ne zvučim patetično, ako sam spasio barem jedan život, trčeći da sklonim bombe da ne nastradaju deca, civili, ljudi, onda sam ja izuzetno srećan čovek - zaključuje Vučković.
S.Tasić
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
