Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da samostalno odlučuju o željenom broju dece, kao i o vremenu i razmaku između trudnoća, što se ostvaruje primenom metoda kontracepcije i lečenjem neplodnosti. Pristup informacijama i uslugama iz ove oblasti predstavlja fundamentalno ljudsko pravo i ključni uslov za zaštitu reproduktivnog zdravlja svih osoba.

 

Globalno se procenjuje da 874 miliona žena u reproduktivnom dobu koristi savremene, a 92 miliona tradicionalne metode kontracepcije, čime se broj korisnika savremenih metoda skoro udvostručio od 1990. godine. Savremene metode danas koristi oko 77% do 78% žena koje žele da odlože ili izbegnu trudnoću, čime se beleži blago dugoročno povećanje obuhvata. 

 

Uprkos tom napretku, 164 miliona žena i dalje ne koristi nikakvu metodu kontracepcije iako želi da planira porodicu. Upotreba kontracepcije najviša je među ženama od 25 do 44 godine, dok su mlađe od 25 godina i dalje suočene sa najvećim preprekama u pristupu ovim uslugama.

Uprkos napretku, mnogi ljudi se i dalje suočavaju sa izazovima u pristupu uslugama planiranja porodice, što se najčešće ogleda u nižem nivou zdravstvene pismenosti i oslanjanju na neproverene izvore informacija sa interneta i društvenih mreža, što kod mladih često stvara pogrešnu sliku i strah od savremenih metoda. Pored toga, značajnu barijeru predstavljaju duboko ukorenjene društvene predrasude i tradicionalni obrasci, zbog kojih se o ovim temama i dalje nedovoljno otvoreno razgovara, a celokupna odgovornost za planiranje porodice neopravdano prepušta isključivo ženama.

 

Savremene metode kontracepcije obuhvataju: kombinovanu hormonsku kontracepciju (u vidu tableta, flastera, vaginalnog prstena i depo injekcija), progestagensku hormonsku kontracepciju (u vidu tableta, vaginalnog prstena, depo injekcija i implanata), intrauterinu kontracepciju (u vidu intrauterinih uložaka sa bakrom i intrauterinih sistema sa levonorgestrelom), barijernu kontracepciju (u vidu muških i ženskih kondoma, dijafragmi i cervikalnih kapa), spermicide, voljnu sterilizaciju žene i muškarca i hitnu kontracepciju.

 

Tradicionalni metodi kontracepcije su: apstinencija, metodi zasnovani na određivanju perioda tzv. plodnih dana (na osnovu merenja bazalne temperature, kalendara menstruacije ili karakteristika cervikalne sluzi), metod prekinutog snošaja (coitus interruptus) i metod 

laktacione amenoreje.

 

Prema podacima poslednjeg istraživanja zdravlja stanovništva u Srbiji, približno dve petine seksualno aktivnih žena između 15 i 49 godina (40,4%) koristi neku od savremenih metoda kontracepcije. Ovi načini zaštite manje su zastupljeni kod pripadnica sa nižim nivoom obrazovanja, kao i u socijalno ugroženijim domaćinstvima. Među ženama u ovoj starosnoj grupi koje su u braku ili vanbračnoj zajednici, procenat korisnica savremene kontracepcije nešto je niži i iznosi 34,8%. Istovremeno, tradicionalnim metodama zaštite pribegava 17,1% žena iz iste starosne kategorije.

 

Sa druge strane, među mladima je i dalje primećeno rizično seksualno ponašanje. Prema zvaničnim rezultatima poslednjeg istraživanja o ponašanju u vezi sa zdravljem učenika školskog uzrasta u Srbiji, nešto manje od dve trećine prvaka srednjih škola koji su imali seksualno iskustvo koristilo je kondom prilikom poslednjeg odnosa (64,5%), dok je 13,2% kao vid zaštite tada primenilo kontraceptivne pilule.

 

U Srbiji se uz nisku upotrebu savremene kontracepcije beleži trend odlaganja rađanja, pa je prosečna starost majke pri rođenju prvog deteta 2024. godine iznosila 29,1 godinu. Slični trendovi prisutni su i u Evropskoj uniji, gde ova prosečna starost iznosi 29,9 godina u 2024. godini. Ovakvi socijalni trendovi nameću potrebu za boljom edukacijom o fertilitetu, očuvanju reproduktivnog zdravlja i usklađivanju poslovnog i privatnog života.

 

Ključnu ulogu u prevenciji i pružanju tačnih informacija ima zdravstveno-vaspitni rad sa izabranim ginekologom u domovu zdravlja. Redovni preventivni pregledi i otvoren razgovor sa izabranim lekarom predstavljaju najbolji način za razbijanje predrasuda i brigu o ličnom zdravlju.

 

Zavod za javno zdravlje Vranje obeležiće Svetski dan kontracepcije organizovanjem edukativno- promotivnih aktivnosti usmerenih na promociju reproduktivnog zdravlja i dostupnih metoda kontracepcije u srednjim školama u Vranju.

 

U saradnji sa partnerskom organizacijom Crvenog krsta u Vranju i njihovim volonterima, u Ekonomskoj školi održano je zdravstveno predavanje na temu „Značaj kontracepcije i polno prenosive bolesti“ za učenike prve i treće godine.

 

Sledeće predavanje planirano je za četvrtak, 24. septembar 2026. godine sa početkom u 10.00 časova, a namenjeno je učenicima trećeg i četvrtog razreda medicinske škole. 

 

Cilj ovog predavanja je podiznje svesti o reproduktivnom zdravlju, odgovornom ponašanju i prevenciji, što smatramo izuzetno važnim za učenike medicinske struke koji će sutra i sami biti zdravstveni prosvetitelji.